Соколац
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Општина Соколац у Републици Српској простире се на гласиначкој висоравни у подножју планине Романије, с површином од 729 km².
Административно је подељена на 10 месних заједница са 80 насеља у којима живи око 15.500 становника. Соколац се налази у средишту Гласинца, на надморској висини од 870 метара. Ова висораван са пространим ливадама и пашњацима окружена је четинарским шумама и врховима Романије, Боговићке планине, Градине, Рабра, Црног врха, Копита, Кратеља. Соколац је значајна саобраћајна раскрсница магистралних путева од Сарајева према Београду, Ужицу, Јадранском мору.
Садржај |
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Соколац имала је 14.883 становника, распоређених у 88 насеља.
Национални састав:
- Срби - 10.195 (68,50%)
- Муслимани - 4.493 (30,18%)
- Хрвати - 19 (0,12%)
- Југословени - 83 (0,55%)
- остали - 93 (0,65%)
Национални састав града Соколац (укупно 6.095):
- Срби - 5.724 (94%)
- Муслимани - 267 (4%)
- Југословени - 47 (1%)
- Хрвати - 11
- остали - 46
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 17.053
- Срби - 11.006 (64,53%)
- Муслимани - 5.790 (33,95%)
- Хрвати - 128 (0,75%)
- Југословени - 23 (0,13%)
- остали - 106 (0,64%)
[уреди] Насељена мјеста
|
|
|
|
|
[уреди] Привреда
Деценијама је носилац привредног развоја у општини Соколац била дрвна индустрија. Поред капацитета за примарну и финалну прераду дрвета (Романија ад), у Сокоцу су изграђене и фабрике у металној индустрији (УНИС - Творница котрљајних лежаја), текстилној и кожарској индустрији (Фатес- производња тепиха, КТК - дечија конфекција и делови обуће), прехрамбеној индустрији (Романинка, Чоловић), грађевинарству и трговини. Већина од набројаних фабрика је у тешкој ситуацији, а у неколико је покренут и стечајни поступак. Последњих година у експанзији је тзв. мала привреда, тако да је у Сокоцу регистровано око 150 приватних предузећа и 175 радњи, претежно трговачких и угоститељских. У Сокоцу је седиште и неколико великих предузећа од републичког и регионалног значаја, као што су: "Српске шуме", "Телеком Српске"- Радна јединица Српско Сарајево, "Српске поште" - Радна јединица Српско Сарајево и АД "Романијапутеви".
[уреди] Образовање, култура и информисање
Основна школа у Сокоцу постоји више од 120 година. Наставу похађа око 1300 ученика. Број ученика је у порасту. У задње време урађено је доста на стварању бољих услова за рад у овој школи. Уз помоћ донација, обезбеђених преко аустријске невладине организације "Хилфсверк" школа је реоновирана и опремљена новим намештајем. У Средњој школи, укључујући и Подручно одељење у Хан Пијеску, школују се ученици за виша занимања. Поред гимназије постоје и одељења шумарских и саобраћајних техничара, столара, возача и шумара. Обе школе располажу кабинетима за информатику. Установа за културу и Српско културно и просветно друштво "Просвјета" су организатори културних догађаја у општини, а најзначајнија манифестација је "Госпојинске вечери". Народна библиотека располаже фондом од око 15000 књига. До 2002. године Соколац је имао локалну радио-станицу "Романија" која је основана 1975. године. Одлуком Регулаторне агенције за комуникације (ЦРА), чије је седиште у Сарајеву, овој радио-станици ускраћена је дозвола за рад, тако да од локалних медија постоји само лист СИН (Соколачке информативне новине), који излази једанпут месечно.
[уреди] Спорт
У Сокоцу ради више спортских клубова организованих у Спортско друштво Гласинац. У заједничким лигама БиХ такмиче се женски одбојкашки клуб и шаховски клуб, а у прволигашкој конкуренцији у Републици Српској наступају кошаркашки и фудбалски клуб. Веома добре резултате постиже и атлетски клуб. Треба поменути и карате клуб као и смучарски клуб, чији су се такмичари истакли добрим резултатима на бројним такмичењима. Члан овог клуба, Бојан Самарџија је наступао за репрезентацију БиХ на Зимским олимпијским играма у Торину 2006. године
