Ендокрини систем
Из пројекта Википедија
У ендокриним жлездама се под утицајем информација из спољашње или унутрашње средине синтетишу хормони који су у ствари одговор на те информације. Овим путем регулишу се многе активности: метаболизам, сексуалне активности, раст, метаморфоза, количина воде и минерала у организму и др. Поред ендокриних органа хормоне луче и неке нервне ћелије – неуросекреторне ћелије. Хормони се ослобађају, пошто ове жлезде немају изводне канале, у крв, лимфу или цереброспиналну течност и на тај начин доспевају до циљних органа на које делују.
Ендокрине жлезде кичмењака су различитог порекла – неке настају од ждрелног епитела (штитна, грудна жлезда), друге су у блиској вези са мозгом (хипофиза, епифиза), док се треће развијају у области бубрега (надбубрежне жлезда).
Унутрашње лучење као споредну функцију могу вршити и извесни други органи: јетра, панкреас, поједини делови црева, бубрези, срце, а значајну ендокрину функцију имају и полне жлезде.
Садржај |
[уреди] Хипофиза
Смештена је у удубљењу, турском седлу, клинасте кости. Спојена је помоћу инфундибулума са хипоталамусом. Састоји се, код човека, из три режња:
- предњег (аденохипофиза),
- средњег (интермедијарни) и
- задњег (неурохипофиза).
[уреди] Аденохипофиза
Лучи две групе хормона:
- соматотропни хормон (хормон раста) који регулише раст и развој организма;
- тропини (стимулини) који делују на рад других жлезда;у њих спадају:
- тиреотропни хормон (TSH) – симулише лучење штитне жлезде;
- аденокортикотропни хормон (ACTH) – стимулише рад коре надбубрежне жлезде;
- фоликулостимулирајући хормон (FSH) – симулише развој фоликула јајника и лучење естрогена; код мушкарца условљава сперматогенезу;
- лутеостимулирајући хормон (LH) – стимулише лучење полних хормона: код жене прогестерона, а код мушкарца тестостерона;
- лутеотропни хормон (LTH) или пролактин – изазива лучење млека код жена.
[уреди] Неурохипофиза
Представља место где се депонују хормони створени у хипоталамусу. То су:
- антидиуретични хормон (вазопресин) – који стимулише реапсорпцију воде из примарне мокраће чиме се смањује излучивање дефинитивне мокраће;
- окситоцин – појачава контракције материце приликом порођаја и навирање млека.
[уреди] Ендокрини панкреас
Између жлезданих мешкова егзокриног панкреаса распоређена су Лангерхансова острвца која се састоје од 3 типа ћелија α, β и γ, од којих β ћелије луче инсулин (инсула = острво), а α луче глукагон. Ова два хормона делују антагонистички на метаболизам гликозе – инсулин смањује, а глукагон повећава концентрацију гликозе у крви. При недостатку инсулина долази до хипергликемије (повишен ниво шећера у крви) што изазива шећерну болест.
[уреди] Штитна жлезда (тироидеа)
Налази се приљубљена уз предњу и бочне стране гркљана и душника. На рад штитне жлезде утиче аденохипофиза преко TSH. Тироидеа лучи тироксин, тријодотиронин и тирокалцитонин, хормоне за чију је синтезу неопходан јод. Тироксин и тријодотиронин утичу на физички и психички раст и развој. Тиреокалцитонин снижава ниво калцијума у крви и заједно са паратхормоном и витамином Д регулише окоштавање костију.
[уреди] Параштитна жлезда
Парна жлезда – две горње и две доње су приљубљене уз задњу страну штитне жлезде. Лучи паратхормон који регулише количину калцијума и фосфора у крви и костима.
[уреди] Надбубрежне жлезде
Налазе се на горњим половима бубрега. Састоје се из два дела, коре и сржи, који се међусобно разликују и по пореклу и по функцији.
Кора лучи следеће групе хормона:
- минералокортикоиде: алдостерон, кортикостерон, који регулишу промет минерала (посебно натријума и калијума) и воде, чиме одржавају хомеостазу; називају се хормони који чувају живот;
- гликокортикоиде: међу њима је најактивнији кортизол; регулишу промет угљених хидрата, протеина и липида;
- андрогене и естрогене хормоне који утичу на развој полних органа у дечијем узрасту.
Срж надбубрежне жлезде лучи адреналин и норадреналин. Њихово дејство је слично дејству симпатичког нервног система – убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак итд.
[уреди] Полне жлезде
Рад полних жлезда је под утицајем аденохипофизе.
Ендокрина улога тестиса огледа се у активности Лејдигових ћелија које луче тестостерон и андростедион (мање количине). Тестостерон у пубертету доводи до раста полних органа (примарне полне одлике) и развића секундарних полних одлика.
Оваријум лучи естрогене и прогестерон. Естрогени у пубертету утичу на развој полних органа и секундарних полних одлика. Оба хормона регулишу менструални циклус. Прогестерон има улогу и у трудноћи коју одржава док се на образује плацента. Тада плацента преузима улогу одржавања трудноће лучењем ових хормона.
