Московски метро
Из пројекта Википедија
Московски метро (руски: Московский метрополитен имени В.И. Ленина - Московски метро имена В.И. Лењина) је подземна железница са највећим бројем превезених путника на свету. Познат је по веома украшеним станицама урађеним у богатом соцреалистичком стилу.
Садржај |
[уреди] Опис Метроа
Московски метро укупно има 275,6 km пруге, 12 линија и 170 станица. Просечним радним даном у метроу се превезе 8-9 милиона путника. Линије имају три облика идентификације - према боји, броју и имену. Обавештења у возовима линије наводе по имену док се у уобичајеном говору називају по боји (осим појединих линија које се разликују само по нијанси). Већина линија пролази зрачно кроз центар града осим Кољцеваје 5 (Кружне) која има облик прстена дужине 20 km који повезује све остале линије. На кружној линији путници могу да разанају правац према гласу спикера - мушки у правцу казаљке на сату а женски у обрнутом. На зрачним линијама мушки глас најављује станице ка центру а женски ка станицама изван центра. Систем је скоро у потпуности изграђен под земљом, мада поједине линије (1, 2, 4) прелазе реку преко моста. Изузетак је Фиљовскаја 4 која има 7 надземних станица.
Московски метро ради од 5:35 ујутро до 1:04 ноћу (време варира од станице до станице). За време шпица, возови иду у интервалима од око 90 секунди на већини линија. Током дана интервали су 2-3.5 минута,а ноћу 6-10 минута. Због тако фреквентног саобраћања, не постоји званичан ред вожње.
Карте имају одређен број коришћења, а једном поништене важе све до изласка из метро станице, независно од времена и дужине путовања, као и броја преседања. Могу се набавити месечне и годишње карте.
[уреди] Историјат Метроа
Прва линија отворена је 15. маја 1935. према плановима Лазара Кагановича, између Сокољника и Парка Културе са граном према Смољенској која је достигла Кијевску априла 1937. прелазећи реку Москву преко моста. Конструкција првих станица је била базирана на другим подземним системима, са ретким конструктивним иновацијама. Кијевскаја станица је била прва која је понела националне мотиве.
Додатне две линије изграђене су до почетка Другог светског рата. Mарта 1938. Арбатска линија је продужена до Курске станице (данас је то Арбатско-Пакровска - тамно плава линија). Септембра 1938 Горковско-Замоскворецкаја линија је отворена између Сокола и Театраљне.Дизајн станица је пратио популарни арт-деко стил, али кроз социјалистичке визије. Такође, дошло је до теничких унапређења – почело се са градњом на дубоким нивоима. Станица Мајаковскаја је изграђена у ово време.
Четврта фаза изградње одложена је због почетка Другог светског рата. Тве деонице су постале оперативне - Тетраљнаја-Автозаводскаја (3 станице) и Курскаја-Измајловски Парк (4 станице). Ипак, изграђена је линија која је прелазила реку Москву, овај пут тунелом, а социјалистичке мотиве на станицама су заменили ратни мотиви.
Након рата почиње изградња четврте фазе која је укључивала Кружну линију и дубоку деоницу Арбатско-Парковске линије од Трга Револуције до Киевскаје, и површинску деоницу до Првомајскаје ране 1950.Врхунац дизајна и декорације су евидентни на овим станицама.
Кружна линија је прво планирана да иде испод Баштенског Прстена (Садовоје Кољцо), кружног булевара који се налази на граници Москве 16. века. Прво део линије између Парка Културе и Курске (1950.) налази се испод овог булевара. Међутим каснији планови су измењени тако да северни делови линије иду на око 1-1,5 km од прстена, чиме је обухваћено 7 од 9 железничких терминала. Наредни део Колтсеваја линије отворен је 1952. године (Курскаја - Белорускаја). Кружна линија је завршена 1954. године.
Према урбаној легенди идеја о кружној линији дошла је приликом представљања идеје о метроу Стаљину. Након што су га пројектанти упитали да ли је задовољан планом он је на средину мапе ставио шољицу кафе и отишао. На том месту остала је мрља у облику шољице. Они су у том тренутку то схватили као знак од генија и прионули на изградњу кружне линије. Ова прича се наравно може приписати Стаљиновом култу личности, но ипак кружна линија је на свим картама метроа обојена браон бојом.
Разлог за изградњу дубоке деонице Арбатске линије био је почетак Хладног рата. Станице су веома дубоке и планиране су као склониште у случају атомског напада. Након завршетка изградње 1953. старе линије су биле затворене а потом 1958. поново отворене као део нове линије - Фиљовске. У даљем развоју метроа израз "фаза" више није коришћен иако се период изградње између 1957. и 1958. понекад назива петом фазом.
Током касних педесетих, архитектонска екстраваганција нових метро станица значајно опада и декорације на неким станицама (Алексевскаја)су приметно поједностављене у односу на оригиналне планове. То је рађено по наређењима Никите Крушчова, који је фаворизовао сведене декоратвне мотиве. Развијен је типски план, који је убрзо постао познат под називом „Сороконожка“. Примењен је на све нове станице, тако да изгледају готово идентично - разликују се једино по боји мермера и керамичких плочица. Тек средином седамдесетих година прошлог века екстраваганца се повратила и оригиналност је поново постала популарна.
Дo 1955. године московски метро је носио име Лазара Кагановича. Једног од Стаљинових блиских сарадника и кључној особи за извођење радова. Касније је преименована у В. И. Лењинове Московске железнице.
[уреди] Занимљиве чињенице о систему
Московски метро има широку пругу, 1524 mm, као и регуларне пруге руске железнице. Просечна раздаљина између станица је чак 1,8 km. Најкраћа је 585 m између станице Александровски Сад и станице Арбатскаја а најдужа је 3,5 km. Велика раздаљина има утицај и на високу просечну брзину од 42 km/h.
Од 70их, платформе су грађене у дужини од 155 m за осмоколне возове. Возови на линијама 2,6 и 7 састоје се од 8, на линијама 1,3,8,9,10 од 7 а на линијама 4,5 и 11 од 6 вагона. Сви вагони (од најстаријих из Е серије до нових из серије 81) дугачки су 20 метара са четворо врата на свакој страни. Ови возови су идентични онима који се користе и у осталим подземним железницама бившег СССР и у Будимпешти и Прагу.
Московски метро тренутно садржи 171 станицу, од којих је 70 на дубоком нивоу, а 87 су плиће. Од дубоких, 53 имају пилоне, 16 стубове, а једна је надсвођена јединственим луком (лењинградска технологија). Од плићих станица, 65 су са пилонима (већи део њих неславни „сороконожка“ дизајн), 19 са једним луком (краковска технологија). Постоји још 10 површинских станица и 4 изнад земље. Станица Воробјови Гори се налази на мосту. Постоје још 3 метро-моста.
[уреди] Линије Метроа
| # | Назив | Отворена | Дужина | Време вожње |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Сокољническаја (Соко́льническая) | 1935. | 26,2 km | 41 мин |
| 2 | Замоскворецкаја (Замоскворе́цкая) | 1938. | 36,8 km | 50 мин |
| 3 | Арбатско-Пакровскаја (Арба́тско-Покро́вская) | 1938. | 18,9 km | 30 мин |
| 4 | Фиљовскаја (Филёвская) | 1958. | 14,4 km | 27 мин |
| 5 | Кољцеваја (Кружна) (Кольцева́я) | 1950. | 19,4 km | 29 мин |
| 6 | Калужско-Рижскаја (Калу́жско-Ри́жская) | 1958. | 38,1 km | 58 мин |
| 7 | Таганско-Краснопресњенскаја (Тага́нско-Краснопре́сненская) | 1966. | 35,9 km | 48 мин |
| 8 | Каљининскаја (Кали́нинская) | 1979. | 13,6 km | 17 мин |
| 9 | Серпуховско-Тимирјазевскаја (Серпухо́вско-Тимиря́зевская) | 1983. | 38,9 km | 58 мин |
| 10 | Љублинскаја (Лю́блинская) | 1995. | 18,4 km | 25 мин |
| 11 | Каховскаја (Кахо́вская) | 1995. | 3,5 km | 5 мин |
| 12 | Бутовскаја (Бутовская) ("лаки метро") | 2003. | 6,4 km |
Планира се проширивање система додатним линијама лаког метроа попут Бутовске линије. Следећа линија која ће бити отворена је Солнцевскаја.
У Москви такође постоји и једна линија Монорејла. Тренутно је у тест-фази и саобраћа само 12 пута дневно. Карте коштају 4 пута више него обичне метро карте.
[уреди] Скорашњи догађаји
У возу на другој линији метроа 6. фебруара 2004. експлодирала је бомба притом убивши 42 и ранивши 250 људи. Одмах су окривљени чеченски сепаратисти. Истрага је довела до становника Карачај-Черкесиан области, радикалног сепаратисте, који је извршио самоубиство.
[уреди] Види још
- метро
- листа метро система
- метро станица
- метрофил (Особа која је заинтересована за метро системе)
[уреди] Спољашње везе
- http://www.metro.ru — Информације, историја, мапе, уметност (на руском)
- Фотографије московског метроа
