Парма

Из пројекта Википедија

Катедрала и крстионица у Парми

Крстионица у Парми

Фарнезијева палата дела Пилота

Парма око 1700.

Парма је град у Италији у регији Емилија-Ромања. Чувена је по својој архитектури и околици. Универзитет у Парми је један од најстаријих у Италији. Парма има 175.789 становника (2004.).

[уреди] Историја

Град су највероватније основали Етрурци. Латински израз за округли штит је Parma. Римљани су заменули правоугаоне штитове округлима, по узору на Етрурце. Римска колонија је основана 183. пне. заједно са Моденом. Населило се 2.000 фамилија. Град је уништен 44. пне., а Август га је поново изградио. Атила је попљачкао град а касније је припао Одоакару. Тотила га је разорио за време Готског рата. Постао је део византијског Равенског егзархата, а од 559. је део Ломбардске краљевине. За време средњег века Парма је постала важна на главном друму, који је повезивао Рим са северном Европом. Изграђено је неколико замака, болница и гостионица, да би се угостили бројни ходочасници на путу за Рим. Дошла је 774. под франачку власт. Као и већина других градова северне Италије номинално је била део Светог римског царства, а заправо су владали локални бискупи. За време борби папа и царева Парма је обично била на страни царева. Два бискупа из Парме су били антипапе.

У борби гвелфа и гибелина учествовала је и Парма. Дуго је била на страни царева, али папине присталице су добили контролу над градом 1248, па је Фридрих II, Свети Римски Цар опседао град. У бици код Парме Фридрих II је био поражен. Парма је 1341. дошла под контролу Милана. Била је кратко време независна (1404.-1409.), па су Сфорце успоставиле контролу над градом (1440.-1449.) У то време настаје нови феудализам и граде се куле и замкови по граду и око њега. Између 14. и 15. века Парма је била у центру Италијанских ратова. Ту се водила битка код Форнова. Французи су држали град од 1500. до 1521. Када су истерани странци Парма је припадала папској држави до 1545. Папа Павле III је одвојио Парму од папске државе. Створио је војводство Парме за свога незаконитога сина Пјера Лујђија Фарнезеа, чији наследници су владали Пармом до 1731., када је умро последњи мушки наследник линије Фарнезе. Војводство Парме и Пјаченце је 1731. предано династији Бурбона. Под новим владарима Парма је лагано назадовала. Све уметничке колекције из војводских палата Парме су 1734. пресељене у Напуљ. После мира у Ахену 1748. Парма је била под француским утицајем. Постала је модерна држава и створена је база модерне индустрије. Наполеонова Француска је анектирала 1802. војводство Парму. Поново је 1814. успостављено војводство. На Бечком конгресу 1815. Наполеонова жена Марија Лујза је добила војводство на доживотно управљање. Када је Марија Лујза 1847. умрла војводство је прешло под Бурбоне. После Сардинијске победе против Аустрије Бурбони су истерани 15. септембра 1859. Парма је постала део веће регије са Моденом и Тосканом. Након плебисцита 1860. постала је део уједињене краљевине Италије. Када је престала бити седиште настала је економска и социјална криза. Први пример отпора фашизму у Италији био је 1922. У Парми, а током Другог светског рата Парма је била центар партизанског отпора. Савезници су бомбардовали град 1944., али није то било бомбардовање целог града, него дела око железничке станице.

[уреди] Знаменитости

романескна катедрала са делима Антонија Коређија
крстионица из 1196. је један од најзначајнијих средњевековних споменика Европе
црква светог Јована Евангелисте грађена између 1498. и 1510. Има барокну фасаду. Коређио је осликао 1520.-1522. са чувеном Визијом светог Јована Евангелисте.
манастир светог Павла
стара болница (1201.)
палата Пилота (1583.) у којој се налазе академија лепих уметности, палатинска библиотека, национална галерија, археолошки музеј
музеј Ломбарди