Јамајка
Из пројекта Википедија
Координате: 18° 15' СГ Ш 77° 30' ЗГД Јамајка је острвска држава у карипском мору. Њене површина износи 10.990 km². Број становника износи око 2.680.029. Главни град Јамајке је Кингстон са око 650.000 становника, који је и главна лука у држави. Остали већи градови су: Спениш таун (Spanish Town) и Монтего беј (Montego Bay).
Мото: Out of many, one people | |
Химна: Jamaica, Land We Love | |
Главни град | Кингстон |
Службени језик | енглески |
Краљ: | Елизабета II |
Премијер: | Порша Симпсон-Милер |
Независност: | Од Уједињеног Краљевства 6. августа 1962. |
Површина | |
- Укупно | 10.991 km² (166.) |
- Вода (%) | 1,5 |
Становништво | |
- 2005. | 2.651.000 (138) |
- Густина | 252/km² |
Валута | Долар (JMD ) |
Временска зона | UTC -5 |
Интернет домен | .jm |
Позивни број | +1-876 |
Данас је Јамајка конституционална парламентарна демократија. На њеном челу налази се краљица Елизабета II. Председник владе је П.Џ. Питерсон који је на то место дошао 1992. године. Независност је стекла 6. августа 1962. године од Уједињеног Краљевства. Подељена је на 14 административних целина. Правни систем базиран је на енглеском праву. Пунолетност се стиче са навршених 18 година. Што се етничке подељености тиче, највећи број становника чине црнци-75%. Званични језик је енглески. Највећи број становника припада англиканској цркви. Национални празник је дан независности.
[уреди] Историја
Први становници Јамајке били су Индијанци Арвакси који су овој земљи дали име Xaymaca, што у преводу значи земља шума и извора. Након доласка Кристофера Колумба 1494.године, Шпанија заузима острво и даје јој име Сантјаго. Тада почиње истребљивање Арвакса. Они су умирали од болести, последица ропства и сталних ратова. Шпанија 1517.године доводи прве афричке робове на Јамајку. У мају 1655.године британске снаге предвођене адмиралом Вилијамом Пеном долазе на острво. Током 1657. и 1658. године одигравају се велике битке између шпанаца и британаца, након чега Шпанци одлазе са острва. Потпуна британска колонизација почиње 1661.године, а у званичан њен посед Јамајка долази 1670.године. Острво тада постаје главна пиратска база, посебно лука Ројал. За првобитни главни град изабран је Спениш таун, а касије се престоница сели у Кингстон. Продаја шећера и робова учинила је Јамајку једном од најбогатијих територија током 150 година.
Велико британско ослањање на робове довело је до тога да почетком 19. века већински део становништва чине црнци. Однос између црног и белог становништва био је 20 према 1. Како су били изузетно бројни, робови су почели стално да се буне. Након серије устанака, ропство је званично укинуто 1834. године.
[уреди] Становништво
За више информација погледајте Демографија Јамајке. |
Укупан број становника на Јамајци износи 2.680.029, од тога жена 1.341.026 а мушкараца 1.339.003. Највећи проценат становника 65% је од 15 до 65 година, затим од 0-14 година 30%, а оних преко 65 година има око 5%. Просечан животни век је 75 година, за мушкарце 73 године, за жене 77 година. Што се етничке структуре тиче, Африканаца има око 90%, а остатак чине Европљани и Кинези. По религијама протестанти су најбројнији са 61.3%, за њима следе баптисти и англиканци. Проценат писменог становништва износи 85%.
[уреди] Култура
За више информација погледајте Култура Јамајке. |
Иако мала земља, Јамајка је богата културом и доста присутна у свету.
Музички жанрови као што су реге, ска, рокстеди, даб и, у нешто новијем времену, денсхал, рага и рага џангл су сви настали на Јамајци. Боб Марли, можда најпознатији реге мужичар, рођен је на Јамајци и ужива велико поштовање у својој домовини.
Растафаријанство је започето на Јамајци.
Суверене државе
Белизе • Гватемала • Гренада • Доминика • Доминиканска Република • Ел Салвадор • Јамајка • Канада • Костарика • Куба • Мексико • Никарагва • Панама • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Свети Китс и Невис • Сједињене Америчке Државе • Тринидад и Тобаго • Хаити • Хондурас
Зависне територије
Британске: Ангиља • Бермуди • Девичанска острва • Кајманска острва • Монсерат • Туркс и Каикос острва • Данска: Гренланд •
• САД: Девичанска острва • Наваса • Порторико • Француске: Гваделуп • Мартиник • Свети Пјер и Микелон • Холандске: Аруба • Холандски Антили