Ранко Шипка

Из пројекта Википедија

Ранко Шипка је рођен 1917. године. у Цвијетнићу, Дрвар, Босна и Херцеговина. Пред почетак другог свјетског рата био је студент, а као члан КПЈ функционише од 1940. у НОБ ступио 1941. Погинуо је 7. новембра 1944. између Травника и Зенице. За народног хероја проглашен је 26. јула 1949. године.

Кад је букнуо устанак на Козари 1941. године. Шипка је био међу организаторима устанка заједно са Младеном Стојановићем и Јосипом Мажаром Шошом. У првим борбама истакао се храброшћу и политичком зрелошћу. Постао је командир чете, а јуна 1942. командант Ударног батаљона. Као командант Ударног батаљона командује овом, дотад непобјеђеном јединицом, у току фашистичке офанзиве на Козари, јуна и јула 1942. године бори се против непријатеља са својим борцима Ударног батаљона, брани сваку стопу Козаре, пробија фашистички обруч и излази из Козаре са својим Ударним батаљоном. За вријеме напада на Бихаћ похваљен је од Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. 1943. године постао је командант Пете крајишке (козарске) бригаде, а 1944. замјеник команданта 4. крајишке дивизије. У многим борбама у којим је учествовао испољио је изванредно јунаштво. Предводио је борце у јуришима. Истакао се у бици на Мраковици, у непријатељској офанзиви на Козари, у љето 1942. Био је популаран борац и командант.

О Шипки народ је испјевао многе пјесме: »Када Ранко командује Петом, четници се растају са светом«. Ранко Шипка спада у ред највећих јунака Козаре свога времена. О његовом јунаштву су причане приче и стваране легенде.