Гренобл
Из пројекта Википедија
Гренобл је град у југозападној Француској у подножју Алпи у регији Рона-Алпи и департману Изер. По процени из 2004. Гренобл има 157.900 становника (шире градско подручје има 514.559 становника по попису из 1999.).
Садржај |
[уреди] Географија
Гренобл је окружен планинама. Град се налази у алувијалној долини реке Изер на надморској висини од 214 метара. Због планинских, а посебно скијашких спортова град је туристички веома значајан. Двадесет жичара се налази око града. Историјски у подручју Гренобла била је тешка индустрија и рударство. Напуштене фабрике се могу наћи чак и у малим насељима.
[уреди] Историја
Град је био познат по разним именима током историје:
- Kularo, када су Гали Алоброги саградили јаке зидине око малога града у 3. веку
- Gratianopolis, после 380. када је цар Грацијан посетио град и дао да се поправе здине
Након пада Западнога римскога царства град је био део Бургундијске краљевине, док га није заузео Клотар I, краљ Франака и син Хлодовека. Касније су га држали Каролинзи. После тога постао је део друге бургундијске краљевине Арл. Коначно је дошао у посед грофова Вијен, чија титула Дофен је дала традиционално име регији Дофине. Гренобл је био главни град регије Дофине од 1349. Тада је задњи дофен од Вијена продао регију Француској под условом да француски престолонаследници користе титулу "Дофен".
Град је био поприште сукоба католика и протестаната. Тако су 1562. велики број хугенота побацали у реку Изер. Грађани су 1788. напали војску Луја XVI. Опљачкане су и рушене цркве 1789. за време Француске револуције. Тих година су постојале и путујуће гиљотине, које су ишле од села до села и одрубљивале главе врло често на основу неоснованих оптужби. У Греноблу су 1968. одржане Зимске олимпијске игре.
[уреди] Бастиља
Бастиља представља серију утврђења на обронцима планина крај Гренобла. Бастиља је најпосећенија туристичка атракција у граду. Градња Бастиље је започета у средњем веку, а касније су вршена проширења на обимним подземним обрамбеним мрежама. Бастиља се сматра најбољим примером утврђивања у Француској у 19. веку, а држала је важну стратешку тачку на алпској граници.
[уреди] Образовање и истраживање у Греноблу
Универзитет у Греноблу је 1339. основао папа Бенедикт XII. Али универзитет није имао довољно средстава, тако да је поново основан 1542. Поново су се након некога времена појавили проблеми, па је Наполеон 1805. основао фалуктет права. Гренобл је данас велики научни центар , посебно у области физике, информатичких наука и примењене математике.
