Социјализам

Из пројекта Википедија

Социјализам чине широк скуп политичких и економских доктрина, од којих се већина односи на политичке покрете чији је циљ да спроведу те доктрине у праксу. Ти покрети замишљају и заговарају систем друштвене организације у којем су власништво и расподјела добити од производње подређена друштвеној контроли. Као економски систем, социјализам се често веже за државно и колективно власништво медија за производњу, а тиме и самих крајњих производа. Таква контрола може бити директна, односно преко разних модела колектива радника, или може бити и индиректна, односно преко утицаја државних органа власти.

Модерни социјалистички покрет има своје дубоке корјене у покрету радничке класе крајем 19-тог вијека. У том периоду, појам "социјализам" се односио на Европске социјалне критичаре који су оштро осуђивали приватно власништво. За Карла Маркса, који је уствари дефинисао и помогао успоствљању модерног социјалистичког покрета, социјализам треба да уништи тржишта, капитал и рад са тежњом за приватним благостањем и комотностима.

Није лако објаснити уопштено тај широки скуп, сличних али у основи различитих, доктрина и покрета, које се обично вежу за социјализам. Више присталица савременог социјалистичког покрета, не слажу се око заједничке доктрине или програма. Као резултат тим и сличним неслагањима, покрет се "разбио" у различите, чак понекад и супротне тенденције, нарочито оне, које постоје између умјерених социјалиста и комуниста. Од 19-тог вијека, социјалисти су уопштено заговарали, а у многим друштвима, касније почетком и половином 20-тог вијека конкретно спровели у праксу, комплетну национализацију природних ресурса и технологија за производњу ради достизања својих циљева. Други су предлагали селективну национализацију основних индустријских грана у оквиру мјешаног економског система. Стаљинисти су инсистирали на стварању колхоза, под снажном централном контролом државних органа власти. Трећи су опет били присталице тржишног социјализма, гдје друштвена контрола власништва постоји у оквиру тржишне економије и приватног власништва.