Смедеревска Паланка

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Оно подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Град Смедеревска Паланка је привредни, културни и административни центар истоимене општине. На удаљености од око 70 км од Смедеревске Паланке налазе се, поред Београда, пет великих индустријских центара, што пружа изванредне могућности за привредни развој, културни развој, развој пoјединих спортских грана и опште друштвени развој.У административном смислу општина Смедеревска Паланка припада Подунавском региону, која се са истока граници са општином Велика Плана, са севера са општином Смедерево, са југозапада са општином Топола, са запада са општином Младеновац- Град Београд и са југа са општином Рача. Површина општине износи 422 kм2 и по величини је четрдесетдруга у Републици Србији. Смедеревску Паланку називају и административним центром Доње Јасенице, како због своје величине тако и због инститиција које су смештене у граду а имају надлежност за већи број општина.

Смедеревска Паланка

Округ	Подунавски
Председник општине	Радослав Цoкић
Површина	422 km²
Географска дужина и ширина	44°37s′26″N, 20°96′38″E
Становништво	56.011 (2002.)
Позивни број	026
Поштански број	11420
Регистарске таблице	СД
Званична презентација општине

Садржај

1 Рељеф
2 Клима
3 Општи подаци
4 Историја
- 4.1 Име
- 4.2 Датуми
5 Становништво
6 Природни Ресурси
7 Привреда
8 Медији
9 Пољопривреда
- 9.1 Центар за повртарство
10 Инфраструктура
11 Културно–Историјско Наслеђе
12 Спорт
13 Познати Доњојасеничани
14 Спољашње везе

[уреди] Рељеф

Општина Смедеревска Паланка је град у Србији на 44°21' северне географске ширине и 20°57' источне географске дужине, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници која меандрира њеним атаром, односно њеном доњем току. У доњој Јасеници насеља се већином налазе на ивичним узвишењима речних долина Јасеници и Кубршнице, међу којима је и град Смедеревска Паланка, док је мањи број насеља распоређен на брежуљкастом тлу и самим долинама река. Цео овај крај има равничарско-брежуљкасти карактер. У средишњем и југозападном делу сачињавају га широке и плитке речне долине Јасенице, Кубршнице и Великог Луга, које, истичном ивицом у правцу југ-север, постепено прерастају у таласаста ниска побрђа.

[уреди] Клима

Клима Смедеревске Паланке је умерено континентална са просечним падавинама 636 мм воденог талога. Годишње трајање сијања сунца износи 2101 ха. Цео овај крај се одликује малом умереном облачношћу. Средња годишња облачност од 5-6 десетина покривености неба показује да је ово релативно сунчано подручје. Релативна влажност ваздуха износи 73,3% и одговара нешто сувијем умерено континенталном климату Апсолутна максимална температура забележена је и износила је 41.3°C а апсолутно најнижа температура забележена је –29.9°C ови подаци говоре о изузетно великим температурним амплитудама. Домонантни ветрови су југоисточни-кошава и северозападни ветар. Просечан број дана под маглом износи 44,7 дана у години , а просечан број дана са снежним падавинама износи 31.9 дана.

[уреди] Општи подаци

Општина Смедеревска Паланка има 17 села и укупно око 60.000 становника. Сам град Паланка има око 30.000 становника. Општина Смедеревска Паланка налази се у сливу реке Јасенице, те припада регији под именом Доња Јасеница. Села паланачке општине су: Азања, Баничина, Башин, Бачинац, Водице, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. Највеће село у општини је Кусадак.

[уреди] Историја

Археолошка истраживања која су вршена на територији општине Смедеревске Паланке, показала су да се на овом подручју налазила бројна насеља стара приближно 4500-5000 година и припадају раном неолиту (Медведњак, Змајевац, Шиљаковац, Новаци, Старо Село код Селевца). Много векова ово подручије егзистира као значајно људско станиште. Природа, плодна земља, шуме и воде, као и комуникације пружале су инзванредне услове за живот. Зато су трагове свога времена, на овим питомим пределима, оставиле многе цивилизације, ове данашње, као и оне које су давно ишчезле. Овде су Нелићани и Халштаћани као стварали своја огњишта, значајни су овде били простори моћног Римског царства, Турци су градили своје ханове, Срби своје манастире. Иако се налазила на важним комуникацијама, у новијој историји уз сам цариградски друм, Паланка као насеље почиње са својим интензивнијим развојем у свим областима друштвеног живота тек када је прошла железничка пруга, у задњој четвртини прошлог [[век|века].

[уреди] Име

Тако је град у својој вековима дугој историји добијао више имена: Аспри Еклесија, Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, да би доласком Турака 1463. године, добила име Хасанпашина Паланка, затим само Паланка и најзад Смедеревска Паланка.

[уреди] Датуми

29. ЈАНУАР 1412 - деспот Стефан Лазаревић потврђује законик о рударству
13. деценбра 1428 - Ђурађ Бранковић прима посланике Дубровника и издао им повељу којом се убровцанима дозвољава слободна трговина са деспотовином
Mарта 1433 године у Некудиму деспот Ђурађ прима изасланика француског краља ФИЛИПА, ургундијског витеза БЕРТРАНДОНА, који је касније описао овај сусрет и објавио га.
21.јуна 1532 године султан Сулејман конашио је у Ак-Килисе (турски превод за Белу Цркву на Цариградском друму, приликом ратних похода против цара Карла В.
Миром у Пожаревцу од 21. јула 1718 године северни део Србије припада Аустријанцима, па тако и Паланка у периоду од 1717-1737 године припада Аустрији.
4.марта 1804. године Карађорђе у Хасанпашиној Паланци после опсаде и освајања разговара са турцима – дахијским изасланицима. Пошто преговори нису успели Карађорђе попали дрвену тврђаву у Паланци и одатле се упути на Рудник.
У јесен 1809 године у Хасанпашинојпаланци Карађорђе држи такозвану “малу скупштину” на којој су донете важне одлуке за наставак устанка.
Почетком 1825 Милоје Поповић Ђак подиже буну против Милоша Обреновићa који исту угуши, а Ђака 7. фебруара 1825 године погуби на Рудинама у Паланци.
16.јуна 1866. Паланка проглашена варошицом .

[уреди] Становништво

Број становника према попису из 2002. говори да на територији општине Смедервска Паланка живи 56.011 становника са доминантним српским становништвом. Структура становништва према етничком саставу је следећа::

Броју од 56.011 становника треба додати 2.536 лица на привременом раду у иностранству као и 483 избегла и 1134 интерно расељена лица. У ужем подручју града живи око 27.000 становника. Број становника по квадратном километру је 131.95(2003 год.) Број домаћинстава према попису из 2002. износи 17.454 . Просечан број чланова домаћинстава према истом попису износи 3.21. Просечна старост ставништва је 41 година са израженим негативним природним прираштејем,- 2.7 на хиљаду становника (податак из 2003 год.)

Порекло становништва указује на путеве миграционих кретања, па је највећи број досељеника у овај крај долатио са Косова и Метохије, из динарских, тимочко-браничевских, влашких и вардарско-моравских крајева. Новије, унутрашње миграције, нарочито из села уград, које су са временом бивале све запаженије, наручито су последњих година постале све израженије, што је довело до наглог раста града, са свим последицама карактеристичним за такав процес.

[уреди] Природни Ресурси

[уреди] Географски Положај

Смедеревска Паланка је од Београда удаљена око 80 км, а од коридора 10 ваздушним путем свега 8 км. Из правца Београда у Смедеревску Паланку стиже се из четири правца са коридора 10 - Аутопута Е-75 и то искључењима код Младеновца (удаљеност 41 км) искључењем код Колара ( 27 км) чиме су повезана и два велика сеоска насеља у општими Азања и Селевац, искључењем код Пожаревца (25 км) преко Михајловца и приградског насеља Грчац као и искључењем код Велике Плане (12 км). Поред добре саобраћајне повезаности са главним градом. Смедеревска Паланка је добро повезана и са централном Србијом и то регионалним правцима Смед. Паланка – Рача - Крагујевац (50 км) и правцем Смед. Паланка – Топола - Рудник (56 км) са Ибарском магистралом. На основу ових података може се закључити да општина Смедеревска Паланка има добар географски полозај. Кроз општину Смедеревска Паланка пролази и железничка пруга Београд - Ниш, прва пруга у Србији, а кроз Смедеревску Паланка први воз је прошао 15. септембра 1884. године. У Смедеревској Паланци на Рудинама налази се и истоимени спортски аеродром са травнатом пистом који може да служи и у комерцијалне сврхе .

[уреди] Водени Ресурси

Кроз подручје општине Смедервска Паланка протичу три реке Јасеница (дуга 79 км), Кубршница (42км) и Мали Луг (21,1 км). Регулацијом токова река и потока створене су четири акумулациона језера Кудреч И и ИИ, Пиносавско у Кусатку и Влашкодолско. На територији општине Смедервска Паланка последњих година интезивно се ради на регулацији токова реке Јасенице и Кубршници име се спроводи план заштите од стогодишњих поплава. Посебну вредност овог подручја представљају извориста минералне и термо-минералне воде. Најважнији је извор минералне воде Кисељак, који су користили још стари Римљани, али се са сигурношчу може рећи да се овај извор експлатише од 1719. године, о чему је писао Дриш, изасланик тадашње аустријске управе у Србији. Флаширање минералне воде са изворишта Кисељак датира од краја XИX века. Према подацима Марка Т.Лека кисела вода “Црвеног Крста” била је изложена на “Балканском сајму” у Лондону 22. априла 1907. године и добила златни медаљу за квалитет (Марко Т.Леко, Лековите воде и климатска места Краљевине СХС, Београд 1922. год.).Према неким истраживаљима,ова минерална вода је трећа по квалитету у Европи,превасходно захваљујући природном селену,који свега пар минералних вода у Европи садржи. Поред изворишта Кисељак постоје и извори минералне воде у Водицама и Церовцу. Посебно је значајан извор термоминералне воде чија је температура воде 45,1°Ц и која је изузетно лековита . Лековитост минералне воде утврдјена је у Бечу 1834 године а доктор Линдер Мајер 1851. године објављује публикацију о Паланачком Кисељаку.

[уреди] Земљиште, Шуме, Биодиверзитет и енергетски ресурси

Укупна површина територије општине састоји се од пољопривредног земљиста 82.1% укупне површине 11.6% градјевинско земљиште , 5.5% земљишта је под сумом а 0.4% укупне површин односи се на водене површине и 0.4% односи се на остало зељиште. У природне ресурсе наше средине треба навести и налазишта глине, чијом је експлатацијом јос априла 1898 година почела са радом циглана Ðорђа Димића,прете а данашње опекарске индустрије у Смедеревској Паланци. Поред налазишта глине на територији опстине има и налазиште камена,такозване Тескобе, изме у насеља Мраморац и Баничина,који се не експлатише.Урађена су испитивања и утврђен квалитет камена који се може користити за доњу подлогу при изради путева. Под шумом се налази 1889 ха укупне поврсине ,а најзначајнија је шума Микуља са 130 ха, која се налази на 2.5 км од града и надморској висини од 110 - 200 м. Под појмом биодиверзитет или биолошка разноврсност подразумева се разноврсност и распрострањеност биљног и животињског света.Биолошка разноврсност подразумева разноврсност живих организама који настањују копно и воду,као и разноврсност унутар различитих врста. Карактеристичне животиње за ово пдручје су срне, лисице, зечеви. Од ловне пернате дивља и најбројније су јаребице, препелице и фазани. Опстанак животињског света у последње време све више зависи од људске помоћи и одржавају се вештачким путем. Битно обележје паланачке општине представља рибља фауна пре свега шаран и сом који се могу на и у вештацким акумулацијама, као клен и мреница у речним токовима. Што се тиче флоре преовлађује листопадно дрвеће и нешто мање четинари. Под енергетским ресурсима можемо навести геотермалну енергију која се може користити за загревање стаклених башти у пољопривредној производњи. Релативно велика дужина сунчевог сјаја између 1900-2300 х представља потенцијал за коришћење соларне енергије пре свега у загревању стамбеног простора. Последња истраживања указују и на могућност коришћења енергије ветра, с обзиром да се на подручју општине ствара ружа ветрова просечне брзине око 4 м\сец. Намеће се размишљање да се повољна ваздушна струјања могу искористити као индивидуални енергетски извори (црпљење воде, мини електране - ветрогенератори)

[уреди] Привреда

У привреди општине заступљене су готово све привредне гране. Поред индустрије и пољопривреде, све више значајно место заузимају и разне услужне делатности, са мањим или већим облицима организованости, у чему предњачи угоститељство и разне занатске услуге, а друштвени производ сврстава општину у групу средње развијених општина у Србији. Водећа привредна грана је индустрија, пре севега захваљујући Холдинг Корпорацији Гоша, као основном носиоцу развоја, како по обиму запослених, тако и по производњи и утицају на остале делатности.

[уреди] Холдинг Корпорацији Гоша

Са својих преко 24 организованих целина, предузећа, фабрика са 7000 запослених, од чега једну трећину чини високостручни кадар, - Холдинг корпорација представља савремен, тржишно орјентисани пословни систем, корпорацијског типа, са традицијом дугом 75 година. Холдинг Корпорација Гоша на тржишту наступа као јединствен систем са широком производним и технолошким могућностима. Ослањајући се на сопствени економски и кадровски потенцијал, Гоша је у могућности да домаћем и страном тршишту понуди производе по међународним стандардима, а партнерима различите облике пословне сарадње и трговине.

[уреди] Опека

Стогодишња традиција предузећа „Опека“, сада се најсавременијом опремом и механизацијом производног процеса, створила сигурну и квалитетну производњу опекарских производа који се пласирају на целокупно тржиште Југославије. Својом производњом значајно утиче на развој грађевинарства, како и великих система тако и приватног предузетништва, а тиме и на степен запослености.

[уреди] Паланачки Кисељак

Паланачки кисељак, предузеће за експлоатацију и дистрибуцију природне минералне воде, спада у једно од најпрофитабилнијих и најпознатијих у овом крају. Својом најсавременијом технологијом обезбеђује производњу „киселе воде“ и других освежавајућих напитака који се успешно пласирају на читавој територији Србије. Изворе минералних вода, који се налазе надомак града, изгледа да су користили, за лечење, још стари Римљани. На Кисељаку је, у новије време изграђен хотел и бања, које, уз медицински надзор и услуге, све више грађана Србије користи. Све то доказује да је Кисељакм, био и остао, највећа туристичка перспектива Паланке.

[уреди] Медији

У Паланци постоје две медијске куће.РТВ Јасеница,која покрива негде око 30% подручја Србије и чији сигнал допире до Беле Цркве и Инђије на северу,качећи предграђа Београда,као нпр. Миријево,те до Чачка и Златибора на југу земље и РТВ Девић,чији сигнал махом обухвата суседне општине. Некада је у граду радила и ТВ Гоша која се пре пар година угашена,а РТВ Јасеница је откупила просторије и сигнал некаашње ТВ Гоше.Такође више не ради ни радио Прогрес С.

Од штампаних медија излази часопис Јасеница.

[уреди] Пољопривреда

Пољопривреда, која чини 42,15% укупног становништва општине и обухвата 88,7% њене површине представља огроман потенцијал, ствара могућности за бржи развој општине, а самим тим и побољшање животног стандарда свих житеља овога краја. Производни капацитети, “Воћара“ и других пољопривредних организација, као и индивидуална пољпривредна производња, обезбеђују услове за остваривање бољег животног стандарда.

[уреди] Центар за повртарство

Преко педест година (основан 1946) постојања и рада Центар за повртарство, који је у саставу Института за пољопривреду Србија – Београд, означава значајан развој ове пољопривредне гране не само у овом крају, већ у читавој Србији. Са својим огледним и производним пољима, стакленицима, пластеницима и топлим лејама, лабораторијама, објектима и уређајима за убирање, дораду и чување семена поврћа, а нарочито ентузијазмом вискостручног кадра – Центар је већ дуго година у самом врху научних институција ове врсте у нас. Његов огроман допринос развоју повртарства у Србији, пре свега, састоји се у производњи семена поврћа, при чему нарочити значај има то што годинама повећава обим и асортиман, а стране сорте и домаће популације се замењују сопственим селекцијама, прилагођеним нашим условима и укусима. Ништа мањи значај нема и велики број научних радова и научно-популарне литературе коју су објавили стручњаци Центра.

[уреди] Инфраструктура

Инфраструктура, која у граду није схваћена као ванпривредна, својим развојем омогућава да град, према својим могућностима, изгледа што потпуније и организованије и да даље ствара предуслове за бржи развој привреде и побољшање квалитета живота свих грађана. Изградња водовода, проширење и модернизација ПТТ, стално побољшавање високог квалитета електро мреже, изградња гасовода, уређење зелених и паркинг површина, само су део активности у овим делатностима. Култура и спорт имају дугу традицију у Смедеревској Паланци. Најстарија установа културе је Библиотека, која је основана почетком 1869. године, када, и тада и данас, много већи градови нису ни помишљали да осноју своја читалишта.У Смедеревској Паланци је и седиште окрузног архива, који је савремено опремљен и пружа могућности за сваковрсна истраживања пре свега прошлости овога краја. У новије време запажен је развој издавачке делатности. Смедеревска Паланка располаже релативно распрострањеном инфраструктуром али се може рећи и не довољно квалитетном. На квалитет инфраструктурне мреже (путеви, водовод, канализација, енергетика, гасна мреза, телекомуникације) у многоме је утицао полозај наше земље у последњој деценији прошлог века, када се и није могло значајније улагати како у одржавање тако и проширење инфраструктурне мреже. Када говоримо о инфраструктури као ресурсу онда можемо рећи да је на територији општине Смедеревска Паланка укупна дужина путева 218 км од тога се на регионалне путеве односи 76 км, који су релативно лошем стању.Тек задњих година значајно се улаже у регионалне правци док су локални путеви у доста лошем стању. Дужина водоводне мреже износи 105 км на коју је прикључено 8.900 потрошача. Поред градског водовада на који су прикључена и два насеља, Мала Плана И Грчац, постоје и једанаест сеоских водовода. Са сигурношћу се може рећи да 90% сеоског становништва нема организовано снабдевање пијаћом водом. Дужина канализационе мреже износи 103 км и односи се на градско подруцје.У граду је урађено свега 8.2 км кишне канализације. Број телефонских прикључака у општини је 16.167, а постоје и два бежична интернет провајдера Оптимум и Профицом. На територији општине нема произвођача елелектричне енергије, али је диструбутивна мрежа врло развијена и својим капацитетима омогућава сигурно снабдевање потрошача као и пружа могућности за подизање нових производних капацитета. Инсталисана снага на напонском нивоу 110КВ износи 63МВА а на нивоу 35КВА износи 104МВА. Гасификација града започела је 1995 године када је формиран Фонд за гасификацију. До сада је урађена примарна мрежа у дужини од 5.6 км – средњег притиска и 6.2 км дистрибутивне мреже – ниског притиска. До значајнијег повећања броја прикључака није дошло тако да је свега око 100 домаћинастава прикљу ено. У последње време воде се озбиљни преговори са иностраним старатешким партнерима како би се дистрибутивна мрежа проширила и омогућио прикључак већем броју дома инстава али и привредним субјектима.

[уреди] Железничка станица

Паланка лежи на најстаријој балканској прузи Београд - Ниш,саграђеној 1884. када и зграда Железничке станице у Паланци,данас,једне од најлепших у Србији.

[уреди] Болница

Велики степен развоја здравства и његов квалитет оличен је у Болиници „Стефан Високи“, која са бањом Кисељак и Домом здравља има све неопходне услове да пружи комплетне здравствене услуге грађанима, читавог краја шумадијске Јасенице, а њен допринос јесте породилиште, једно од најсавременијих у Србији.

[уреди] Народни Музеј

Народни музеј, иако по настанку млађа установа, поседује две збирке које су незаобилазне при оснивању иоле озбиљнијих тематских изложби:српско сликарство пре половине двадесетог века је једна од три најбогатије збирке; материјални остаци старачеварске, односно венчанске културе, пронађени на територији општине, не заостају много за познатим збиркама, већ их успешно допуњују.

[уреди] Градско Позориште

Ту је и градско позориште, чији се организовани почеци везују за 1905. годину, које је већ више деценија у самом врху позоришног аматеризма Србије.

[уреди] Културно уметничка друштва

Културно-уметничко друштво "Гоша" је једно од најпознатијих аматерских фолклорних ансамбала Србије.Kултурно уметничко друштво Гоша је организатор Фестивала фолклора "Јасеничко прело" које се одржава у последњем викенду априла сваке године и који из године у годину броји све више учесника.КУД ГОША познато је као учесник свих најважнијих фолклорних фестивала Европе,Португалија,Турска,Пољска,Шведска,Русија,Немачка итд.Више информација о КУД-у ГОША можете погледати на веб презентацији www.kud-gosa.org. Културно-уметничко друштво „Абрашевић“, негујући народну музику и фолклор, чува традицију која вуче корене још из прошлог века.

[уреди] Културно–Историјско Наслеђе

Културно-историјско наслеђе је сведок времена које је прошло на овим просторима и носилац културног идентитета ове средине али истовремено и потенцијални туристички ресурс који може служити општини ради сопствене афирмације и побољшање сопствених туристичких потенцијала. Од значајнијих културних споменика треба споменути Камениту ћуприју која се налази у Старој чаршији у Паланци која је саграђена 1730 године. Стара црква брвнара у Паланци је највећа а у исто време и једина Градска црква брвнара. Саграђена је у периоду од 1827 - 1830 године, а иконостас је урађен у радионици познатог зографа Књаза Милоша - Јање Молера. Црква брвнара у Селевцу саграђена је 1830-1833 године.Важно је споменути и спомен обележје Станоју Главашу у Баничини као и грађевине с почетка XX века, које говоре о убрзанаој индустријализацији града везане за настајање ГОШЕ, некад Јасенице а.д. из 1923. године као и зграду задружног дома у Азањи у којој је основана 1894 године, друга по старости земљорадничка задруга у Србији. Потребно је напоменути да се почеци образовања везују за 1827 годину када је у Хасанпашиној Паланци отворена основна школа а од 1920 године у Паланци почиње са радом и Гимназија.

[уреди] Спорт

Дубоки су корени организованог бављења спортом у Паланци, али, што је карактеристично за све мање градове, врхунски резултати постизани су на махове, у различитим дисциплинама. Данас са највише успеха опстаје кошарка, фудбал стандардно одржава континуитет, а шах, и мушки и женски, већ деценијама је у самом врху наше земље, повремено и у Европи.Није на одмет поменути и веома успешне паланачке каратисте и каратискиње,који већ дужи низ година остварују запажене резултате,како у регионалним и републичким,тако и у европским оквирима.Веома успешан сегмент паланачког спорта чини и боксерски клуб "Гоша",чији боксери стандардно освајају медаље на републичким и европским такмичењима.

Свакако,најзначајнија имена спорта у Паланци су кошаркашки тренер,Мирослав Мута Николић,који је заједно са Жељком Обрадовићем водио 1998. тадашњу репрезентацију Југославије до светског злата у Индијанополису,преко вођења великих кошаркашких клубова,какви су "Будућност",Подгорица и "Црвена Звезда",Београд,те некадашња звезда репрезентације Југославије и ФК "Црвена Звезда",Перица Огњеновић.

[уреди] Познати Доњојасеничани

Божидар Трудић, Паланка
Вујица Вулићевић, Азања
Радомир Аранђеловић, Паланка
Милоје Поповић - Ђак, Кусадак
Живко Павловић, Башин
Станоје Главаш, Глибовац
Пера Тодоровић, Водице
Богдан Банковић, Кусадак
Мирослав Мута Николић,Паланка
Перица Огњеновић,Паланка

2021. године Паланка ће славити 1000 година постојања.

[уреди] Спољашње везе

Градови у Републици Србији

Преко милион становника:

Београд

Преко 100.000 становника:

Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина

Преко 19.000 у централној Србији:

Преко 19.000 у Војводини:

Преко 19.000 на Косову и Метохији:

Види још :

списак градова и списак насељених места

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D1%81/%D0%BC/%D0%B5/%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_12a6.html"

Категорије страница: Чланци за сређивање · Градови у Србији · Насељена места у Централној Србији