Андрија Артуковић

Из пројекта Википедија

Андрија Артуковић (29. новембар 1899. - 16. јануар 1988.) је био хрватски усташа и осуђени ратни злочинац за дело геноцида почињено над мањинама за време Другог светског рата у Независној држави Хрватској (НДХ).

Артуковић је рођен у Клобуку (у Босни и Херцеговини, тадашњој Аустро-Угарској) а образовао се у Фрањевачком манастиру у Широком Бријегу у Херцеговини.

1929. године, постаје члан усташке организације и води устанак у Лици након кога бежи у Италију. Учествује у организацији атентата на краља Александра I Карађорђевића у Марсеју у октобру 1934. године.

Током Другог светског рата, 1941. године, Артуковић је именован за министра унутрашњих послова новоформиране НДХ. Био је непосредно умешан у геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и другим мањинама. Лично је наредио убијање 4.000 Срба у Широком Бријегу у мају 1941. године. Учествовао је у отварању концентрационих логора као што је Јасеновац.

Након рата, побегао је преко Блајбурга и Швајцарске и Италије у Ирску и на крају завршио у Калифорнији где је живео до средине 1980-их.

Југословенске власти су захтевале његову екстрадикцију како би му судиле за ратне злочине (убијање неколико хиљада цивила).

Испрва је био задржан у САД-у од стране имиграционог судије и случај је мировао две деценије као резултат притиска Американаца хрватског порекла као и Католичке цркве. Случај је на крају, захваљујући тамошњим јеврејским организацијама реактивиран и он је изручен Југославији.

Суд у Загребу га је 14. маја 1986. осудио на смрт. Годину дана касније власти су процениле да је био превише болестан (сенилна деменција) за извршење смртне казне. Умро је природном смрћу у затворској болници у Загребу 1988. године у 88. години живота.