Млетачка република

Из пројекта Википедија

Границе Млетачке републике у 1796. години

Млетачка република (Republica de Venexia^[1]) је била средњевековна аристократска република.

До X века је признавала власт Византије, кад јој је формално призната независност, након чега се нагло развила и ојачала захваљујући развитку трговине. У тежњи за експанзијом према Истоку постала велики непријатељ Византије и била главни учесник у њеном рушењу 1204. и оснивању Латинског царства.

Од XI до XIII века проширила је власт на један део Ломбардије, Далмацију, Албанију, Пелопонез, Крит, Кипар и егејска острва; у XV веку под њену власт пали су градови Падова, Вићенца, Верона, Бреша, Бергамо и др. Експанзија на Јадран почиње 1000. год. када је дужд Петар II Орсеоло отргао од хрватске државе већи део Далмације. Нарочиту корист извукла је после IV крсташког рата када је добила део Цариграда, Мореју, јонска острва и неограничено право трговине; 1205. - 1358. њену врховну власт признао је и Дубровник; тада је била на врхунцу моћи и као највећа поморска средоземна сила с правом је називана "господарицом мора".

Опадање њене моћи, као и моћи свих трговачких градова у Средоземљу почело је у XVI в. открићем Америке и поморског пута за Индију, јер су се поморски путеви и светска трговина померили са Средоземног мора на Атлантски океан; од XVI в. губи источне поседе, које јој отимају Турци (Кипар 1571, Крит 1669. и др.). Независност је коначно изгубила Кампоформијским миром 1797, којим ју је Наполеон I уступио Аустрији, а 1805. - 1815. припојио је својим поседима у Италији; 1815. - 1866. поново припадала Аустрији, а 1866. ушла у састав уједињене Италије.