Срби у дијаспори

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Срби. (Разговор)

Српска дијаспора састоји се од 2.200.000 до 4.000.000 Срба, по времену доласка подељених у пет група Срба.

Често се користи израз "српска дијаспора" а да његово порекло и значење нису адекватно објашњени. Међу српском дијаспором издаваја се неколико великих групација исељеника:

Прва група: Средњевековна исељавања и сеобе, попут великих Сеоба Срба у источну и западну европу;
Друга група: Старо исељеништво, тј. потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961.-1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;
Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.

[уреди] Прва група

Народ чије је се име први пут на тлу данашње Србије помиње још 822. године а у Грчкој још 610. године доселио се на Балкан са старим Словенима. И данас у Јудејској пустињи постоји манастир Светог Саве Освећеног јерусалимског, који води монах Григорије. Поражени у седмом веку Срби су остали да живе у околини Солуна. Како је забележио цар Константин Порфирогенит по једном народу, вероватно највећем и најачем, из тог словенског братства, Србима, област око Солуна је и добила име Сервија.

Био је то први велики талас исељавања Срба са севера Европе на Балкан. Владарски син који је довео Србе на простор између Дунава и планине Балкан, записано је у историји, умро је пре 680. године. Том роду припадали су се први српски кнезови Вишеслав, Радослав, Присогој и Властимир, који су се покоравали царевима Византије.

Када су Срби у деветом веку примили хришћанство почела је њихова вера и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање прве српске војске и државе на територији Рашке.

Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XIV века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније III Чарнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.

[уреди] Друга група

На простору од Угарске до Грчке, српски народ, проморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XIX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је сва три америчка континента. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Црногораца. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.

[уреди] Трећа група

За време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, многи су одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четвти талас исељавања Срба и Југословена. Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Велика Британија. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.

[уреди] Четврта група

Средином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број југословенских тј. српских гастарбајтера у Западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточиста у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.

Осамдесете године су потакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у Америци, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и СССР-у.

[уреди] Пета група

Почетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба и Црногораца. Криза је изазвала и масовни егзодус југословенских и српског народа. Седми талас исељавања захватио је 4,1 милиона Југословена и тиме и Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца - ка отаџбини и ка туђини.

Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.