Јадранско море

Из пројекта Википедија

Координате: 42° 46′ 33" СГ Ш, 15° 25′ 34" ИГД

мапа Јадранског мора

Јадранско море је део Средоземног мора (Медитерана) и налази се између Апенинског полуострва (Италија) и Балканског полуострва. Од Јонског мора дели га Отрантски мореуз (Отранска врата).

Садржај

1 Име и етимологија
2 Географија Јадранског мора
3 Државе са излазом на Јадранско море
4 Гранични спорови на Јадранском мору
5 Види још
6 Спољашње везе

[уреди] Име и етимологија

Име Јадранског мора постоји још од античких времена; на латинском се звало Mare Hadriaticum. На модерним језицима, зове се и Mare Adriatico на италијанском, Adriatisches Мeer на немачком, Jadransko morje на словеначком, Jadransko more на хрватском, Јадранско море на српском и Deti Adriatik на албанском,

Име је добило по граду Адрија (или Hadria), и тако се звао само северни део данашњег Јадранског мора, али је временом цео залив Средоземља добио име "Јадранско море". У средњем веку Балкански Словени су Јадранско море називали Сиње море.

[уреди] Географија Јадранског мора

Јадранско море
Извор: НАСА

Налази се на северозападу од 40° до 45° 45' N., са дужином од 770 km. Просечна ширина је око 160 km, а Отрански мореуз је око 85 - 100 km.

Мноштво острва на северној и источној обали Јадранском мора смањује ширину отвореног мора у том делу на око 145 km. Тотална површина мора је око 160,000 km².

Северни део Јадранског мора је врло плитак, између Истре и Риминија дубина је око 46 m. Између Шибеника и Ортоне појављује се угнуће, са дубином од 180 m.

Најдубљи делови мора се налазе источно од Монте Гаргана, јужно од Дубровника, и западно од Дуреша где је дубина 900 m, а северно од тога се налази један мали басен где је дубина 1,460 m. Просечна дубина мора је око 240 m.

[уреди] Државе са излазом на Јадранско море

Бисер Јадрана: град Дубровник

Слика:Kornati.PNG

Корнатска острва

Западна обала:
- Италија
Источна обала:

[уреди] Гранични спорови на Јадранском мору

1. Граница у Пиранском заливу (спор између Хрватске и Словеније). Питање изласка Словеније у међународне воде.

2. Граница у Неумском заливу (спор између Хрватске и Босне и Херцеговине). Питање неумске луке, изградње моста-заобилазнице преко залива на територији Хрватске, могуће блокаде луке (лучко слепо црeво).

3. Граница на Превлаци (спор између Црне Горе и Хрватске). Питање контроле Рта Оштро (Превлаке) и контроле уласка у Бококоторски залив. Спор решен међународном арбитражом и демилитаризацијом зоне Превлаке између тадашње СР Југославије и Хрватске.