Повеља Уједињених нација

Из пројекта Википедија

Повеља Уједињених нација представља устав Уједињених нација. Потписана је на Конференцији Уједињених нација о међународним организацијама у Сан Франциску 26. јуна, 1945. године од стране 50 првобитних земаља чланица. Ступила је на снагу 24. октобра 1945, пошто ју је ратификовало пет земаља оснивача - Република Кина, Француска, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство, и Сједињене Државе - и већина других потписница.

Као повеља представља конститутиван споразум, и све потписнице су обавезане на њене чланове. Поред тога, изричито се наглашава да Повеља обезвређује све друге споразумне обавезе.

Већина земаља у свету данас је ретификовало Повељу. Ватикан, је стална земља посматрач и стога није пуна потписница Повеље.

[уреди] Структура документа

„Уводна порука“ се бави стварним амандманима на Повељу.

Сама Повеља се састоји од преамбуле, навелико копирана од преамбуле на Устав Сједињених Држава, и низа чланова подељених по поглављима.

Поглавље I описује сврху постојања Уједињених нација, укључујући и важне одредбе за очување мађународног мира и безбедности .
Поглавље II дефинише критеријум за чланство у Уједињеним нацијама.
Поглавља III-XV, већи део документа, описује органе и институције Уједињених нација и њихов однос снага.
Поглавља XVI и XVII описује споразуме за интегрисање УН-а са успостављеним међународним правом.
Поглавља XVIII и XIX предвиђају амандмане и ратификацију саме Повеље.

Најзначајнија поглавља се баве давањем овлашћења органима Уједињених нација:

Поглавље VI описује овлашћења Савета безбедности да испита и посредује у размирицама;
Поглавље VII описује овлашћење Савета безбедности да одобри економске, дипломатске, и војне санкције, као и коришћење оружаних снага, како би се решиле размирице;
Поглавља IX и X описује овлашћења УН-а за економску и социјалну сарадљу, и Економски и социјални савет који надгледа ова овлашћења;
Поглавља XII и XIII описује Старатељски савет, који надгледа процес деколонизације;
Поглавља XIV и XV дефинише органе, респективно, Међународни суд правде и Секретаријат Уједињених нација.