Кладањ
Из пројекта Википедија
Општина Кладањ се простире долином реке Дрињаче, у подножју планине Коњух. Насеље Кладањ је смјештено на путу Жупања-Тузла-Сарајево. Општина Кладањ се налази у Тузланском кантону.
Садржај |
[уреди] Историја
Град Кладањ први пут се спомиње у 12. веку, тачније 1138. године, у списима мађарског великана, и кроз цео средњи век постоји као урбана средина. Данас то је лепа варошица са око 15.000 становника, смештена у живописним босанским шумама.
[уреди] Географија
Надморска висина је 560 метара, површина 325 km². На овом подручју је 1991. живјело 16.028 становника. Подручје је богато шумом, добре изворске воде су присутне на скоро свим подручјима Кладња. Кладањ је град паркова, зимских скијашких центара и излетишта.
[уреди] Привреда
Носитељ развоја је дрвна индустрија "Соколина", која уз живинички "Коњух" представља највиталнији привредни капацитет града. Експлоатација шума почело је још у аустроугарском периоду. Поред дрвнопрерађивачке индустрије, постоје и погони текстила и производња магнезита. Подручје Кладња има повољне услове за зимски туризам, за лов на крупну дивљач и за риболов. Кладањ је чувен и по минералној води.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Кладањ имала је 16.070 становника, распоређених у 43 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 11.621 (72,31)
- Срби - 3.952 (24,59)
- Хрвати - 36 (0,22)
- Југословени - 277 (1,72)
- остали - 184 (1,16)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 14.015
- Муслимани - 9.300 (66,35)
- Срби - 4.487 (32,01)
- Хрвати - 66 (0,47)
- Југословени - 63 (0,44)
- остали - 99 (0,73)
[уреди] Насељена мјеста
Братељевићи, Брдијељи, Бргуле, Брлошци, Бушево, Цријевчићи, Доле, Гојаковићи, Гојсалићи, Голетићи, Јелачићи, Јошје, Кладањ, Коњевићи, Ковачићи, Кривајевићи, Лупоглаво, Мајдан, Мала Кула, Матијевићи, Младово, Ноћајевићи, Обрћевац, Оловци, Пауч, Пелемиши, Пепићи, Плаховићи, Пријановићи, Пријевор, Равне, Рујићи, Старић, Ступари-Центар, Ступари-Ново Насеље, Ступари-Село, Суљићи, Тарево, Тухољ, Велика Лука, Врановићи, Вучинићи и Заграђе.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Кладањ ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушло је насељено мјесто Мајдан и дијелови насељених мјеста: Доле и Пелемиши.
