Пирот

Из пројекта Википедија

Пирот са разгледнице, 1900 г.

Пирот је град на југоистоку Србије. Она се граничи са четири српске општине Димитровград, Књажевац, Бела Паланка и Бабушница, као и са Бугарском на дужини од 65 километара. У општини Пирот налазе се бројне познате планине као што су: Стара Планина, Влашка Планина, Белава, итд.

Кроз општину Пирот пролазе реке: Нишава, Јерма, Расничка река... Ова општина има и једно језеро - Завојско језеро.

Пиротска општина има површину 1235 km², у њој се налази преко седамдесет насеља, међу којима је и град Пирот. Према попису из 2002 године у општини Пирот је живело 63791 становника. У самом граду живи око 40 000 становника. Око 27 000 становника живи у селима општине Пирот.

Град је подигнут на месту римског утврђења Turres (3. век) и утврђеног византијског градића Quimedava (4. век). У 14. веку спомиње се као Пирот; у 16. и 17. веку лепа и богата турска варош. Пиротски град (14. век) на Хисару, добро очуван; у кући Христића (19. век) је Народни музеј, са колекцијом народних ћилима, по којима је овај крај на гласу. Црква Св. Параскева (14. век) у Станичењу има одличне фреске. Манастир Поганово, подигнут у последњој деценији 14. века, а живописан столеће касније (1499. г.); фреске се убрајају међу најбоља остварења тога доба. Манастир Темска је из друге половине 16. века; фреске из 1567 и 1654. године; посебно је вредан монументални конак из 18. века.

[уреди] Географске одлике

Пирот се налази у пограничном простору Србије према Бугарској, располаже бројним и по облику појављивања разноврсним туристичким вредностима. Природа доминира над културно-историјским споменицима али се при туристичкој валоризацији мора уважавати принцип комплементарности како би се туристички потенцијали исказивали целовито. Пирот има највећу површину међу пограничним општинама према Бугарској 1235км². Туристички потенцијали Пирота и околине су Планинарски дом, Завојско језеро, Врело, Звоначка бања. У граду се истичу Музеј Понишавља урећује се тврђава Момчилов град , реконструисан је манастир Свети Ђорђе код села темска, манастир Свети Јован Благослов-Погановски манастир; уређен је спортско рекреативни центар између Нишаве и ХЕ 'Пирот'. Транзит путника је велики а највећи економски ефекти остварују се у хотелу 'Пирот' првенствено од ноћења утника у транзиту, којих је мање него пре изградње заобилазнице око града.

Котлина у којој је настао Пирот је тектонског порекла, вероватно још пре олигоцене старости, а сасвим сигурно олигоцене. Преживевши језерску фазу, која је оставила трагове у вишим регијама на висинама изнад 570 и 600м, у облику абразивних трагова. Котлину су у току језерског трајања испуниле дебеле наслаге језерских седимената.

По завршетку језерске фазе, негде крајем плиоцена котлина је ушла у флувијалну, која и сад траје. Преко осушеног језерског дна потекло је плеистоцена Нишава. Изнад и испод неогеног покривача налази се врло жива геолошка и тектонска структура пиротске котлине. Доминирају кречњаци различите старости и састава. Поред тога у доброј мери су заступљени терцијарни лапори и пешчари. На раседним линијама северозападно од Пирота- на Момчиловцу, западно од жуковског моста и на Провалији јављају се у издашној мери стене еруптивног порекла- Андезити. Појава андезитских стена, тектонски предиспонирана врела и терме (Бањица и Даг бањица) и геолошко морфолошка шароликост простора говори о врло живој и интересантној тектонској и егзогеној активности. Међутим, овај простор није довољно геолошки и морфолошки проучен.

Рељеф пиротског краја састоји се од планина, брда, брежуљака, котлина и поља. Најбројнији су брежуљци.

На северу и североистоку од Пирота пружа се Стара планина, највећа у Србији, са врхом Миџором служи као државна граница између Србије и Бугарске. Спада у ред најлепших српских планина. Растојање од Пирота до подножја Миџора износи око 30км. Са врха Миџора, када је време ведро види се на стотине километара наоколо, а Дунав се назире као блистава трака. Стара планина је богата разном врстом дивљачи. Последњих година развија се планински туризам и подигнути су многи објекти на Планинарском дому и Врелу за спорт и рекреацију. Јужни обод пиротске котлине чине огранци Влашке планине у чијем јужном делу је река Јерма усекла веома живописну композитну долину. Овом долином, стриктно пратећи корито реке изграђен је асфалтни пут који на 12км од ивице котлине путника води до манастира Свети Јован Богослов - Погановски манастир. Још толико даље према југу пут наставља до Звоначке бање. Западни део пиротске котлине чине огранци Суве планине, која почиње код Пирота Белавом, преко чијих превоја на југозападу пролази асфалтни пут који преко Бабушнице, Власотинца и Лесковца одводи до јужног Поморавља. Преко превоја, на северозападу, пролазио је стари Царибродски друм преко Беле Паланке до Ниша. На северу се пиротска котлина сужава и чини уску долину Нишаве између огранака Суве и Сврљишких планина, коју магистрални пут, међународна саобраћајница доводи путнике до Ниша. Сићевчка клисура је после Ђердапске највећа пробојница у Србији, дугачка 17 км. Омањом островичком котлином подељена је на горњи кањонски и доњи клисурасти део.

Клима Пирота је умерена. Пролећа су влажна и пријатна, лета топла, јесени благе и дуге а зиме претежно хладне. Често дувају ветрови из разних праваца. У зимским месецима преовлађуу источни и северни ветар или северац (кошава). С пролећа повремено дува са југа топлији ветар. Њега називају и развигорац јер повољно утиче на развој биљака. За време осталих годишњих доба преовлађују ветрови са северозаоада и запада који доносе кишу.

Пирот са околином и градовима Нишом, и другим спада у најсувље градове. Највише падавина има у мају,јуну и октобру, а најмање у јануару фебруару и јулу. Најтоплији месец је јул са просечном температуром +22°Ц, а најхладнији јануар са просечном температуром -1°Ц. У зимским месецима дува северац са просечном брзином од 10 км/х.

У пиротском крају највише шума има на Старој, Влашкој панини и видличу. По планинама и брдима расте шумско дрвеће: поред зимзеленог,ту је и буква, цер, храст, бреза, граб и друго. На планинским пределима има ливада и бујних пашњака. На Старој планини на Копрену, на површини од 10 ха расте веома ретка биљка Росуља, Росна трава , Мухоловка. Ова чудна биљка танког, црвенкастог стабла прилагођена је за хватање и варање ситних животиња које се нађу на њој. Лист ове биљке лучи лепљив, миришљав сок који привлачи инсекте. Ово је вишегодишња биљка, висине 10-20 цм која расте на влажним предеима и веома ретко насељује Балканско полуострво.