Бановине Краљевине Југославије
Из пројекта Википедија
Од 1929. године територија краљевине Југославије била је подељена на девет бановина. Београд као главни град није припадао ниједној бановини (представљао је посебну управну јединицу под називом Управа Града Београда, а овлашћења управника главног града била су упоредива са онима које су имали банови у остатку земље).
- Дравска бановина (Љубљана)
- Савска бановина (Загреб)
- Врбаска бановина (Бања Лука)
- Приморска бановина (Сплит)
- Дринска бановина (Сарајево)
- Зетска бановина (Цетиње)
- Дунавска бановина (Нови Сад)
- Моравска бановина (Ниш)
- Вардарска бановина (Скопље)
1939. године, као резултат споразума Цветковић - Мачек, спајањем Савске и Приморске бановине (у целости) и делова Дунавске, Врбаске, Дринске и Зетске бановине настаје Бановина Хрватска.
![]() |
Овај незавршени чланак Бановине Краљевине Југославије, везан је за историју. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |