Стећци
Из пројекта Википедија
Стећци су средњовековни надгробни споменици у облику великих каменова, понекад са уклесаним сликовним украсима или натписима. Налазе се највећим делом на просторима данашње Босне и Херцеговине као и западне Србије, Црне Горе и Хрватске, а настајали су од XI до краја XV века.
До сада је пронађено више од 66.000 стећака, од чега преко 50.000 на подручју данашње Босне и Херцеговине. Највећа концентрација стећака је у Херцеговини (Билећа, Столац, Требиње, Гацко, долина Неретве итд.) а најпознатија некропола је Радимља код Стоца. Најславнији појединачни стећак је Згошћански стећак, нађен у околини Какња, који се налази у Земаљском музеју у Сарајеву. Он нема натпис, а због изузетне украшености неки истраживачи, као Ђорђе Стратимировић, сматрају је реч о гробу Стјепана II Котроманића.
Више од 5 600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично. Најбоље украшени стећци су у Херцеговини. Преко 350 стећака носи натписе ћириличним писмом.
Стећци су узрок многих неслагања међу научницима. Највеће расправе се воде око питања њиховог поријекла, припадности покојника који су сахрањивани испод стећака, као и значење симболичких порука уклесаних на њима. Највише података за истраживаче дају натписи који су присутни на мањем броју стећака. Натписи говоре о различитим друштвеним сталежима, као и различитим верским припадностима покојника. Из натписа се изводе закључци да под стећцима почивају верници Босанске цркве, Православне цркве и Католичке цркве. О верској припадности покојника постоје значајне несугласице углавном међу српским, хрватским и бошњачким научницима.
Многи научници повезују културу стећака са постојањем Цркве босанске у средњем веку, а поједини их чак виде као најмасовније материјалне остатке богумилства. Дакако, постоје и они који им приписују сасвим друкчије порекло и њихово постојање ни у ком погледу не везују за деловање цркве босанске.
[уреди] Натписи са стећака
Највише има стећака са уобичајеним натписима “а се лежи тај и тај”, уклесаних да би трајало сећање на покојника и на оне који су споменик дигли. Примери су веома бројни, а само неки од њих су: "Асе лежи Божичко Бановић, на својеј земли, на племенитој." (у Бан-долу, 30 км од Тузле). "Туј почива Радосав Грубач сад мртав" (у Кртињу код Љубомира). "А се лежи Браја Радојевић, на земљи туђој. Добри живи и умрије. А се писа Драгоје дијак". "А се лежи госпоја Беока, кћи Прибисава Косаче".
Одређени број стећака носи и филозофске натписе са сажетим мудростима о животу, смислу, постојању... Они нипошто не носе јединствен поглед на свет, већ сваки носи своја засебна искуства и закључке. Тако има прилично нихилистичких “.... јер небо постоји да би ти мислећи да ћеш скочити у вјечност лакше скочио у ништа” или мистичних “....небо је било у мени. не спознах то док не падох медју звијезде....” и иних.
Стећци који наглашавају верску припадност су доста ретки у односу на остале. Постоји их свега неколицина, међу којима и: "Сие лежи Миховио Граховичић праве вире римске, кои почтено хоћаше и Богу се молаше и добро књигу знаше, дај му Бог души да буде спашен" (Граховчићи код Травника). Или: “А се лежи добри гост Мишљен праве вјере босанске. Биљег постави кшчи Корија и на ми и на моју милу кућницу Бадачу. Ти који пролазис пројди у миру и не спомињи си и не гонетај гријехе наше. Залуд ти је тај посао. Наши дани су избројани, наше ноћи потрошене, наши гријеси дим. Својих корака се плаши, они ће ти главе доћи на путу којим ходиш. И да знаш више вриједи црв који се сада креће но сва добра дјела која заједно учинисмо за живота својих и Бадача и ја. Кам нам усјечен је годне 1273. по Господу у Коцерини на племенитој земљи, а писа Дабиша.“ (Бањевици, Братунац). Док око "праве вире римске" нема спора, дотле се формулација "права вјера босанска" тумачи двојако, у смислу припадности православљу или припадности некадашњој цркви босанској, углавном у зависности од националне и верске припадности тумача.
Ту су још и стећци са чисто етичким порукама, попут: “И много от моје руке на земји би, а ни от мене нико не би мртав и убит“ (Радимља, Столац, 1094. година), као и вечна из камена опомена исправности нашег деловања: "Нек ти ова рука буде знак да се замислиш над својим рукама" (Радимља, Столац).
Често су понављана и упозорења да се стећак не руши, нпр: ”А се лежи Толоје. Не преврни ми ови кам, не прекидај ми ови сан.” (Горњи Мочиоци, Црепаљско, 1066). Поред обичних молби и упозорења да се споменик не руши, понекад су упућиване и праве клетве, попут: “А се је кам од Тртише. Живјех мирно, Бога молећ и зла не мислећ. Овден, гди ми је кам, уби ме гром. Зашто Боже? Да су клете и проклете руке које би ово претуриле док одговор не добијем. 1174. годне по Господу нашем.” (Хумско, Фоча)
Многи стећци нам могу послужити и као својеврсни трагови једног времена. Тако се у Кочерину код Мостара налази стећак Вигња Милошевића, са дужим натписом. Из њега сазнајемо да је вигањ служио многе владаре: бана Стефана II Котроманића, краља Твртка I, краља Дабишу, краљицу Јелену Грубу и краља Остоју. У натпису се спомињу и неки догађаји из његовог времена, а на крају он подсећа живе на пролазност живота. Овај натпис, који је настао почетком XV века, гласи:
"Овде лежи Вигањ Милошевић. Служих бану Стефану, и краљу Твртку, и краљу Дабиши, краљици Груби и краља Остоју. И у то време дојде и свади се Остоја краљ с Херцегом и с Босном, и на Угре појде Остоја. У то време мени Вигњу дојде кончина ( крај). И легох на свом племенитом под кочерином, и молим вас, не наступајте на ме! Ја сам био како ви јесте, ви ћете бити како јесам ја."
