Готлоб Фреге
Из пројекта Википедија
Фридрих Лудвиг Готлоб Фреге (Friedrich Ludwig Gottlob Frege) (1848 - 1925), немачки математичар, логичар и филозоф. Један је од оснивача модерне математичке логике и аналитичке филозофије. Сматра се једним од највећих логичара свих времена.
Највећи део своје научне каријере провео је на универзитету у Јени. Држао је предавања из многих области математике, као на пример из аналитичке геометрије, диференцијалних једначина, механике, иако је већина његових радова везаних за математику у оквиру логике. Његови најзначајнији радови су из области логике, филозофије математике и филозофије језика. Фреге је рекао: „Сваки добар математичар је макар упола филозоф, а сваки добар филозоф је макар упола математичар.“
Године 1879, Фреге је конструисао прву варијанту предикатског рачуна. Она је веома слична оној која се данас користи, мада Фреге користи другачију нотацију. Фрегеово откриће квантификатора који везују променљиве, сматра се једним од највећих открића деветнаестог века.
Фреге је желео да покаже да је целу математику могуће свести на логику, али у томе није успео. Развио је специфичну филозофију језика, коју и данас многи филозофи сматрају веома значајном.
[уреди] Литература.
|
Викицитат има колекцију цитата сродних са:
|
- Предраг Јаничић. Математичка логика у рачунарству. Математички факултет, Београд 2004. ISBN 86-7589-040-0
- The MacTutor History of Mathematics archive
- Stanford Encyclopedia of Philosophy
