Маријан Бадел
Из пројекта Википедија
Маријан Бадел (1920-1944) је био југословенски партизан и проглашен је за Народног хероја Југославије.
Рођен је 3. јула 1920. године у Копривници, данашања Хрватска, у имућној трговачкој породици. Његов отац Славко и стриц су, у непосредној близини Загреба, у Сесветама, основали фабрику алкохолних пића. Школу је учио у Загребу, а четврти разред гимназије и нижи течајни испит с успехом је положио 1934/35. у гимназији на острву Крк.
После тога се уписао у Трговачку академију у Загребу. Ту се определио за идеје револуционарног омладинског покрета. И поред школовања, био је присно везан с младим радницима у очевој и стричевој фабрици. С њима је друговао, покушавао им осигурати бољи положај, па је 1939. године био и организатор, иницијатор намераваног штрајка. Окупио је те раднике и око Народне помоћи, а једна од његових значајнијих акција било је скупљање и за преживеле интербригадисте из Југославије, који су се, послије завршеног рата у Шпанији, налазили у логорима у Француској.
У таквом ангажману Маријана је затекла и капитулација земље после Априлског рата. На позив Комунистичке партије, међу првима се укључио у акције на скупљању оружја, а затим и на окупљању бораца против окупатора и њихових помагача. Био је веза бораца Загребачко-сесветског одреда и загребачке партијске организације. Тада је постао и члан Комунистичке партије Хрватске. Често је одлазио у Загреб, извршавајући разне партијске задатке; на том послу био је неколико пута ухапшен. Увек га је из усташког затвора спашавало богатство његове породице, која је успела поткупити усташке официре.
У децембру 1941. године одлази на рад у Хрватско приморје; одатле у зиму 1942. године стиже у Горски Котар, где се укључује у партизански одред
У октобру 1942. постаје борац 13. пролетерске бригаде, која је носила име бригада "Раде Кончар". Ту се, међу другим борцима, истакао као одличан пушкомитраљезац; као активан скојевац, убрзо постаје руководилац СКОЈ-а у једном од батаљона те бригаде. Није био дуго у Горском Котару: због болести је упућен у Команду жумберачко-покупског подручја, у крај који је добро познавао.
На овом подручју, Бадел је радио најпре као политички комесар Туропољско-посавског одреда, а затим и комесар Оперативног штаба за Жумберак и Покупје. Организира и разне војничке акције - једна од таквих било је и разоружавање целе пука домобрана у селу Сопници.
Кад је, у јануару 1944. године, по наређењу штаба жумберачко-посавског сектора, формирана бригада "Фрањо Огулинац Сељо", по славном шпанском борцу и партизанском руководиоцу, Маријан Бадел постао је њен политички комесар. Учествовао је у нападима на непријатељска упоришта Голи Брег и Брезовица.
Истакао се и у окршају, који је за њега био последњи, кад је његова бригада водила битке на сектору Пљешивице и после тога проглашена ударном. Погинуо је код села Света Јана, 22. јуна 1944. године.
Народним херојем проглашен је 6. јула 1944. године.
