Пољопривреда
Из пројекта Википедија
Овај чланак или један његов део није преведен.
Ðко Ñматрате да Ñте ÑпоÑобни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о Ñтилу и правопиÑу.
Пољопривреда је поÑтупак производње хране, хране за Ñтоку, влакана као и оÑталих потребних производа путем узгоја одређених биљака и домаћих животиња (Ñтоке). Пољопривреда је такође позната као земљорадња.
Број људи у Ñвету укључених у пољопривреду као оÑновну економÑку активноÑÑ‚, већи је него за било коју другу грану привреде.
Садржај[Ñакриј] |
[уреди] Преглед
Ðа пољопривреду је могуће гледати као на издржавање земљорадњом, одноÑно производњу тек довољно хране да Ñе задовоље потребе земљорадника/пољопривредника и његове породице. ИÑто тако, могуће је поÑматрати је као комерцијалну пољопривреду, преовлађујући вид иÑте код "развијених" народа, у Ñталном пораÑту и другде, а која Ñе ÑаÑтоји у Ñтицању новчане добити обрађивањем земље у Ñврху приноÑа летине, комерцијални узгој домаћих животиња (газдинÑтво), или и једно и друго.
Пољопривреда је такође Ñкраћени назив Ñтудије о пољопривредним знањима и вештинама, познатије и као пољопривредне науке.
Поред овог, као додатак храни за људÑку иÑхрану и храни за Ñтоку, пољопривредом Ñе могу произвеÑти добра као нпр. украÑно цвеће и украÑно раÑадно биље, теÑана или дрвена грађа, ђубриво, житовињÑка кожа, штављена кожа, индуÑтријÑке хемикалије (Ñкроб, шећер, етанол, алкохоли и плаÑтичне маÑе), влакна (памук, вуна, конопља, и лан), горива (метан из биомаÑе, биодизел), па и недозвољени производи (наркотици - марихуана, опијум, кокаин), као и дозвољене ÑупÑтанце (био-лековита ÑреÑтва, дуван или (енгл.)GMO биљке и животиње за добијање Ñпецијалних лекова.
Ðа Западу, употреба генетÑки модификованих производа, Ñтручније руковање хранљивим ÑаÑтојцима тла, као и побољшана контрола корова утицали Ñу на повећан Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð·Ð° иÑту заÑађену порвшину. ИÑтовремено, коришћење механизације умањило је потребу за радном Ñнагом. Земље у развоју најчешће производе мање приноÑе, имајући у виду непоÑтојање најновијих доÑтигнућа на овом пољу, добре економÑке оÑнове и темеља за технолошки развој.
Савремена пољопривреда у многоме завиÑи од добрих технолошких решења и нових технологија, па и од биолошких и примењених наука. Ðаводњавање, одводњавање, одржавање и Ñанитарне технике—од којих је Ñвака једнако значајна за уÑпешну земљорадњу—Ñамо Ñу неке облаÑти које захтевају поÑедовање поÑебних знања пољопривредних технолога.
Пољопривредна хемија бави Ñе оÑталим ÑуштинÑким питањима пољопривреде, као што Ñу употреба ђубрива, инÑектицида (види контрола штеточина), пеÑтицида, затим ÑаÑтавом земљишта, анализом пољопривредних производа, и правилном иÑхраном домаћих животиња.
Узгој биљака и генетика имају немерљив Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ñ€Ð¾Ð´ÑƒÐºÑ‚Ð¸Ð²Ð½Ð¾Ñти њива и заÑада. Такође, генетика је Ñтворила науку од узгоја Ñтоке. Хидропоника, метод заÑађивања без земљишта, где биљке раÑту поÑађене у хранљиве хемијÑке раÑтворе, може помоћи у Ñавлађивању Ñве веће потребе за храном како Ñе ÑветÑка популација увећава.
Паковање, обрада и промет пољопривредних производа уÑко Ñу повезани, и такође под утицајем науке. Ðови начини брзог замрзавања и дехидрације проширили Ñу тржишта пољопривредних производа (види Очување хране; ИндуÑтрија паковања меÑа).
Механизација, невероватно доÑтигнуће пољопривреде каÑног 19-ог и читавог 20-ог века, доÑта је олакшала Ñвакодневни тежак рад пољопривредника. Још важније, механизација је значајно повећала ефикаÑноÑÑ‚ и продуктивноÑÑ‚ поља и њива (види Пољопривредна механизација). Животиње, укључујући коње, мазге, волове, камиле, ламе, алпаке и пÑе; Ñе, међутим, још увек кориÑте за обраду поља, жетву и превоз ових производа до тржишта широм Ñвета.
Ðвиони, хеликоптери, камиони, и трактори кориÑте Ñе у пољопривреди за Ñетву, запрашивање против инÑеката и контролу штеточина, превоз кварљиве робе, али и за борбу против шумÑких пожара. Радио и телевизија извештавају о веома битним атмоÑферÑким променама и другим веÑтима као што Ñу тржишни извештаји који Ñе тичу пољопривредника. Рачунари поÑтају незамењиво помагало у управљању газдинÑтвом.
Према Ðационалној инжењерÑкој академији из СÐД, пољопривредна механизација је међу првих 20 инжењерÑких доÑтигнућа двадеÑетог века. Почетком 1900-тих, један Ðмерички фармер могао је произвеÑти хране која подмирује потребе Ñамо 2,5 човека, док данаÑ, захваљујући инжењерÑкој технологији (такође, узгоју биљака и хемијÑким ђубривима), један једини фармер у Ñтању је да нахрани преко 130 људи.[1]. Ипак, овај напредак Ñе плаћа огромним енергетÑким улагањима из необновљивих извора (углавном фоÑилна горива - нафта и угаљ).
ЖивотињÑко газдинÑтво подразумева узгој животиња због меÑа или животињÑких производа (као што Ñу млеко, јаја или вуна).
Задњих година о неким аÑпектима индуÑтријÑке интензивне пољопривреде било је пуно речи. Велику бригу пољопривредницима, као и јавноÑти дало је јачање утицаја индуÑтрије за производњу раÑадног Ñемена, хемијÑке индуÑтрије, индуÑтрије меÑа и хране. Део заједнице оглаÑио Ñе поводом неких нових пољопривредних техника, као што је, на пример, узгајање пилића за иÑхрану људи. Други разлог за бригу је давање хране која код Ñтоке може да изазове "БолеÑÑ‚ лудих крава (Бовинова ÑунђерÑта енцефалопатија)".
Патентним правима Ñу фирме, које Ñе баве развојем нових Ñорти биљака и паÑмина животиња коришћењем генетичког инжињерÑтва, лиценцирале њихово коришћење фармерима на иÑти начин којим фирме које пројектују Ñофтвер лиценцирају његово коришћење кориÑницима рачунара. Ово је дало моћ овим фирмама да диктирају уÑлове, чега раније није било. Ðеки Ñматрају да цу ове фирме криве за биопиратерију.
Очување тла и коришћење хранљивих ÑаÑтојака Ñу поÑтале битне почев од педеÑтих година двадеÑетог века, јер Ñу најбољи пољопривредници добили улогу руководиоца земље коју кориÑте. Ðли, велику бригу предÑтавља загађивање вода и тла вештачким ђубривима, као што Ñу азот и фоÑфор.
Повећана ÑвеÑÑ‚ потрошача о питањима пољопривреде довела је до Ñтварања пољопривреде подпомогнуте од Ñтране заједнице, локалних покрета за храну, Ñпоре хране (Ñупротно од "брзе хране" - fast food) и улазак у комерцијалну употребу тзв. органÑке пољопривреде, додуше још увек ретко.
[уреди] ИÑторија
Документовање и објашњавање порекла пољопривреде је проблем за археологе. Ðрхеоботаничари Ñу открили да је култивација и Ñелекција Ñпецифичних карактериÑтика попут веће отпорноÑти и већег Ñемена (таква да Ñу наÑтале генетÑке промене у биљкама) отпочела убрзо након Younger Dryas, у раном Холоцену у Леванту. ПоÑтоје и ранији докази: на пример зрна ражи Ñа домаћим карактериÑтикама Ñу откривена у Ðбу Хурејри у Сирија, али изгледа да је ово локални феномен .. be a localised phenomenon resulting from cultivation of stands of wild rye, rather than a definitive step towards domestication. It isn't until ca. 8,500 BC, in archaeological cultures referred to as Pre-Pottery Neolithic B (PPNB), where there is the first definite evidence for the emergence of a subsistence economy that was dependent on domesticated of plants (and animals). In these contexts lie the origins of the eight so-called founder crops of agriculture: firstly emmer, einkorn, then hulled barley, pea, lentil, bitter vetch, chick pea and flax. These eight crops occur more or less simultaneously on PPNB sites in this region. There are many sites that date to between ca. 8,500 BC and 7,500 BC where the systematic farming of these crops contributed the major part of the inhabitants' diet. From the Fertile Crescent agriculture spread eastwards to Central Asia and westwards into Cyprus, Anatolia and, by 7,000 BC, Greece. Farming (principally of emmer and einkorn) reached northwestern Europe by ca. 5,000 BC.
The reasons for the earliest introduction of farming may have included climate change, but possibly also social reasons (e.g. accumulation of food surplus for competitive gift-giving). Most certainly there was a gradual transition from a hunter-gatherer economy to an agricultural one via a lengthy period when some crops were deliberately planted and other foods were gathered from the wild. Although localised climate change is the favoured explanation for the origins of agriculture in the Levant, the fact that farming was 'invented' at least three times, possibly more, suggests that social reasons may be instrumental. In addition to emergence of farming in the Fertile Crescent, the agriculture appeared by at least 7,000 BC (and possibly earlier) in southeast Asia (rice) and, somewhat later, in Central America (maize, squash). Agriculture also likely arose independently in early Neolithic contexts in India (rice) and Southeast Asia (taro).
Full dependency on domestic crops and animals (i.e. when wild resources contributed a nutritionally insignificant component to the diet) was not until the Bronze Age. If the operative definition of agriculture includes large scale intensive cultivation of land, mono-cropping, organised irrigation and use of a specialized labour force, the title "inventors of agriculture" would fall to the Sumerians. Intensive farming allows a much greater density of population than can be supported by hunting and gathering. It also allows the accumulation of excess product to keep for winter use or to sell for profit. The ability of farmers to feed large numbers of people whose activities have nothing to do with food production was the crucial factor in the rise of standing armies.
The invention of a three field system of crop rotation during in the Middle Ages vastly improved early agriculture efficiency.
After 1492 the world's agricultural patterns were shuffled in the widespread exchange of plants and animals known as the Columbian Exchange. Crops and animals that were previously only known in the Old World were now transplanted in the New and vice versa.
[уреди] Policy
Agricultural policy focuses on the goals and methods of agricultural production. At the policy level, common goals of agriculture include:
- Food safety: Ensuring that the food supply is free of contamination.
- Food security: Ensuring that the food supply meets the population's needs.
- Food quality: Ensuring that the food supply is of a consistent and known quality.
- Conservation
- Environmental impact
- Economic stability
[уреди] Methods
- aeroponics
- agricultural machinery
- animal husbandry
- aquaculture
- beekeeping
- crop rotation
- Concentrated Animal Feeding Operation (CAFO, factory farming)
- composting
- dairy farming
- detasseling
- domestication
- fencing
- fertilizers
- greenhouse
- harvest
- hybrid seed
- hydroponics
- Integrated Pest Management (IPM)
- irrigation
- livestock
- market gardening
- monoculture
- no-till farming
- organic farming
- plant breeding
- pollination management
- precision farming
- ranching
- season extension
- seed saving
- shepherding
- subsistence farming
- succession planting
- sustainable agriculture
- vegetable farming
- tillage
- weed control
[уреди] Crops
[уреди] World production of major crops in 2002
In millions of metric tons, based on USDA estimates:
- Maize 624
- Wheat 570
- Rice 381.1
- Soybeans 196.5
- Cotton 96.5
However, grazing grass and animal feed-crop production must exceed the total of those four crops.
[уреди] Crop improvement
- See main article on Plant improvement
Domestication of plants is done in order to increase yield, improve disease resistance and drought tolerance, ease harvest and to improve the taste and nutritional value and many other characteristics. Centuries of careful selection and breeding have had enormous effects on the characteristics of crop plants. Plant breeders use greenhouses and other techniques to get as many as three generations of plants per year so that they can make improvements all the more quickly.
Plant selection and breeding in the 1920s and '30s improved pasture (grasses and clover) in New Zealand. Extensive radiation mutagenesis efforts (i.e. primitive genetic engineering) during the 1950s produced the modern commercial varieties of grains such as wheat, corn and barley.
For example, average yields of corn (maize) in the USA have increased from around 2.5 tons per hectare (40 bushels per acre) in 1900 to about 9.4 t/ha (150 bushels per acre) in 2001, primarily due to improvements in genetics. Similarly, worldwide average wheat yields have increased from less than 1 t/ha in 1900 to more than 2.5 t/ha in 1990. South American average wheat yields are around 2 t/ha, African under 1 t/ha, Egypt and Arabia up to 3.5 to 4 t/ha with irrigation. In contrast, the average wheat yield in countries such as France is over 8 t/ha. Higher yields are due to improvements in genetics, as well as use of intensive farming techniques (use of fertilizers, chemical pest control, growth control to avoid lodging).
[Conversion note: 1 bushel of wheat = 60 pounds (lb) ≈ 27.215 kg. 1 bushel of corn = 56 pounds ≈ 25.401 kg]
Very recently, genetic engineering has begun to be employed in some parts of the world to speed up the selection and breeding process. The most widely used modification is a herbicide resistance gene that allows plants to tolerate exposure to glyphosate, which is used to control weeds in the crop. A less frequently used but more controversial modification causes the plant to produce a toxin to reduce damage from insects (c.f. Starlink).
There are specialty producers who raise less common types of livestock or plants.
Aquaculture, the farming of fish, shrimp, and algae, is closely associated with agriculture.
Apiculture, the culture of bees, traditionally for honey—increasingly for crop pollination.
See also : botany, List of domesticated plants, List of vegetables, List of herbs, List of fruit
[уреди] Environmental problems
- Nitrogen and phosphorus surplus in rivers and lakes.
- Detrimental effects of herbicides, fungicides, insecticides, and other biocides.
- Conversion of natural ecosystems of all types into arable land.
- Erosion
- Weeds - Feral Plants and Animals
[уреди] Види још
- Agricultural and Food Research Council
- Agricultural fair
- Agricultural science
- Agricultural sciences basic topics
- Arid-zone agriculture
- Community-supported agriculture
- International agricultural research
- List of farm implements
- List of domesticated animals
- List of subsistence techniques
- List of sustainable agriculture topics
- Timeline of agriculture and food technology.
- USA agriculture
[уреди] Спољашње везе
- Agriculture Of Pakistan All Agricultural Information : http://www.nationalpak.com
- FAO of the United Nations World Agricultural Information Centre : http://www.fao.org
- FAO of The UN Statistical Databases
- U.S. Department of Agriculture's Foreign Agricultural Service: Current World Production, Market and Trade Reports
- U.S. Department of Agriculture's Economic Research Service: USDA's main source of economic information and research
- U.S. Department of Agriculture's Agricultural Research Service: USDA's In-house Research Arm
- U.S. Department of Agriculture's National Agricultural Library: Portal to USDA's National Agricultural Library
- Agriculture at the United States National Academies
- Agriculture Directory
Типови | Главне облаÑти технологије | измени |
---|---|---|
Примењене науке | Чување енергије | РачунарÑтво | Електроника | Роботика | Енергетика | Металургија | Микротехнологија | Ðанотехнологија | Ðуклеарна технологија | |
Ðтлетика и рекреација | Кампинг | Игралиште | Спортови | СпортÑка опрема | |
УметноÑÑ‚ и језик | Комуникација | Графика | Музика | Визуелна технологија | |
БизниÑ/информација | ГрађевинарÑтво | Информациона технологија | Производња | МашинÑтво | РударÑтво | Телекомуникације | |
Одбрана | Бомба | Оружје и Муниција | Војна технологија | |
Кућно/ÑтанарÑко | Кућни уређаји | Кућна технологија | Храна | |
ИнжењерÑтво | Биоинжењеринг | БиохемијÑко инжењерÑтво | ХемијÑко инжењерÑтво | Цивилно инжењерÑтво | Електротехничко инжењерÑтво | МашинÑко инжењерÑтво | СофтверÑкo инжењерÑтво | Пољопривредно инжењерÑтво | РачунарÑко инжењерÑтво | |
Здравље | БиомедицинÑко инжењерÑтво | Биотехнологија | МедицинÑка технологија | Фармакологија | |
Путовање и трговина | ÐÑтронаутика | ÐÑтронаутичка индуÑтрија | ÐÑтронаутичко инжењерÑтво | Моторна возила | ÐÑтронаутичка технологија | ТранÑпорт | КоÑмодром |