Карипско море
Из пројекта Википедија
До 7.680 m дубоко карипско море је југоисточни део Америчког средоземног мора одвојено од Атланског океана острвом Кариби који се протеже у луку од мексичког залива па готово до Венецуеле .
Карипско море, као и карипска острва добили су име по Карибима , народу који су шпански освајачи по свом доласку затекли на Малим Антилима .
Садржај |
[уреди] Становништво
Кариби су шарена мешавина народа којих има око 35 милиона. Поред Шпанаца, на различитим карипским острвима живе и Креоли, Мулати и Индијци. Туристички водичи у Доминиканској Републици знају рећи, да не постоји неки народ на Земљи који код њих није оставио свој генетски отисак. Главни језици Кариба су шпански и енглески. Поред тога, на Хиспаниоли у држави Хаити се говори француски, а уз то и различити креолски језици. Говори се и холандски
[уреди] Геологија
Највећи дио Карипског мора које у кајманском каналу досеже дубину од 7.680 m налази се на Карипској плочи. Само северозападни део, који је са друге стране кајманског канала, лежи на Северноамеричкој плочи.
[уреди] Историја Кариба
Насељавање овог подручја је почело негде током првог миленијума пне. Аравак индијанци су из данашње Венецуеле прво стигли на Тринидад да би затим од њега кренули у насељавање острво за острвом. Око 1500 година касније, њихов су пут следили ратнички народ Кариба. Како Аравак индијанци нису били ратници, Кариби су их успели потиснути, тако да су у време доласка белаца Аравак насељавали још само Кубу, Хиспаниолу и Бахаме док су на свим осталим острвима живели Кариби.
[уреди] Откривачи и насељеници
Кад се Колумбо, по налогу шпанолске круне, 1492 искрцао на Сан Салвадору , био је пре свега у потрази за златом и другим богатствима. Међутим, народ Аравака није полагао баш никакву пажњу ономе, што су Европљани сматрали богатством. Тако су Кариби били, додуше, насељени, али су коквистадори убрзо прешли на амерички континент . Ускоро су Карибе почели насељавати и Енглези, Холанђани и Французи; чак су Данска и Курландија имали неколико колонија.
У 16. веку су Кариби били призориште гусарења. Мала острва ас бројним увалама пружали су изврсне могућности разним гусарима, али и таквим који су по налогу појединих краљева нападали и пљачкали бродове ривализирајућих нација, за постављање заседа и нападе на претежно шпанске бродове са благом. Порт Ројал на Јамајки као и француско насеље на Тортуги су били права гусарска гнезда.
[уреди] Независност
Већина острва постала су независна средином 20. века.
[уреди] Интервенције САД-а на Карибима и у Средњој Америци
- Никарагва: 1833, 1854-57, 1896, 1909-10, 1912-25, 1926-33
- Мексико: 1845-48, 1914, 1916-17
- Хондурас: 1896, 1905, 1907, 1911, 1917, 1919, 1924-29
- Куба: 1898, 1901-03, 1906-09, 1912, 1917-19, 1921-23, 1933, 1961
- Панама: 1903, 1908, 1912, 1917-18, 1921, 1989
- Доминиканска република: 1904, 1914, 1916-24, 1965-66
- Хаити: 1915-35, 1944, 1994
- Костарика: 1919
- Гватемала: 1920, 1954
- Гренада: 1983
[уреди] Државе које граниче са Карипским морем
[уреди] Групе острва у Атлантику које се такође сматрају Карибима
- Бахами
- Теркс и Кејкас острва