Марадона
Из пројекта Википедија
Диего Армандо Марадона (шп. Diego Armando Maradona, рођен 30. октобра 1960) je најславнији аргентински фудбалер. Поделио је титулу најбољег фудбалера 21. века са бразилским фудбалером Пелеом.
Садржај |
[уреди] Детињство
Као пето од осморо деце у породици Ћитора и Тоте Марадона. Рођен је у Авелланди, радничкој четврти Буенос Аиреса, у недељу - свети дан сваког Аргентинца. Дан за фудбал. Фудбал му је, написаће хроничари, морао бити у крви. На Диегову каријеру највише је утицао његов ујак Цирило, некад голман малог клуба Цорриентес, прави фудбалски зависник. За ујака га везује и сцена која нема додирних тачака с фудбалом. Мали Диего је једне вечери упао у рупу на незгодном месту. Ујак Цирило је био близу: Ево ме, Диегито, само држи главу изнад ! Францисцо Цорнејо, скаут Аргентинос Јуниорса, први је уочио Диегов таленат: Све, баш све је могао направити с лоптом. Глава или нога, свеједно. Лопта се једноставно лепила за Диега. Но, Цорнејо је био забринут изгледом сићушног дечака, морао је ојачати да би опстао у фудбалу. Уз допуштење родитеља одвео је Диега лекару сумњиве репутације. Цацхо Паладино ињекцијама је подигнуо мишиће будуће звијезде. Паладин је то 1995. године, након пензионисања, признао пред новинарима рекавши: Кад сам окончао третман, Диего је изгледао попут најбољег тркачког коња. Притом уопште није поцрвенео, а требао је, јер је тим чином одвео Марадону у свет допинга.
[уреди] Почетак каријере
Дана 20. октобра 1976. (10 дана пре 16-ог рођендана) Деиго је одиграо свој први сусрет за сениоре Аргентионс Јуниорса. Тада је постао најмлађи прволигашки фудбалер у историји аргентинског фудбала. Наредне године одиграти ће прву утакмицу за сениорску репрезентацију Аргентине. Ипак, 1978. селектор Луис Цесар Меноти није га уврстио у националну селекцију за Првенство света у Аргентини рекавши како је Диего премлад да би издржао притисак.Године 1979. био је капитен репрезентације Аргентине која је у Јапану освојила наслов јуниорског првака света. Тада су се Јувентус и Барселона почели распитивати за малог зеленог, како су га звали. Но, нису били једини - у игри су били Арсенал и Шефилд Јунајтед. Брзо су одустали када су чули почетну цену од 800.000 фунти. Тада је то био прилично велики новац. Диего је остао у Аргентини и 1981. с клубом Боца Јуниорс освојио је наслов првака Аргентине. Годину дана касније наступиће на светском првенству у Шпанији и потписати за Барселону.
У Барцелони је први пут пробао кокаин. То је касније образложио овако: Ништа посебно. Желео сам се осећати живахнијим. У клубу сви су сумњали али су ћутали јер Марадона је био превелика инвестиција. Чак је наступао у анти-дрога ТВ рекламама и то добро плаћеним. Године 1984. потписао је за италијански Наполи с којим ће освојити два наслова првака Италије (1987. и 1990.), а 1989. освојиће и куп УЕФА - први европски наслов Наполија.
[уреди] Гол руком
На XIII. Светском првенству у Мексику (1986.) двоструки је стрелац у утакмици Аргентине с Енглеском. Први његов го на тој утакмици и дан данас се препричава. Реч је о погодку који је Диего касније назвао Божјом руком. Тада је с Аргентином освојио наслов првака света у драматичном двобоју с репрезентацијом Западне Немачке (3:2). Три године касније два је мјесеца провео у Аргентини и није се појавио на почетку италијанског првенства. Затражио је исписницу из Наполија због трансфера али је захтев одбијен. На светском првенству у Италији (1990.) с репрезентацијом је дошао до финала, али су поражени од СР Немачке 1:0.
[уреди] Скандали
Године 1991. био је позитиван на допинг контроли (откривен кокаин) те је кражњен с 15 месеци забране играња. Исте године, након повратка у Аргентину, ухваћен је због поседовања кокаина. Судска пресуда је гласила - контролисан медицински третман. Годину дана касније након допинг скандала одбио се вратити у Наполи и ултимативно је затражио трансфер. Нови клуб била је шпанска Севиља. Године 1993. вратио се и у репрезентацију и то с капитенском траком. Исте године напушта Севиљу и потписује за аргентинског прволигаша Њувелс Олд Бојс. Већ наредне године (1994.) отпушен је из Њувел Олд Бојса јер је упорно избегавао тренинге. Те године поново је дошао на насловне странице након што је из ваздушне пушке гађао (и погодио) једног новинара. На светском првенству у Сједињеним Државама наступио је на прве две утакмице за аргентинску репрезентацију јер је на допинг контроли опет био позитиван и морао је напустити селекцију уз 15-месечну забрану играња. Поред тога, фудбалским речником речено: изгубио је и уткамицу са женом коју је волео, мајком сина којег никада није имао храбрости да призна.
[уреди] Крај фудбалске каријере
Године 1995. након две неуспешне тренерске авантуре (Расинг клуб и Депортиво Еспањол) вратио се у Боца Јуниорс као играч, уз најаву да се решио кокаина. Но, већ следеће године сам је потражио помоћ у једној швајцарској клиници. Утакмицу с кокаином још није добио. Након третмана 1997. године поново је у дресу Бока Јуниорса. Но, у првој утакмици сезоне (против Аргентинос Јуниорса) још једном је позивитан на допинг контроли. Опет кокаин. На свој 37-и рођендан, 30. октобра 1997., телефоном се јавио ТВ станици Америка З. Они који су слушали кажу да се гушио у сузама. Рекао је: Фудбалер у мени стигао је до краја стазе. Сутра ће бити најтежи, најгори и најтужнији дан у мом животу. У јануару 2000., долази на Кубу како би се поново покушао излечити зависности од дроге. Сви ранији покушаји очигледно нису били успешни.
[уреди] Филм
- Видети: Марадона (филм)
18. марта 2005. Емир Кустурица је у Буенос Аиресу започео снимање дугометражног документарног филма о Дијегу Арманду Марадони. Још средином 2003. године, на филмском фестивалу у Монте Карлу, Кустурица је најавио снимање овог филма, а по изричитој жељи самог фудбалског аса. Наиме, Марадона је инсистирао да тај филм снима баш Кустурица. Прва клапа филма пала је на стадиону “Бомбоњера” у Буенос Аиресу, на прослави стогодишњице ФК Бока када је Марадона трчао са бакљом у руци почасни круг. Снимање је настављено у породичном кругу, на прослави осамнаестог рођендана ћерке ове фудбалске легенде. За овај пројекат заинтересовао се и Фидел Кастро, Марадонин пријатељ, и позвао Кустурицу да га посети. Филмска екипа ће посетити Италију, Кубу, Аргентину, односно све оне градове у којима је Марадона живео или боравио. Готово месец дана након почетка снимања, Кустурица има само речи хвале и одушевљења за Марадону: “Импресиониран сам његовим погледом на свет, хумором и хуманошћу.”
