Бреша

Из пројекта Википедија

Стара и нова катедрала у Бреши

Бреша (ит. Brescia) је град у Италији у Ломбардији. Други је град после Милана по броју становника у Ломбардији и има око 190.000 становника. Антички град Бриксија на месту Бреше био је значајан регионални центар и пре Римљана. Бреша је центар трећег по величини индустријског подручја у Италији. Производе се машинске алатке. Значајна је и туристичка индустрија због оближњих језера и Алпи.

[уреди] Историја

Поглед на Брешу са градског замка

Плаца дела Лођа

Мапа Бреше из раног 18. века

Постоје различите митолошке верзије о оснивању Бреше. Ипак сматра се да су Брешу основали Етрурци. Гали су извршили инвазију и у савезу са келтским Инсубрима Бреша је постала њихово седиште. За време пунских ратова Бриксија је обично била савезник Рима. Била је део Келтске конфедерације 202. пне. против Рима, али тајним споразумом променила је страну и напала је изненада Инсубре. После тога су град и келтско племе Инсубри постали део римског света. Бреша је 89. пне. добила статус града. Римска Бриксија је имала најмање три храма, акведукт, амфитеатар, форум и купатила. Визиготи под Алариком I су 402. похарали град. За време инвазије Хуна под Атилом 452. град је након опсаде опљачкан. Четрдесет година касније Бреша је била међу првим градовима, које је освојио Теодорик Велики у рату против Одоакара. Лангобарди су заузели Брешу 568. или 569. Бреша је постала седиште једног од лангобарских војводстава. Карло Велики је 774. освојио град и тада је престала постојати Лангобардска краљевина у северној Италији. Нотингус је био први бискуп, који је 844. био гроф. Касније се смањује моћ бискупа у корист грађана и племића. У различитим борбама ломбардских градова и царева Бреша је припадала разним савезима. У бици код Лењана војска из Бреше је била друга по снази одмах иза Милана. Склопили су мир са Фридрихом Барбаросом 1183. и тада је признат Бреши слободни статус. Цар Фридрик II је 1238. опседао Брешу, због улоге Бреше у бици код Коретнове. Бреша је из тога изашла као победник. Кад су пали Хоенштауфовци, Бреша и други слободни градови долазе под власт моћних фамилија, Магија и Брусатија. Цар Хенрик VII је 1311. опседао Брешу шест месеци и изгубио је три четвртине армије. Касније је Скалијери из Верооне настојао да покори Брешу. Касније су градом владали Висконтијеви из Милана. Град је 1426. Филипо Мариа Висконти продао Млечанима. После је миланско племство захтевало да се врати Бреша. Бреша је углавном остала под Венецијом, сем раздобља 1512.-1520., када је била окупирана од стране Француза. Остала је под Венецијом до 1796. После Наполеонске ере Аустријанци су анектирали Брешу у Краљевину Ломбардија-Венеција, која је била аустријска вазална држава. У Бреши је током 1849. била јака побуна звана "Десет дана Бреше". Ђозуе Кардучи је зато Брешу звао италијанском лавицом. Бреша је постала део Италије 1859.

[уреди] За видети

Плаца дела Лођа
Дуомо Векио (Стара катедрала), која је изграђена у 11. веку
Дуомо Ново (Нова катедрала)
Бролето, бивша градска већница
Капитолски храм, кога је изградио Веспазијан 73.

[уреди] Познате личности

Арнолд из Бреше је живео у Бреши . Позивао је цркву да се одрекне поседовања, па је био обешен 1155. од стране цркве.
Ротари , краљ Лангобарда
Дезидерије, краљ Лангобарда
папа Павле VI
Лудвиг I Немачки

[уреди] Галерија

Поглед на центар града	Кристална палата, Бреша	Капитолски храм	Капитолски храм
Капитолски храм	Катедрала