Сољани
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Географски положај
Сољани се налазе на југу Вуковарско-сријемске жупаније, у општини Врбања, те са околним селима спада у подручје Цвелферије. Најближа већа места су Жупања која се налази сјеверозападно од Сољана и удаљена је 28 км, те Брчко у БиХ које се налази западно од Сољана и удаљено је 18 км.
Географски положај:
- 44°57' N
- 18°59' E
[уреди] Становништво
Сољанима од II. светског рата контунуирано опада број становника. Према попису из 2001. године Сољани имају следећу структуру становништва:
Према сполу
- Мушких: 771
- Женских: 783
- Укупно: 1554
Број становника у односу на последњи попис 1991. године опао је за више од 200 када је село бројало 1779 становника. Становништво у селу је старо, млади одлазе живети у друга места, тако да се очекује да ће се број становника и даље смањивати.
[уреди] Настанак села
У време Римског Царства на овим просторима пружала се главна римска цеста која је водила према Сирмиуму. У историјским мапама на овом подручју уцртано је место Салдис, а то је била постаја преко које се допремала со из Тузле.
Први пут се назив Сољани (Sauly, Sali possesio 1329.) спомиње у папинским колоналним списима. Занимљиво је да се у различитим временима од Римљана, преко Средњег века па све до данас на подручју овог села јавља увек име које потјече од речи со: Saldis-Sauly-Sali-Zalafalva (мађарски).
У средњем веку на подручју Сољана се увек спомиње неколико посједа готово увек и насеобина. Меду њима свакако је најважнији "Zеuzdenрreue possesio" 1364. ("Звездани град"), чији остаци темеља постоје и данас с опкопима уз реку Студву. Спомиње се да је постојало чак 10 мањих насеобина уз реку Студву који су припадали Моровићима, великашкој обитељи која је изумрла у 15. веку. Први пописи становника на овом подруцју вођени су 1754.г. и то је водила Моровићка жупа којој су тада Сољани и околна села припадали. Према том попису Сољани имају 46 брачних парова и 175 верника за причест (не броје се деца која нису примила свету причест). То је био католички попис. Први целовити подаци о становништву чувају се у Печуху у бискупском архиву, а говоре да су Сољани 1767. године имали 35 домова, 344 особе, 67 брачних парова, 252 особе које примају Св.причест, те 111 кризманих. Тада су пописана и имена и презимена становника.
[уреди] Развој села
Нагли развој Сољана почео је у првој половици 18. века и трајао је до 1. светског рата. У том су се раздобљу почели градити станови (у Срему би рекли салаши). Станови су по величини и уредености означавали снагу и богатство заједнице. До Првог светског рата Сољани су имали око 85 станова. Изградњом станова развијало се пчеларство, сточарство и воћарство. Од воћа су се највише садиле шљиве. У том раздобљу у село долазе "дротари" и "пенџераши". Дротари су мигрирали из Словачке за бољом зарадом. "Пенџераши" долазе такође из Словачке, из покрајне Тренчин и Трнава, а они су стављали стакла на прозоре и због тога добили такво име. Потомци ових скупина људи и данас живе у Сољанима.
[уреди] Школство
Почетке школства место биљежи и прије оснивања мјесне школе. Наиме, поједини су ученици већ 1780. год. ишли у Дреновачку тривијалну школу. Школа у Сољанима утемељена је 1830. године као пучка учионица с једним учитељем, а почетком 20. века прераста у четвероразредну школу. Први учитељи у школи били су Иван Шпољар и Андрија Вујић (родом из Сољана). Године 1853. село је имало 60 кућа с око 500 становника, а у школу је ишло око 50 ученика. Године 1987. почела је градња нове школе у Сољанима која делује и данас сa око 250 ученика.
[уреди] Духовни живот и црква
Сољани и околна села припадали су жупи Дреновци. У жупи дреновачкој одржавале су се мисе, крштења, уписи у матичну књигу. Дреновци су добили цркву 1797. године, па су их тада прозвали деканијом за ових 9 села. Сољани су постали самостална капеланија 1899. године, када је дошао и први свештеник у село, а звао се Мато Павић. Те године самосталне капеланије постали су такођер и Гуња, Рачиновци, Строшинци, Ђурићи, Јамена. Године 1917. све су се жупе одвојиле и постале самосталне. Жупна црква сазидана је 1809. године на месту некадашње дрвене цркве.
[уреди] Култура
У Сољанима дјелују два културно уметничка друштва. То су КУД "Славонија", које његује славонска кола и обичаје, те словачки КУД "Андријa Пекар", које његује словачке песме и плесове.
Од осталих удруга активни су: ШРУ "Штука", Удруга жена "Потицај", ДВД Сољани и Ловачка удруга.
[уреди] Спорт
У селу постоји само један спортски клуб, и то фудбалски: НК "Славонија" који је основан 1939. године и није имао значајнијих успеха до данас. Сада се такмичи у II. жупанијској фудбалској лиги Вуковарско-сријемске жупаније.
