Кристијан Хајгенс

Из пројекта Википедија

Кристијан Хајгенс (Christiaan Huygens) (14. април, 1629 – 8. јул, 1695), био је холандски математичар, астроном и физичар; рођен у Хагу као син Константина Хајгенса. Студирао је права на Универзитету у Лајдену и на Оранж Колеџу у Бреди пре него што се посветио науци. Историчари често поистовећују Хајгенса са научном револуцијом.

Хајгенс је релативно мало признат по својој улози у развоју модерног интегралног и диференцијалног рачуна. Запамћен је и по томе што је тврдио да се светлост састоји од таласа. Године 1655. открио је Сатурнов месец Титан. Такође је испитивао Сатурнове прстенове, и 1656. открио да се прстенови састоје од стена. Исте године открио је и описао маглину Орион. Његов цртеж, први такве врсте, маглине Орион објављен је у Systema Saturnium 1659. Користећи модеран телескоп успео је да подели маглину на различите звезде. (Светла унутрашњост маглине Орион носи име „Хајегенсова регија“ у његову част.) Такође је открио неколико интерстеларних маглина и неке двојне звезде.

На наговор Блеза Паскала Хајгенс је написао прву књигу о теорији вероватноће, коју је објавио 1657.

Радио је и на изради тачног сата, који би био погодан за поморску навигацију. Године 1658. објавио је књигу под називом Horologium. Његово откриће сата с клатном (који је патентирао 1657) било је прекретница у мерењу времена. Математичке и практичне детаље својих открића објавио је у "Horologium Oscillatorium" 1673.

Хајгенс је развио и сат са балансном опругом, готово истовремено, мада независно од Роберта Хука, а спорења око овог открића трају вековима. У фебруару 2006. откривене су изгубљене Хукове писане белешке са састанака Краљевског друштва у једној остави у Хемпширу, и по тим белешкама утврђено је да је Хук први открио балансну опругу.

Краљевско друштво је изабрало Хајгенса за свог члана 1663. Године 1666. Хајгенс се преселио у Париз где је радио у Француској академији наука под заштитом Луја XIV. Користећи Париску обсерваторију (која је изграђена 1672) вршио је даља астрономска посматрања. Године 1684. објавио је "Astroscopia Compendiaria" у којој је приказао свој нови ваздушни телескоп (без цеви).

Хајгенс је размишљао и о животу на другим планетама. У својој књизи Cosmotheoros, замишљао је како универзум буја од живота, врло сличног животу на Земљи 17. века. Либерална клима у Холандији је охрабривала овакве спекулације. За разлику од њега, филозоф Ђордано Бруно, који је такође веровао у постојање живота у другим световима, спаљен је на ломачи због својих веровања 1600. године.

Године 1675. Хајгенс је патентирао џепни сат. Изумео је бројне друге направе и поступке.

Хајгенс се вратио у Хаг 1681. после тешке болести. Покушао је да се врати у Француску 1685, али је издавање Нантског едикта (који је укинуо верску толеранцију) спречило његову намеру. Хајгенс је умро у Хагу 8. јула 1695.

[уреди] По Хајгенсу су названи

Хајгенсова проба: летилица за Сатурнов месец Титан, део Касини-Хајгенс мисије на Сатурн
Астероид 2801 Хајгенс
Кратер на Марсу
Планина на Месецу
Хајгенс софтвер, програм за мироскопску проучавање слика
Хајгенс-Френел принцип, једноставан модел за разумевање таласа у свемиру
Хајгенсови таласи, математичка основа за скаларну дифракциону теорију
W.I.S.V. Christiaan Huygens: Холандски студијски клуб за студије математике и компјутерских наука на Делфт Универзитету за технилогију
Хајгенсова лабораторија: Одељење за физику Универзитета у Лајдену, Холандија