Сапир-Ворфова хипотеза
Из пројекта Википедија
У лингвистици Сапир-Ворфова хипотезa (СВХ)-(енглески:‘’Sapir–Whorf hypothesis - SWH‘’) је предпоставка да конкретне мисли изражене у једном језику не могу бити коректно схваћене од стране оних људи који говоре различите језике. По СВХ, људи су под снажним утицајем матерњег језика. Хипотеза је тестирање теорије познатог америчког лингвисте Едварда Сапира (Edward Sapir) и његовог ученика Бењамина Ворфа (Benjamin Whorf).
Ворф је био предложио ову хипотезу делом сбог својих студија о језику индијанског племена Хопи. Он је предпоставио да због структуре (глаголских) времена тог језика, његови говорници имају веома различиту перцепцију времена, него што је имају говорници индоевропских језика.
У последње време неки од лингвиста сматрају да је прави доказ за ову хипотезу Мурапираха (Pirahã) језик школски пример ове хипотезе. У том језику недостаје речи за бројеве и за рачунање, и експеримент показује да говорници тога језика нису у стању да изводе рачунске операције. Ипак лингвиста Данијел Еверет (Daniel Everett), који је дуго живео са говорницима тог језика супроставља се хипотези тврдњом да је реч о утицају културе тог народа на језик, а не обрнуто.
Бројни вештачки језици, а најпознатији су логлан и ложбан су створени понајпре да би доказивали горе назначену Сапир-Ворфову хипотезу.
Хипотеза је такоће честа теза у SF литератури, када је реч о језичким експериментима, измећу осталог и УтискивањеThe Embedding Јана Ватсона Ian Watson, Babel-17 Самуела Р. Деланија Samuel R. Delanyа, и роман Native Tongue С. Х. Eлгина.
