Вис (острво)
Из пројекта Википедија
Координате: 43° 2′ СГ Ш, 16° 9′ ИГД Вис је острво у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана. Удаљен је 45 km од континенталног копна.
Површина острва износи око 90,3 квадратних километара, до острво долази комерцијална линија из Сплита једном до двапута дневно, а лети има и везу с Анконом у Италији.
Дужина острва је 77 km.
Око острва Виса се налазе бројна мања острва.
Садржај |
[уреди] Историја
Острво је било насељено још у праисторији.
Био је место старогрчког насељавања, а из тог доба потиче и старовековно насеље Иса (Issa), а потом прелази под римску управу.
У раном средњем веку припадао је Неретвљанској области, а његови први словенски становници били су Срби[[1]] Неретвљани, који нису прихватили хришћанство[[2]] када је то учинила већина Јужних Словена.
После је често мијењао владаре, односно за владаре је имао Млетке, Французе, па чак и Енглези (тада се на острву, први пут у Хрватској, заиграо и крикет).
После пада Наполеона и Млетачке републике, Вис долази под власт Хабсбурга.
Распадом Аустроугарске, Вис улази у састав Краљевине СХС.
У Другом светском рату, након што су савезници успели преузети власт, на њему је био смештен савезнички војни аередром (данас под виноградима). Тито се склонио на Вис након немачких акција на Дрвар(Десант на Дрвар или 7. офанзива), а на острву је формирана партизанска ескадрила.
У социјалистичкој Југославији, Вис је био острво затворено за странце и био је велико војно утврђење.
[уреди] Клима
Клима на острву је средоземна. Због чињенице да је острво доста удаљено од осталих острва и континенталног копна, односно доста је усамљен на пучини, Вис је изложен јачем ветру, него његова суседна јадранска острва.
[уреди] Становништво
Већинско становништво на Вису су Хрвати.
Већа насеља на Вису су: Вис и Комижа.
[уреди] Економија
У 19. веку је била солидно развијена рибопрерада и рибарство, а постојале су и бројне фабрике у Комижи.
