Спаваћа болест
Из пројекта Википедија
Болест спавања или Афричка трипаносомијаза је паразитско обољење. Протоза Трипаносома је узрок болести и преноси се ЦеЦе мувом. Болест је у неким деловима Африке испод пустиње Сахара окарактерисана као ендемија. У појас који ова болест захвата спадају 36 државе и 60 милиона људи. Процењује се да је 300.000 - 500.000 људи инфицирано и да око 40.000 људи умре годишње. Три велике епидемије су се десиле у последњих стоп година, 1896. - 1906, 1920. и 1970.
Садржај |
[уреди] Историја
Болест спавања је присутна у Африци још од 14-тог века, али вектор преноса и извор нису били познати све до 1902 1903, када је сир Давид Брус дефинисао болест и открио вектор преноса ЦеЦе мува, док протозоа, организам који је директан извор болести није била откривена
Лек који је за основу имао арсеник, Атоксил, је први лек који је ефективно коришћен у борби против ове болести. Међутим, једна од врло опасних споредних ефеката коришћења овог лека је слепило. 1920 године лек под именом Сурамин је стигао на тржиште и коришћен је за лечење прве фазе ове болести, и касније у комбинацији са Трипарсамидом коришћен је за лечење друге фазе испољавања болести. 1922 године ова комбинација лекова коришћена је за лечење епидемије у западној и централној Африци и била је у употреби све до 1960 године.
Пентамидин, врло ефикасан лек, је коришћен 1930 године за лечење прве фазе болести. Током 50тих година 20-тог века, овај лек је коришћен у превентивне мере у Африци, што је резултирало у великом паду појаве ове инфективне болести. У то време се сматрало да је болест потпуно побеђена.
Лек Меларсопрол, са комерцијалним називом Арсобал, је произведен 1940 године и ефективан је код пацијената са већ увелико одмаклом другом фазом испољавања ове инфективне болести. Међутим, 3-10% оних пацијената који су били на овом леку су почели да пате од симптома енцефалопатије (епилептични напади, прогресивна кома и прихотичке реакције) и 10-70% пацијената је умирало, јер је лек поред својих добрих и корисних страна имао нус ефекат а то је било доживотно оштећење мозга кодоних пацијената који су преживели енцефалопатију. Због својих јако ефективних особина, лек се данас користи, али у комбинацији са другим лековима како се спречило оштећење мозга.
Од три велике епидемије у Африци у прошлим вековима, 1896 и 1906 велики проценат становништва Уганде и Конга је било заражено болешћу. Епидемија се поново појавила 1920 године у неколико афричких земаља, и поново 1970 године. Епидемија из 1920 године је успешно решена тако што су постојале мобилне екипе који се ишле по малим местима, селима и градовима и тестирале становништво и тако спречиле даље ширење епидемије. Болест је практично нестала између 1960 и 1965 године. Након тог првобитног успеха, тестирање и општа гиророзна контрола је мало посустала и резултат тога су биле наредне појаве епидемије.
Британски државник, Лорд Алфред Милнер, је умро од болести Афричког спавања 1923 године, убрзо након повратка у Енглеску из Јужне Африке.
[уреди] Географска дистрибуција и епидемиологија
Болест се може појавити у два облика, у зависности од паразита, који могу бити Trypanosoma brucei gambiense или Trypanosoma brucei rhodesiense. Први облик који настаје од паразита T. b. gambiense је присутан у централној и западној АФрици. Овај облик се појављује као хронично стање које може да буде присутно у пасивном облику и по неколико месеци и година пре него што се први симптоми појаве. Други облик који настаје услед присуства паразита T. b. rhodesiense је акутни облик болести, али има много ограниченији ниво испољавања. Присутан је у јужној и источној Африци. Овај облик има за симптом инфекцију која се појављује свега неколико недеља након уједа муве и много је бржег развоја и ефекти болести су израженији. Скорашње информације индикују да преко 60 милиона људи који живе на око 250 различитих локација су суочени са високим ризиком добијања ове болести, и око 300.000 нових случајева се појави годишње (Светска Здравствена Организација, 1998) [1]. Болест је регистрована у 36 државе, и све се налази непосредно испод појаса пустиње СахараСахаре.
Људи су главни циљ паразита Trypanosoma brucei gambiense, али овај паразит се може некад наћи и код свиња и других животиња. Дивље животиње и понеке домаће животиње типа крава, су главни љињ паразита који је одговоран за други облик болести, T. b. rhodesiense.
[уреди] Животни циклус
Током храњења крвљу домаћина зивотињског порекла, инфицирана ЦеЦе мува убризга метацикличне трипомастиготе (врста црва) у кожу домаћина. Паразити затим уђу у лимфатични систем помоћу којег им је омогућен улазак у крвоток (1). Кад се једном нађу у домаћину, црви се лако крећу п утем крвотока од једног до другог органа (2), и притом уђу у друге токове телесних течности (нпр. спинална течност, лимфна течност), и затим се деле бинарном фисијом (3). ЦеЦе мува се инфицира паразитом када сиса крв већ претходно инфицираног домаћина (4,5). У цревима муве, паразит се полако трансформише и развије у процикличне трипомастиготе, који се репликују бинарном фисијом (6), напусте црева муве и развију у епимастиготе (7). Епимастиготе полагано доспеју до пљувачних жлезди муве и наставе да се деле бинарном фисијом (8). Цео овај циклус у унутрашљости ЦеЦе муве траје у просеку 3 недеље.
[уреди] Симптоми
Симптоми почињу са температуром, главобољом и боловима у зглобовима. Уколико прва помоћ није одмах доступна, болест полагано победи имуни систем оболелог и симптоми почну да обухватају и анемију, проблеме ендокриног система и поремећаје кардиоваскуларног система и проблеме са бубрезима. У каснијим фазама болести, долази до неуролошких поремећаја након проласка паразита кроз крв-мозак баријеру. Симптоми следећих фаза дају болести њено име. Поред опште конфузије оболелог и смањене координације, долази до поремећаја у циклусу спавања. Током дана оболели се осећа сломљено и веома поспано, док су ноћи праћене инсомнијом. уколико лекови нису доступни болест је смртоносна, са прогресивном менталном дегенерацијом која води до коме и на крају смрти. Неуролошка оштећења су неповратна.
Поред уједа ЦеЦе муве, болест се такође може пренети на следеће начине:
- Од мајке до детета путем плаценте коју црви могу да пређу и инфицирају фетус, притом долази до природног абортирања и перинаталне смрти
- У научним лабораторијама путем случајних инфекција, на пример током проучавања и долажења у контакт са крвљу оболелог, мада је ово врло ретко.
[уреди] Референце
- Berriman M, Ghedin E, Hertz-Fowler C, Blandin G, Renauld H, Bartholomeu DC, Lennard NJ, Caler E, Hamlin NE, Haas B, Bohme U, Hannick L, Aslett MA, Shallom J, Marcello L, Hou L, Wickstead B, Alsmark UC, Arrowsmith C, Atkin RJ, Barron AJ, Bringaud F, Brooks K, Carrington M, Cherevach I, Chillingworth TJ, Churcher C, Clark LN, Corton CH, Cronin A, Davies RM, Doggett J, Djikeng A, Feldblyum T, Field MC, Fraser A, Goodhead I, Hance Z, Harper D, Harris BR, Hauser H, Hostetler J, Ivens A, Jagels K, Johnson D, Johnson J, Jones K, Kerhornou AX, Koo H, Larke N, Landfear S, Larkin C, Leech V, Line A, Lord A, Macleod A, Mooney PJ, Moule S, Martin DM, Morgan GW, Mungall K, Norbertczak H, Ormond D, Pai G, Peacock CS, Peterson J, Quail MA, Rabbinowitsch E, Rajandream MA, Reitter C, Salzberg SL, Sanders M, Schobel S, Sharp S, Simmonds M, Simpson AJ, Tallon L, Turner CM, Tait A, Tivey AR, Van Aken S, Walker D, Wanless D, Wang S, White B, White O, Whitehead S, Woodward J, Wortman J, Adams MD, Embley TM, Gull K, Ullu E, Barry JD, Fairlamb AH, Opperdoes F, Barrell BG, Donelson JE, Hall N, Fraser CM, Melville SE, El-Sayed NM | Title=The genome of the African trypanosome Trypanosoma brucei | Journal=Science | Volume=309 | Issue=5733 | Year=2005 | Pages=416-22}} PMID 16020726
- Превод чланка са Википедије на Енглеском језику Бoлест Афричког спавања
[уреди] Спољашње везе
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |
