Сликарство

Из пројекта Википедија

Сликарство је умјетнички израз идеја и емоција на дводимензионалном простору, или површини.

Основне елементе сликарства, помоћу којих се врши представљање, чине: облици (ликови), линије, боја, тоналитет и текстура.

Перцепција простора, предмета, свјетла, ритма и покрета у дводимензионалном простору, долази од различитих комбинација тих елемената.

Представљање природе, предметно или фигуративно сликарство (мртва природа, пејзаж, портрет, фигура, итд.), настаје комбиновањем сликарских елемената, подређујући их природним законима облика и форме.

Непредметно или апстрактно сликарство је везано за субјективно и емотивно умјетничко изражавање, које не слиједи природне законе. Апстрактни сликар изражава себе слободним коришћењем основних елемената. Уношење геометријских облика у апстрактно сликарство везано је за рационално умјетничко изражавање.

Сликање, с техничке стране, је поступак наношења мјешавине пигмента и љепка (везива) на подлогу. Са умјетничке стране, сликање је умјетничко изражавање идеја, концепција, уз помоћ ликовних елемената, односно дизајна композиције, који се реализује преко прелиминарних студија, или у праисторисјком, модерном и савременом сликарству, често директним приступом, без прелиминарних студија, гдје се сликар води интуицијом и својим способностима за рјешавања проблема композиције с циљем постизања естетског доживљаја замишљене идеје.

Подлога за слику, може бити зид (у праисторијско вријеме су то биле стјене пећина из практичних разлога), папир, платно, дрвена табла (иконе византијског сликарства као примјер), стакло (витражи у катедралама), или било која од модерних и савремених подлога. У модерном и савременом сликарству подлога се третира као саставни дио композиције слике, односно подлога се бира по квалитативним својствима материјала, неговим могућностима и ограничењима.