Есад Миџић

Из пројекта Википедија

Есад Мухарема Миџић је рођен 1917. године у Приједору, Аустро-угарска, сада Република Српска ентитет у БиХ. Прије уласка у НОБ био је студент. Члан КПЈ постао је 1940. У НОБ ступио 1941. Стријељан је 1942. у Бањој Луци. За народног хероја проглашен 5. јула 1951. године.

Есад је поникао у сиромашној приједорској породици, истрајно је ишао путем истакнутог комунисте-револуционара. Тешко се школовао, али се својом упорношћу увијек сврставао у ред најбољих међу напредним младим људима из гимназијских клупа у Приједору и Бихаћу па до Правног факултета у Београду. Живог духа и знатижељан, настојао је што више да сазна и буде непосредан учесник акције.

Помогао је рударима Љубије за вријеме њиховог штрајка септембра 1940. године. Тада постаје члан КПЈ. Рат је дочекао као члан МК КПЈ за Приједор. Одлуком Партије одлази у села и учествује у припремама устанка. Одмах по устанку, а нарочито у борбама козарских партизана у Подградцима, Турјаку и Мраковици, дошли су до пуног изражаја они Есадови квалитети с којима се пробио на чело Козарчана.

9. фебруара 1942. године Есаду Миџићу је повјерена дужност политичког комесара Козарске пролетерске чете. Кад је од најбољих бораца Босанске крајине формиран Први крајишки пролетерски батаљон, Есад је постао политички комесар тог батаљона. Крајишки пролетери водили су битке у централној Босни против четника, усташа и Нијемаца. Када је батаљон на Мотајици био десеткован Есад Миџић се са 20 другова пробио према Чемерници, али је пао у четничку клопку и ту је заробљен. Предат је усташама, а ови га одводе у Бању Луку, у злогласну Црну кућу.

Одбио је предлог усташа да пређе у њихову службу, да ће бити помилован као »заведени партизан«. Наводно, Есад им је одговорио: »Да, тачно је да сам партизан, али прије свега ја сам комуниста и још нешто: комесар пролетерског батаљона. Према томе, нисам, »заведени партизан, већ свјестан борац и руководилац. Знам све везе, али вам нећии рећи ни једну, јер то раде само издајници, а никада комунисти.«

Такође, комунистички извори тврде и идуће:
Усташе су га мучиле. Није ништа признао. Када му је прије стријељања пришао хоџа да га благослови, презриво га је одбио и рекао да је то глупо и недостојно комунисте. Прије него што је стрељачки вод пуцао, Есад је клицао Комунистичкој партији и викао да му није жао што гине, јер ће народна борба уродити плодом. Стријељан је 17. јула 1942. године.

Есад Миџић спада у ред најбољих јунака Козаре из периода НОБ-а. Приједорска гимназија је након другог свјетског рата преименована његовим именом, а од 1992. године, гимназија носи назив "Свети Сава".