Шљива

Из пројекта Википедија

Шљива
Таксономија
Царство: Биљке (Plantae) Раздео (Тип): Скривеносеменице (Magnoliophyta) Класа: Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida) Ред: Rosales Породица: Rosaceae Род: Prunus

Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика FAO каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 1991-2001.год. 424,300 тона годишње. На жалост, узгоју шљива је тренутно опала популарност у Србији.

Садржај 1 Систематика шљива 2 Галерија - плодови и цветови шљива 3 Информације о хранљивости плодова шљиве 4 Домаћа шљива 4.1 Сорте домаће шљиве гајене у Србији (према „Флори СР Србије") 5 Спољашње везе

[уреди] Систематика шљива

Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду (Prunus) у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња, ловорвишња и џанарика, а који као плод имају коштуницу. Род Prunus садржи неколико подродова, међу којима је и подрод Prunus, који се даље дели на три секције: Prunus (шљиве Старог Света), Prunocerasus (шљиве Новог Света) и Armeniaca (кајсије).

• Genus Prunus
  • Subgenus Prunus
    • Sect. Prunus
    • Sect. Prunocerasus
    • Sect. Armeniaca

Подрод Prunus се од осталих подродова разликује по томе што има усамљене терминалне и латералне пупољке, као и глатку коштицу. Овакво чисто морфолошко разликовање подродова има практични значај, али се у новијим филогенетским истраживањима показала мала таксономска вредност таквих карактера у роду Prunus. Из секције Prunus на просторима Балкана широко су распрострањене P. domestica L. домаћа шљива, P. cerasifera Ehrh.џанарика и P. spinosa L. трњина.

[уреди] Галерија - плодови и цветови шљива

домаћа шљива

трњина

џенарика

[уреди] Информације о хранљивости плодова шљиве

У 100g шљива налази се:
kcal	kJ	воде	масти	калијума	калцијума	магнезијума	витамина C
47-48	197-206	84-86 g	0,2 g	221 mg	14 mg	10 mg	5 mg

Извор: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG) & REWE Nährwerttabelle

% дневних потреба који се унесе са 100г шљива
калијума	калцијума	магнезијума	витамина C
11%	2%	3%	7%

Извор: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG)

[уреди] Домаћа шљива

Сматра се да је домаћа шљива настала хибридизацијом између трњине и џанарике. До данас је произведен велики број сорти (култивара) домаће шљиве, преко 2000. Гаји се у читавој Европи изузев крајњег севера, северној и јужној Африци, северозападној Индији, источној Азији, Северној Америци. Све сорте сврстане су у две групе (којима је дат таксономски ранг подврсте):

• • • цепаче или праве шљиве, subsp. domestica, које се карактеришу одсуством трња, зеленобелим круничним листићима, спљоштеним ендокарпом (коштица), који се лако одваја од „меса" плода (мезокарп);

• • • тургуње или трношљиве, subsp. insititia (L.) C.K.Schneider, које имају трње, чисто беле круничне листиће, округласт ендокарп за који је срастао мезокарп.

[уреди] Сорте домаће шљиве гајене у Србији (према „Флори СР Србије")

• Аженка (Prune d'Agen);
• Белошљива - домаћа сорта, распрострањена у смедеревском Подунављу и сливу Западне Мораве;
• Билска рана (Quatsche de Bühle);
• Викторија (Queen Victoria);
• Герштетерова (Ruth Gerstetter);
• Дреновка (црношљива) - домаћа сорта, распрострањена у сливу Западне Мораве;
• Зелена ренклода (Reine Claude verte);
• Илињача - домаћа сорта, распрострањена у свим шљиварским регионима Србије;
• Империал (Imperial);
• Италијанка (Prugna d'Italia);
• Калифорнијска (Sugar Prune, California Blue);
• Метлаш - домаћа сорта, распрострањена око Чачка;
• Моравка - домаћа сорта, распрострањена око Пожаревца, Петровца на Млави и по југозападним обронцима Хомољских планина;
• Нансијка мирабела (Mirabele de Nansy);
• Папрачанка (дебељача) - домаћа сорта, распрострањена око Књажевца;
• Пожегача (мађарка) - одомаћена сорта, најзаступљенија међу сортама шљива у Србији;
• Президент (President);
• Ранка црвена - домаћа сорта, распрострањена у свим шљиварским регионима Србије;
• Ситница (сариџа) - домаћа сорта, распрострањена у широј околини Пирота;
• Стенли (Stenley)
• Трновача (пискавац) - домаћа сорта, распрострањена око Чачка и Ваљева;
• Фрушкогорска бела - домаћа сорта, налази се на падинама Фрушке Горе;
• Цимерова рана (Quetsche Zimmer);
• Џенарика (џанарика, пуркаче, пурак, мигољац, мигавац, пљускавац)- домаћа сорта, распрострањена у свим шљиварским регионима Србије и спонтано се шири.

[уреди] Спољашње везе

• Plum nutrition information
• Prune nutrition information
• Deutschlands Obstsorten , ein etwa 100 Jahre altes antiquarisches Fachbuch, in dem mehr als 300 Äpfel-, Birnen-, Pflaumen-, Erdbeeren-, Aprikosen- und Weinsorten mit Abbildungen beschrieben werden