Раде Кончар
Из пројекта Википедија
Раде Кончар (28. октобар, 1911 – 22. мај, 1942.) је био југословенски комунистички вођа и партизански народноослободилачки борац у Другом светском рату.
Раде Кончар је рођен у селу Кончарев Крај поред Плитвичких језера у српској породици. После завршене основне школе, отишао је у Србију да би се школовао за механичара.
1934. године, Кончар постаје члан Комунистичке партије Југославије. Запослио се у београдској електродистрибуцији. Године 1936. бива ухапшен од краљевске полиције и осуђен на годину дана затвора због комунистичког деловања. После одслужене казне, одлази у Загреб где се запошљава у локалној радионици "Сименс АГ". Ту је организовао партијску ћелију и штрајкачки одбор. Због тих активности, брзо је напредовао у Партији. 1938. постао је члан загребачког партијског комитета, а годину дана доцније и генерални секретар Комунистичке партије Хрватске. 1940. године постаје члан Политбироа КПЈ.
После окупације Југославије од Сила осовине 1941, био је активан на организовању устанка против окупационе војске и њених колаборациониста. Септембра 1941, узео је учешће на конференцији са осталим партизанским лидерима Југославије у месту Столице. После тога долази у Сплит где организује покрет отпора према италијанској окупационој војсци. Његови напори резултирали су спректакуларним акцијама према италијанским војницима, локалним фашистима и колаборационистима који су страховали од самог помена Кончара.
17. новембра 1941. године, Кончара су ухапсили Италијани. Бива мучен када одбија да ода свој идентитет. Италијанска војска сазнаје његово име после проналажења краљевских докумената од стране усташа у Загребу. Кончару је суђено на специјалном италијанском суду где је осуђен на смртну казну. Упитан да ли жели тражити помиловање, одговорио је да "милости не тражи, нити би је дао". Стрељан је у Шибенику заједно са 25 других антифашиста.
Раде Кончар брзо постаје један од највећих партизанских икона. У августу 1942. међу првима је добио титулу Народног хероја Југославије. Неколико месеци касније, у децембру 1942, 13. пролетерска бригада Народноослободилачке војске, је добила име по њему.
Велики број предузећа, која и данас постоје, носе име по њему. Неколико средњих школа (махом техничких и електротехничких) на простору бивше Jугославије, такође носи његово име.
