Травник
Из пројекта Википедија
Координате: 44° 13' 33" СГ Ш, 17° 39' 59" ИГД Травник је град у Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Лашве, окруженој планинама Влашић на сјеверу и Виленица на југу, Травник је административни и политички центар средње Босне.
Садржај |
[уреди] Историја
Трагови насеља на простору Травника сежу у далеку прошлост, када су Келти, Илири и Римљани испирали злато из Лашве, но први писани помен Травника датира од 1463 године, када кроз њега пролази султан Мехмед Ел-Фатих у свом походу на Јајце. Током средњег века Травник се налазио на поседима војводе Хрвоје Вукчића. У другој половини 11. века је изграђен стари град, тврђава која надвисује данашњи Травник. Након османлијског заузимања Босне Травник се развија као трговачки и занатски центар, а у 17. веку постаје и седиште босанског везира. Године 1806. Француска отвара своје посланство у Травнику, а 1807. се за тим примером поводи и Аустро-Угарска - Конзулско доба. Након Аустро-Угарске окупације Босне и Херцеговине Травник се развија у западном стилу, гради се гимназија, железница, уводи се електрична енергија, а 1890. веома кратко време ради и Теолошки факултет, као прва висока школа у новијој прошлости Босне. У Другом светском рату у овом граду су побијени бројни Срби, Роми и Јевреји
Снимио: Михаил Евстафиев
Током рата на простору бивше Југославије, град је тешко страдао од бомбардовања војске босанских Срба. У овом периоду у подручју Травника трајао је и конфликт између Бошњака и Хрвата. После рата, Травник је постао центар Средњобосанског кантона.
[уреди] Становништво
Демографски подаци за град Травник су оскудни. Према југословенском попису из 1991. године, ово подручје је имало 70 747 становника. Од њих, 31 813 су били Бошњаци (Муслимани) (45%), 7 777 Срби (11%), 26 118 Хрвати (37%), а 5 039 остали (7%). Становништво бошњачке националности су највише насељавали урабизоване делове овог подручја, односно сам град Травник. Током рата велики део становништа је вероватно етнички очишћено. Хиљаде Срба и Хрвата су напустили Травник, док је на хиљаде Бошњака из других делова БиХ избегло у њега. По подацима из децембра 1997, број становника травничког региона се мањио на 59 367. Од њихм 48 861 су Бошњаци (82%), 539 Срби (1%), 9 144 Хрвати (15%) и 823 осталих (1,4%).
Последње белешке о броју становника су само процене, јер од 1991. на подручју БиХ није одржан званичан попис становништва. Утврђено је да се од 1997. број становника попео на око 70 000 од којих је 26 510 ван самог града. Број становника се попео највише захваљујући повратку избеглица и повећану броја рођених беба.
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Травник имала је 70.747 становника, рапоређених у 88 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 31.813 (44,96)
- Хрвати - 26.118 (36,91)
- Срби - 7.777 (10,99)
- Југословени - 3.743 (5,29)
- остали - 1.296 (1,85)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 55.822
- Муслимани - 24.480 (43,85)
- Хрвати - 22.645 (40,56)
- Срби - 7.554 (13,53)
- Југословени - 626 (1,12)
- остали - 517 (0,94)
[уреди] Насељена мјеста
Бачвице, Бандол, Бијело Бучје, Билићи, Брајићи, Брајковићи, Бранковац, Чифлук, Чосићи, Чукле, Долац, Долац на Лашви, Доња Требеуша, Доње Крчевине, Доњи Корићани, Дуб, Ђелиловац, Фазлићи, Гладник, Глуха Буковица, Голеш, Горња Требеуша, Горње Крчевине, Горњи Корићани, Градина, Граховчићи, Граховик, Гуча Гора, Хаманџићи, Хан Била, Језерци, Кљаци, Кокошари, Комар, Краљевице, Крпељићи, Кула, Кундићи, Ловрићи, Мала Буковица, Малине, Милетићи, Мишкића Брдо, Мосор, Мудрике, Нова Била, Орахово, Орашац, Орлице, Овчарево, Пакларево, Подкрај, Подови, Подстиње, Покрајчићи, Пољанице, Поље Славка Гавранчића, Прићи, Пулац, Путићево, Радића Брдо, Радојчићи, Радоњићи, Ричице, Руњићи, Сажићи, Сечево, Сефери, Селићи, Скоморје, Слимена, Сухи Дол, Шешићи, Шиповик, Шишава, Травник, Турбе, Турићи, Варошлук, Велика Буковица, Видошевићи, Виленица, Вишњево, Витовље, Влаховићи, Вранићи, Заграђе и Засеље.
