Ромађи
Из пројекта Википедија
![]() |
Јапанска писма |
Канђи (漢字) : |
Кана (仮名) :
Посебна намена:
|
Латинична транскрипција:
види Ромађи за општи преглед. |
На јапанском реч rōmaji (ローマ字 - ромађи) у ширем смислу се користи да означи латинично писмо. У енглеском и другим језицима, ромађи означава начин записивања јапанског језика латиничним писмом, као алтернатива канђи и двема кана писмима.
Јапански се на овај начин пише из различитих разлога: уличне и путоказне табле због странаца; транскрипције личних имена, као и имена места и фирми у другим језицима; речници и вежбанке за странце, али и због наглашавања.
Постоји неколико различитих латиничних система у употреби: три главна су Хепбурн (Hepburn), затим Кунреи-шики (Kunrei-shiki или ISO 3602) и Нихон-шики (Nihon-shiki или строги ISO 3602). Најшире коришћен је Хепбурн систем у којем су дуги самогласници занемарени. Модификовани Хепбурн, у којем се користе надвучени самогласници у ову сврху је често коришћен у Источном Јапану и међу студентима јапанског.
У XVI веку, Језуити су штампали каотличке књиге користећи модификовано португалско писмо, али је овај систем давно напуштен.
Садржај |
[уреди] Разлике у системима
- Хепбурн доследно прати фонологију романских језика и тиме онима који знају како се они читају помаже у изговору јапанског језика. Овај систем се највише користи, посебно у енглеском говорном подручју, а јапанска деца га науче када почињу да уче енглески језик и латиницу у основној школи.
- Нихон-шики – основна разлика између Нихон- и Кунреи-шики је у изговору кана слогова. На пример, ако се направи сложеница од речи kana かな и tsukai つかい, добија се реч која се пише かなづかい са знаком дакутен (゛) након tsu (つ) који означава да је оно прешло у звучни глас. У Хепбурн и Кунреи-шики систему се почетни изговор гласа занемарује и пише се само нови изговор (у овом случају kanazukai). У Нихон-шики остаје основни глас (у овом случају kanacukai)
- Кунреи-шики је модификовани Нихон-шики са примесама Хепбурн система.
[уреди] Нестандардни системи
Осим стандарда, може се наићи и на многе нестандардне системе романизације. Они су последица или непознавања стандарда или из техничких разлога. Дијакритике се често изостављају или замењују онима које су доступне, мада се ово све мање дешава због широке употребе Уникод фонтова.
Најчешћи сулчајеви нестандардних романизација су:
- oh за おお или おう (Хепбурн ō).
- ou за おう (Хепбурн ō).
- ô за おおили おう (Хепбурн ō).
- jya for じゃ(Хепбурн ja [ђа]) и слично.
- dzu за づ (Хепбурн zu).
- cchi for っち (Хепбурн tchi [тћи/тчи]) и слично.
- la за ら (Хепбурн ra) и слично. Ово је из разлога што јапанци сугласник р изговарају као ɽ, што је између р и л.
- a за ああ (Хепбурн ā) и слично – најчешћи случај је не означавање дугих самогласника.
- na за んあ (Хепбурн n'a) и слично.
- nn за ん (Хепбурн n).
Иако се могу наћи разлози и за и против ових система, њихова употреба доводи до честе забуне, поготово ако се јапанске речи ређају латиничним редоследом, а и многе речи, поготово у енглеском, имају своје устаљено писање (kudzu, jiu jitsu...) које често не прати правила романизације.
[уреди] Примери речи писаних у свим системима
Реч | Јапански | Кана | Латиница | ||
---|---|---|---|---|---|
Модификовани Хепбурн | Кунреи-шики | Нихон-шики | |||
Латинична слова | ローマ字 | ローマじ | rōmaji | rômazi | rōmazi |
Фуђи (планина) | 富士山 | ふじさん | Fujisan | Huzisan | Huzisan |
Чај | お茶 | おちゃ | ocha | otya | otya |
Гувернер (управитељ) | 知事 | ちじ | chiji | tizi | tizi |
смањити | 縮む | ちぢむ | chijimu | tizimu | tidimu |
[уреди] Табела романизација
Кана | Модификовани Хепбурн | Кунреи-шики | Нихон-шики |
---|---|---|---|
うう | ū | û | ū |
おう, おお | ō | ô | ō |
し | shi | si | si |
しゃ | sha | sya | sya |
しゅ | shu | syu | syu |
しょ | sho | syo | syo |
じ | ji | zi | zi |
じゃ | ja | zya | zya |
じゅ | ju | zyu | zyu |
じょ | jo | zyo | zyo |
ち | chi | ti | ti |
つ | tsu | tu | tu |
ちゃ | cha | tya | tya |
ちゅ | chu | tyu | tyu |
ちょ | cho | tyo | tyo |
ぢ | ji | zi | di |
づ | zu | zu | du |
ぢゃ | ja | zya | dya |
ぢゅ | ju | zyu | dyu |
ぢょ | jo | zyo | dyo |
ふ | fu | hu | hu |