Гранада (град у Шпанији)

Из пројекта Википедија

Застава	Грб

Гранада
Држава:	Шпанија
Аутономна регија:	Андалузија
Провинција:	Гранада
Површина:	88 km²
Становништво (попис 2005.):	236.982
Густина насељености: (попис 2005.):	2.692,97 ст/km²
Надморска висина:	738 m
Градоначелник:	Хосе Торес Уртадо (José Torres Hurtado)

Гранада (шп: Granada) је главни град провинције Гранада у аутономној покрајини Андалузија у јужној Шпанији. Такође подразумева и територију некадашње Краљевине Гранада.

[уреди] Географија

Гранада лежи недалеко од Сијера Неваде у долинама река Даро (шп: Darro) и Хенил (шп: Genil) и Беиро (шп: Beiro) на висини од 670 метара. Град има око 241.000 становника, од којих већина ради у туризму или пољопривреди.

[уреди] Историја

Албаисин

Гранада јевеома стар град. Због заштићеног положаја између околних брда, као и због неуобичајено плодног земљишта, ово подручје било је веома рано насељено.Прво је постојао као иберско насеље по имену Илтурир које је имало контакте са Феничанима, Картагињанима и Грцима. У петом веку пне. Грци оснивају колонију и називају је Елибирге (грчки: Ἐλιβύργη). Римљани му дају име Илиберис. После распада Римског царства, област је пала под утицај северноафричког царства, односно Вандала. Од 534. године један читав век је била под источноримском владавином, а од почетка 7. века Гранада је припала Визиготима.

Године 711. град су освојили Мавари и име је промењено у Илбира. Као центар управе провинције 756. основан је нови град под називом Мадинат Илбира (лат: Madinat Ilbira), или на шпанском, Медина Елвира (шп: Medina Elvira) око 10 км североисточно у подножју планине Сијера Елвире. Истовремено су људи почели да за област старог насеља користе назив Калат Гарната (арапски: Qal’at Garnata) што значи Тврђава од Гранаде, из чега се развило данашње име града.

Након пропасти Калифа од Кордобе 1012. године, своју моћ у провинцији је искористио Кланшеф Зави ибн Зири и претворио град у седиште своје династије која се овде задржала око 80 година и владала једном од важнијих мањих краљевина Андалузије. Од 1238. до 1492. Гранада је била главни град царства султана.

Дана 2. јануара 1492. капитулирао је последњи султан Мухамед XII (Боабдил) и предао град краљици Изабели I од Кастиље и краљу Фернанда II од Арагона, такозваним Католичким краљевима (шп: Reyes Católicos). Овај догађај означава крај Реконкисте на Пиринејском полуострву. Према једном пасусу закљученог уговора, хришћанска војска је маварско становништво пребацила на обалу, одакле су превожени у Северну Африку у област данашњег Марока.

Године 1499. по наређењу бискупа Сиснероса од Толеда (шп: Gonzalo Jiménez de Cisneros) на пијаци Гранаде направљена је ломача како би се спалиле све књиге исламске теологије, филозофије историје и природних наука. У току овог догађаја дошло је до једнодневног страдања свих нехришћана, а жртве су пре свега били Јевреји. Том приликом је јеврејска четврт, која је постојала већ вековима, великим делом била разорена.

После побуне коју су изазвали муслимани, који су остали у Шпанији, такозвани морискоси (шп: Moriscos), због забране њихове религије, у периоду од 1569. до 1671. и од 1609. до 1611. године населили су друге делове Пиринејског полуострва и касније се преселили у Африку. Многи су населили данашњи Тунис и Алжир и тамо развили своју културу. Тада је Гранада пропала у привредном погледу.

Од 1492. године Гранада је седиште бискупије. Универзитет је саградио Карло V у периоду од 1526. до 1531, данас ућива велики углед у свету. Године 2003, бројио је 60.000 студената.

По завршетку Франкове диктатуре почео је да се развија туризам.

После дугих мирних сусрета различитих култура и толеранције међу припадницима различитих религија, Гранада данас важи за пример мултикултуралне заједнице.

[уреди] Знаменитости

Гранада је позната по историјским грађевинама како из доба Мавара, тако и из доба готике и ренесансе.

центар Гранаде

Најзначајнија грађевина из доба Мавара је утврђење Аламбра (шп: Alhambra), што значи црвена тврђава (стене од којих је саграђено утврђење су црвене). Подигнуто је у 13. и 14. веку као резиденција маварских краљева. Аламбра је позната по Лављем бунару.

У утврђењу се такође налази манастир из 15. века.

Аламбра

Катедрала Гранаде

Друга знаменитост је вила Генералифе (шп: Generalife) (што значи небески рај на земљи), летња резиденција калифа, као и градска четврт Албајсин (шп: Albaycín), УНЕСКОје 1984. године прогласио Аламбру културном баштином.

У центру се налази катедрала из доба ренесансе. Ту се налази и Краљевска Капела (шп: Capilla Real) завршена 1521. године у у којој су сахтрањени Католички краљеви, Изабела и [Фернандо Каролички[Фернандо]], као и њихова ћерка, Хуана Луда и њен муж, Филип Лепи.

Гранада такође поседује археолошки музеј и научни парк.