Минск

Из пројекта Википедија

Трг Победе у Минску

Минск (белоруски: Мінск (званично писање у Белорусији), Менск; руски: Минск) је главни и највећи град Белорусије. Има 1,8 милиона становника. Минск је уједно и седиште Заједнице Независних Држава. Град се налази на рекама Свислаш и Ниамиха, на координатама 53°55′N 27°33′E. Часовна зона Минска је GMT +2.

[уреди] Историја

Грб града Минска

Историја Минска је пуна ратова и разарања, Минск је био разаран више од 10 пута. Тачно време оснивања нам је непознато, иако се град први пута спомиње у летопису из 1067. г. у којем се описују међусобни сукоби кнезова тадашње Кијевске Руси. Исте је године Минск освојила и спалила војска кијевског кнеза Изјаслава и његових савезника.

Првобитни и најстарији назив града гласио је Менеск, Мјенск, Менск. Порекло имена је нејасно а постављено је свега неколико теорија о пореклу уз постојећу легенду. Легенда каже да је див зван Менеск или Менск имао млин на обалама реке недалеко града. У свом млину је млео камење из којег је пекао хлеб којим је хранио своје војнике. Тај див је, према легенди основао град. Једна група историчара пак сматра да име града потиче од мале реке Менке која тече двадесетак километара од данашњег средишта града, док други име града доводе у везу са старом словенском речју “мјена” (срп. размена - Мјенск место где се одвија размена) јер је град лежао на раскрсници трговачких путова а управо се ту обављала трговина и размена робе. Негде од XVІІ. века под утицајем пољског језика реч Менск се преобликовала у садашњи облик Минск.

Почетком XІ. века, Минск се као један од градова Велике Литванске кнежевине претвара у важно средиште разних заната и трговине. 1499. године граду је додељено Магдебуршко право – право средњовековних градова на самоуправу. Средином XVІ. века у граду се појављују цехови (удружења средњовековних занатлија). Средњовековни грађани Минска извозили су дрво, смолу, восак, гвожђе, стакло, крзно у замену за со, вино, зачине, тканине и разне метале.

Минск је одржавао трговачке везе с многим градовима Балтика, Источне и Западне Европе. У руско-пољском рату 1654-1667. град је претрпео велика разарања. 1655. Минск осваја руски цар Алексеј, али га пољски краљ Јан Казимир (1648-1668) убрзо враћа под своју власт. 1793. године, Минск улази у састав царске Русије како је договорено Другом поделом Пољске, и постаје средиште истоимене губерније. Убрзо је поновно разрушен (1812. у нападу Наполеонове војске на путу према Москви.

Средином XІX. Века град се развио у велико индустријско и саобраћајно средиште. На то је највише утицала индустријска револуција у Русији и брза изградња железнице. До 1900. Минск је железницом био повезан с главним средиштима Русије, Украјине, Пољске и данашњим прибалтичким земљама. Град 1897. године има 91,494 становника, од којих трећину чине Јевреји.

Кроз године Првог светског рата, револуције 1917. и грађанског рата који је уследио иза ње, власт се непрестано мењала између бољшевика, Немаца и Пољака. Од 1. јануара 1919. године Минск је главни град БССР (Белоруска Совјетска Социјалистичка Република) а од 1922. налази се у саставу СССР-а како је договорено миром у Риги. У раздобљу између два светска рата, становништво Минска се готово удвостручило, а број индустријских погона повећао и до неколико пута.

1921. године отворено је Белоруско државно свеучилиште и прва белоруска научна библиотека, а 1928. Академија наука БССР. 1922. у саставу универзитета основана је и национална и универзитетска библиотека која је у том тренутку била највећа библиотека у целој држави. Нагли је економски развој тражио што већи број младих школованих стручњака у разним делатностима. То је и разлог отварања нових основних, средњих и стручних школа, техникума и факултета.

Већ првих дана нацистичког напада на СССР у јуну 1941, Минск се нашао на мети силовитог напада немачког ратног ваздухопловства. Успркос снажном отпору Црвене армије, Немци су заузели град већ шестог дана од почетка операције Барбароса.

За време трогодишње окупације Минска, нацисти су ликвидирали више од 400 000 људи из града и околине а напуштајући га, град су оставили, по ко зна који пут у својој историји, у рушевинама и пепелу. Црвена армија је ушла у Минск 3. јула 1944. Тај датум се данас у Белорусији слави као Дан независности. Подручје града Минска је било и средиште партизанског покрета отпора прие и за време немачке окупације, што је и био разлог додељивања титуле Град херој 1974. године поводом 30. годишњице ослобођења. Током рата, град је готово до темеља уништен (80% града је било срушено) и свега неколико историјских здања је преживело разарање. Већина цркава и храмова је уништено у рату, а у наредним годинама доста их је уништено или преуређено по комунистичком налогу. Заправо, на територију СССР-а од самог почетка, сачувани сакрални објекти, цркве, храмови и самостани, били су или преуређени и намењени нечем другом или претворени у музеје.

Иза рата, град је поновно изграђен и један је од најважнијих средишта СССР-а. Снажан индустријски центар (фабрика трактора, производња саобраћајних средстава (тролејбуси, аутобуси), камиони, текстилна индустрија, бицикли итд.). Распадом Совјетског Савеза 1991, Минск је главни град независне Белорусије и средиште Заједнице Независних Држава (ЗНД).