Омиш

Из пројекта Википедија

Омиш

Омиш на мапи Хрватске

Координате: 43.446° СГ Ш, 16.691° ИГД

Омиш, ушће Цетине

Омиш је град у Далмацији (Хрватска) на ушћу ријеке Цетине у Јадранско море. Налази се у саставу Сплитско-далматинске жупаније.

[уреди] Историја

Подручје Јадранске обале, прво насељавају Илири око 1000. пне. , да би после њих дошли Грци око 400. пне. који оснивају колоније на обали и оближњим острвима. Након њих Римско царство ступа на власт 34. пне. Око 600. године Срби и Хрвати се насељавају на подручју данашње Далмације.

Први становници тога подручја након пада римске власти су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби, а Омиш се налазио у саставу српске кнежевине Паганије^[1]. Омиш је био најзначајније упориште српске Паганије, одакле су омишки гусари нападали бродове.

Омиш се први пут спомиње у историји под именом Онеум (лат: Onaeum), који замире почетком 7. века. С обзиром на позицију Омиша, као важне везе унутрашњости с копном, то није било дуга века. Историјско средиште тадашњег Омиша је било смештено на источној обали ријеке Цетине (име ријеке Цетине потиче од фригијске речи Зетна - врата, и тиме описујући ушће Цетине у море).

У античком периоду насеље Омиш се вероватно налазило у засеоку Баучићима гдје је пронађено много античких проналазака (рељефа, натписа, надгробних споменика, свјетиљки, новца итд.). Најважнији споменици, који се данас чувају у Градском музеју, су налази камених римских натписа. Из текста се закључује да су уклесани за владавине римских царева Тиберија и Клаудија, а највјероватније су били намијењени некој јавној згради, споменику или путу, што говори о важности насеља у којем су грађени.