Велимир Бата Живојиновић
Из пројекта Википедија
| Велимир Бата Живојиновић | |
|---|---|
|
Велимир Бата Живојиновић |
|
| рођен: | 5. јун, 1933. Кораћица, Краљевина Југославија |
| преминуo: | |
Велимир Бата Живојиновић је српски глумац. Рођен је у Кораћици под Космајем 5. јуна 1933. године. Велимир Живојиновић је један од најбољих српских глумаца свих времена.
Садржај |
[уреди] Биографија
Живојиновић је рођен у селу Кораћица, под планином Космај. Свој таленат за глуму је открио са 15 година, док је радио као сценски радник и понекад као статиста у Академском позоришту у Београду. Након завршетка Средњих глумачких школа у Нишу и Новом Саду, покушао је да се упише на на Позоришну академију у Београду и успео је из трећег покушаја. У Београдском драмском позоришту је играо више година, а у том периоду је имао по 300 ангажмана годишње. [1]
Бата Живојиновић је више волео позориште од филма, али његов филмски деби из 1955. у филму „Песма са Кумбаре“ редитеља Р. Новаковића је био почетак изузетно плодне каријере. Живојиновић, који ће ускоро постати познатији по свом надимку Бата, је без сумње одиграо више филмских улога од било ког глумца у историји југословенске кинематографије. Континуирану филмску каријеру, због које напушта позориште, Живојиновић је започео епизодама у Влаку без возног реда из 1959. године и Рату из 1960. године. Оба наведена остварења је режирао Вељко Булајић, у чијим ће скоро свим каснијом филмовима Бата Живојиновић играти главне улоге.
Улоге Бате Живојиновића нису биле само велике, већ и разноврсне. Глумио је и хероје и зликовце и лако је прелазио из улоге главног у улогу споредног лика. Током шездесетих се филмовима попут Козара (за коју је награђен у Пули) и Битка на Неретви устоличио као једна од највећих звезда кинематографије бивше Југославије, али је зенит његове популарности дошао током 70их филмовима са тематиком Другог светског рата. Један од најпознатијих његових филмова из овог периода је Валтер брани Сарајево, који је постигао велики успех у Кини, а Живојиновић је још увек велика звезда у Кини. Током осамдесетих Живојиновић је пародирао на своју слику акционог хероја улогама у низу лаких комедија.
1990. је изабран у Народну скупштину Републике Србије. Од 1991. је активан на политичкој сцени као члан Социјалистичке партије Србије. У септембру 2002. је био кандидат Социјалистичке партије Србије на изборима за председника Србије. Међутим, Слободан Милошевић, председник СПС коме је у то време суђено у Међународном суду за ратне злочине у Хагу, је подржао кандидата Српске радикалне странке Војислава Шешеља.
Живојиновић је био је иницијатор и оснивач (неко време и председник) Удружења филмских глумаца Србије, такође и директор филмског програма Слободарских свечаности у Сопоту.
Бата Живојиновић је познат по свом блиском пријатељству са хрватским глумцем Борисом Дворником. Живојиновић и Дворник су се 1991. одрекли један другог у низу отворених писама, у гесту који је био виђен као симболика рапсада СФРЈ. 2004. је јављено да су њих двојица покушала да се помире. Њих двојица су се јавно помирили 2006. путем видео линка између Сплита и Београда. Живојиновић је изјавио да "последњих година није било мржње између нас", а Дворник се надовезао да је то био "само неспоразум". [2]
Бата Живојиновић је преживео срчани удар 17. октобра 2006.
[уреди] Награде
Живојиновић је два пута добијао Златну арену за најбољу улогу Фестивала југословенског играног филма у Пули за филмове Козара (1962) и Три (1965). За филм Трен је добио награду на Међународном филмском фестивалу у Москви 1978. Октобарску награду града Београда је примио 1972. за филмове Мајстор и Маргарита и Трагови црне девојке. Добио је Седмојулску награду СР Србије 1981. године, те више пута на фестивалу у Нишу.
У августу 1993. је награђен Наградом за животно дело „Славица“ за своје улоге у југословенској кинематографији.
[уреди] Филмографија
- 1956. - Ципелице на асфалту
- 1957. - Мали човек
- 1959. - Влак без возног реда
- 1960. - Рат
- 1960. - Сигнали над градом
- 1961. - Песма
- 1961. - Узаврели град - као монтер
- 1962. - Др
- 1962. - Крст Ракоч
- 1963. - Двоструки обруч
- 1963. - Козара
- 1963. - Мушкарци
- 1963. - Невесињска пушка
- 1963. - Радопоље
- 1963. - Земљаци
- 1964. - Човек из храстове шуме
- 1964. - Добра коб
- 1964. - Народни посланик
- 1964. - Пут око света - као лопов
- 1965. - Лажљивица
- 1965. - Непријатељи
- 1965. - Три
- 1966. - Глинени голуб
- 1966. - Поглед у зјеницу сунца
- 1966. - Повратак
- 1966. - Пре рата - као Г. Новаковић
- 1966. - Сан
- 1967. - Бреза
- 1967. - Диверзанти
- 1967. - Нож
- 1967. - Пошаљи човека у пола два
- 1967. - Празник
- 1967. - Скупљачи перја - као Мирта
- 1968. - Бекства
- 1968. - Брат доктора Хомера - као Симон Петровић
- 1968. - Има љубави, нема љубави
- 1968. - Операција Београд - као немачки пуковник
- 1968. - Узрок смрти не помињати - као Митар Велимировић
- 1968. - Вишња на Ташмајдану - као професор филозофије
- 1969. - Битка на Неретви - као Столе
- 1969. - Крвава бајка
- 1969. - Мост
- 1969. - Осека
- 1970. - Жарки
- 1971. - Доручак са ђаволом
- 1971. - Моја луда глава
- 1971. - Опклада
- 1972. - И Бог створи кафанску певачицу
- 1972. - Мајстор и Маргарита
- 1972. - Трагови црне девојке
- 1972. - Валтер брани Сарајево - као Валтер
- 1972. - Звезде су очи ратника
- 1973. - Бомбаши - као Ђока
- 1973. - Мирко и Славко
- 1973. - Сутјеска
- 1973. - Уклети смо Ирина
- 1974. - Црвени удар
- 1974. - Дервиш и смрт
- 1974. - Кошава
- 1974. - Партизани
- 1975. - Црвена земља
- 1975. - Наивко - као сликар Видак
- 1975. - Повест о добрих људех - као Петер Кострча
- 1975. - Сељачка буна 1573.
- 1976. - Чувар плаже у зимском периоду
- 1976. - Повратак отписаних
- 1976. - Врхови Зеленгоре
- 1977. - Бештије
- 1977. - Хајка
- 1977. - Љубавни живот Будимира Трајковића
- 1977. - Луде године - као гинеколог
- 1977. - Пас који је волео возове
- 1978. - Није него - као професор
- 1978. - Стићи пре свитања
- 1978. - Тигар
- 1978. - Трен
- 1979. - Другарчине - као Коста
- 1979. - Партизанска ескадрила - као Вук
- 1979. - Радио Вихор зове Анђелију
- 1979. - Усијање
- 1980. - Посебан третман - као директор
- 1980. - Позоришна веза
- 1980. - Рад на одређено време
- 1980. - Снови, живот, смрт Филипа Филиповића
- 1981. - Дечко који обећава
- 1981. - Доротеј - као Дадара
- 1981. - Ерогена зона
- 1981. - Лаф у срцу
- 1981. - Лов у мутном - као Паја
- 1981. - Пад Италије
- 1981. - Шеста брзина
- 1981. - Сок од шљива
- 1981. - Високи напон
- 1982. - 13. јул
- 1982. - Идемо даље
- 1982. - Мој тата на одређено време
- 1982. - Недељни ручак
- 1982. - Прогон
- 1983. - Балкан експрес - као Попајев пријатељ
- 1983. - Хало такси - као Шугар
- 1983. - Иди ми, дођи ми - као др. Недељковић
- 1983. - Игмански марш
- 1983. - Још овај пут
- 1983. - Шећерна водица - као Бранкин отац
- 1983. - Степенице за небо
- 1983. - Тимочка буна
- 1983. - Велики транспорт
- 1984. - Балкански шпијун - као пекар
- 1984. - Чудо невиђено - као Макарије чудотворац
- 1984. - Грозница љубави
- 1984. - Крај рата - као Баја
- 1984. - Мала пљачка влака - као Тодор Страшни
- 1984. - Нема проблема
- 1984. - Опасни траг
- 1984. - Пази шта радиш (Матуранти)
- 1984. - Пејзажи у магли
- 1984. - У раљама живота - као Штефицин љубавник Трокрилни
- 1985. - Ада
- 1985. - Ћао, инспекторе
- 1985. - Дебели и мршави
- 1985. - Држање за ваздух
- 1985. - И то ће проћи
- 1985. - Није лако с мушкарцима
- 1985. - У затвору
- 1985. - Жикина династија
- 1985. - Живот је леп - као преговарач
- 1986. - Добровољци
- 1986. - Друга Жикина династија
- 1986. - Мајстор и шампита
- 1986. - Мис
- 1986. - Обећана земља
- 1986. - Освета
- 1986. - Развод на одређено време
- 1986. - Секула и његове жене
- 1987. - Хајде да се волимо
- 1987. - Луталица - као газда Дача
- 1987. - Октоберфест - као Скоблар
- 1987. - Заљубљени
- 1987. - Злочинци
- 1988. - Браћа по матери
- 1988. - Једног лепог дана
- 1988. - Шпијун на штиклама - као Ружић
- 1988. - Сулуде године
- 1988. - Тајна манастирске ракије
- 1988. - Тесна кожа 3
- 1988. - Ванбрачна путовања
- 1989. - Атоски вртови - преображење
- 1989. - Балкан експрес 2
- 1989. - Хајде да се волимо 2
- 1989. - Како је пропао рокенрол
- 1989. - Вампири су међу нама
- 1990. - Секс партијски непријатељ бр. 1 - као Циганин Секула
- 1991. - Оригинал фалсификата
- 1991. - Свемирци су криви за све
- 1992. - Дама која убија
- 1992. - Проклета је Америка
- 1992. - Велика фрка - као Сима
- 1993. - Пун месец над Београдом
- 1993. - Три карте за Холивуд - као Мргуд
- 1994. - Слатко од снова
- 1995. - Тамна је ноћ - као командант
- 1995. - Трећа срећа
- 1996. - Довиђења у Чикагу
- 1996. - Лепа села лепо горе
- 1997. - Балканска правила - као Шеф
- 1997. - Птице које не полете
- 1998. - Буре барута - као отац Босанског Србина, возач аутобуса
- 1998. - Купи ми Елиота - као Табакера
- 1998. - Лајање на звезде - као Божовић
- 1998. - Ране - као војник на тенку
- 1999. - Бело одело - као господин
- 1999. - Нож - као Нићифор
- 1999. - Рањена земља
- 2000. - Рат уживо - као Велибор Татулић Татула
- 2000. - Сенке успомена
- 2001. - Мртав ладан
- 2001. - Сељаци - као Јеремија
- 2001. - Све је за људе - као Јеремија
- 2002. - Амир - Амиров отац
- 2002. - Мртав ладан - Станислав
- 2002. - Кошаркаши - Чика Пера
- 2005. - Made in YU
- 2006. - Све је за људе
[уреди] Занимљивости
- Рангиран је као 9. најбољи српски глумац по избору Вечерњих новости 2000.
- Бата Живојиновић је глумио у више од 300 филмова и серија у каријери дугој 45 година.
- Глумио је у 35 партизанских филмова.
