Голанска висораван

Из пројекта Википедија

Голанска висораван - плаве тачке су насеља израелских досељеника. Црне тачке су села Друза и Черкеза. Висораван је окружена са 4 државе: Либан - Сирија - Јордан - Израел.

Голанска висораван (арапски: هضبة الجولان Hadhbat al-Jaulan, хебрејски: רמת הגול), раније позната као Сиријска висораван, је плато на граници између Израела, Либана, Јордана и Сирије. У поседу је Израела након Шестодневног рата са Сиријом, 1967. године, и поново 1973. године.

[уреди] Географија

Голанска је висораван омеђена са западне стране стеновитим планинама које се спушта према Галилејском мору и реци Јордан, с јужне стране реком Јармук, са севера границом с Либаном, и с јужне стране Хаураном. Голанска висораван је подељена на три регије: северну, централну и јужну.

[уреди] Геологија

Голанска висораван је плато и део вулканског поља из холоцена који се простире на север готово до Дамаска. Хермон је на сјеверу Голанске висоравни, али је геолошки одељен од вулканског поља. У близини Хермона је кратерско језеро Биркат Рам кога напајају подземна врела.

[уреди] Воде Голанске висоравни

Јармук
Јилабун
Длајот
Јехудиа
Мицар
Самекх

[уреди] Насеља

Највеће насеље и административни центар Голанске висоравни је јеврејски град Катзрин, саграђен 1970. године. Град окружују бројни кибуци и мосави. На северној страни Голанске висоравни су села Друза и Черкеза, укључујући Мајдал Шамс и село Алавите близу либанске границе.