Тимус

Из пројекта Википедија

Тимус или грудна жлезда је орган смештен у предњем, горњем делу грудног коша односно медијастинума. Тимус је орган лимфатичног система. Код новорођенчета и деце је добро развијен, док после пубертета долази до његове инволуције и претварања у месно тело.

Садржај 1 Облик и грађа 1.1 Вратни део тимуса 1.2 Грудни део тимуса 2 Крвни судови тимуса 3 Улога тимуса 4 Поремећаји функције тимуса 5 Види још 6 Литература

[уреди] Облик и грађа

Код новорођенчета и деце је светлоружичасте боје, добро развијен и тежине око 15 грама. Тимус је најактивнији око 3 године живота и стално се повећава до пубертета, када достиже максималну величину (али не и функцију). Тада је сивожуте боје и мекане конзистенције. Дужина тимуса је тада око 5-6, ширина 3-4 cm, тежина око 35-40 грама. После пубертета почиње лагана разградња функционалног ткива грудне жлезде, које замењује масно ткиво (лат: Corpus adiposum thymicum). Некад је ткиво тимуса очувано и у одмаклом животу (лат: Thymus persistens).

Тимус се састоји из 2 режња јајастог облика од којих је обично десни режањ већи. У средини су режњеви спојеним мостом тимусног ткива. Сваки режањ је обавијен чауром (лат: capsula thymi) и састављен је од великог броја малих режњева који су међусобно раздвојени преградама везивног ткива.Режњић је грађен као лимфатични орган. Њего прифрни део је кора и у њој се налазе густо збијени Т-лимфоцити. Средишњи део режњића је срж. Она је богата крвним судовима и везивним ткивом. У сржи се налазе специфична Хасалова телашца.

Тимус је горњом ивицом стернума (грудна кост) подељен на вратни и грудни део.

[уреди] Вратни део тимуса

То је мањи део и чини око једну трећину грудне жлезде. Налази се између површног (лат: lamina superfacialis) и средњег листа (лат: lamina pretrahealis) фасције (омотача) врата. Са горње стране досеже до доње ивице штитне жлезде. Испред вратног дела грудне жлезде налазе се мишићи подјезичне кости, а иза душник и лимфни чворови врата. Бочно и позади са обе стране леже заједничке каротидне артерије.

[уреди] Грудни део тимуса

Овај део је смештен у предњем делу медијастинума и досеже до нивоа 4. ребра. Горњи део ове половине належе директно на грудну кост, док се доњи део наслања на предњи синус (лат: recessus costomediastinalis) плућне марамице. Бочно лежи медијастинални синус плућне марамице. Позади тимус належе на горњи део срчане марамице (перикард) и велике крвне судове грудног коша: горњу шупљу вену, брахиоцефаличне вене, леву поткључну артерију, и леву заједничку каротидну артерију. Иза грудног дела тимуса пролазе и оба пречажна живца (лат: Nevus phrenicus) и леви вагус (лат: Nervus vagus)

[уреди] Крвни судови тимуса

Грудну жлезду снабдевају кисеоником и хранљивим материјама мале тимусне атрерије (лат: rami thumici), које се најчешће издвајају из унутрашње грудне артерије (лат: a. thoracica interna). Неке мање артерије које снабдевају тимус потичну и од доње штитне артерије.

Вене тимуса су мале и одводе крв највећим делом у леву брахиоцефаличну вену.

[уреди] Улога тимуса

Тимус игра важну улогу у сазревању Т лимфоцита и развоју имунолошке толеранције. Т лимфоцити су одбрамбене ћелије које могу да препознају и елеминишу разне стране факторе. Имунолошке (одбрамбене) ћелије препознају ћелије организма као ”своје” и не реагују против њих, постоји имунолошка толеранција. У противном ако дође до ракције одбрамбених ћелија против сопственог организма долази до настанка аутоимуних болести.

У тимусу се путем апоптозе уклањају они Т лимфоцити који су аутореактивни (антигене сопственог тела препознају као стране), као и они који не реагују у довољној мери ни на један антиген, што представља негативну селекцију. Са друге стране, из тимуса у периферну циркулацију одлазе саму они Т лимфоцити који према страним антигенима реагују у довољној мери (позитивна селекција). Ови процеси се одигравају у интеракцији између специјалних антиген-презентујућих ћелија (неке од њих су тзв. ћелије дадиље (енг. nurse cells) и незрелих Т-лимфоцита.

[уреди] Поремећаји функције тимуса

Поремећаји функције тимуса су чест узрок неких аутоимуних болести као нпр. мијастенија гравис. Поремећаји могу бити у смислу хиперплазије (повећање) тимуса, доброћудног тумора тимома и злоћудног тумора, карцином тимуса.

[уреди] Види још

• Т лимфоцит
• Имунолошка толеранција
• Аутоимуне болести
• Мијастенија гравис
• Тимом

[уреди] Литература

• Др Драгослав Богдановић Анатомија грудног коша Савремена администрација

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини).

Анатомија човјека
	Скелетни апарат Скелет главе Кости главе: Слепоочница • Чеона кост • Темена кост • Потиљачна кост • Сфеноидална кост • Етмоидална кост Кости лица: Максила • Носна кост • Сузна кост • Непчана кост • Доња носна шкољка • Вомер • Зигоматична кост • Мандибула • Хиоидна кост Скелет екстремитета Горњи екстремитети: Лопатица • Кључна кост • Хумерус • Улна• Радијус • Ulna Шака: Карпалне кости • Метакарпалне кости • Фаланге Доњи екстремитети: Карлична кост • Кољено • Фемур • Патела • Тибија • Фибула Стопало: Тарзус • Метатарзус • Фаланге Скелет трупа Абдомен: Кичма • Пршљен • Крсна кост • Репна кост         Грудни кош: Ребра • Грудна кост Мишићни апарат Мишићи главе Мимични мишићи: Епикранични мишић • Кружни мишић уста • Кружни мишић ока • Носни мишић • Мишићи усана Мишићи жвакачи: Темпорални мишић • Мастикаторни мишић • Спољашњи криласти мишић • Унутрашњи криласти мишић Циркулаторни систем Артерије малог крвотока Пулмонални трункус • Плућна артерија Артерије великог крвотока Узлазна аорта • Аортни лук • Грудна аорта • Абдоминална аорта • Трункус брахиоцефаликус • Главна каротидна артерија • Подкључна артерија • Главна илијачна артерија Вене малог крвотока Плућне вене Систем срчаних вена [[]] Вене великог крвотока Систем горње шупље вене: Горња шупља вена • Подкључна вена • Вратна вена Систем доње шупље вене: Доња шупља вена • Вена илијака Систем вене порте: Вена порта • Вена трбушне марамице • Линеална вена Лимфни систем Лимфни систем Линфни судови • Грудни канал • Лимфа Лимфоидни и хемопоетични органи Грудна жлезда • Слезина • Лимфни чворови • Мождина Респираторни систем Носна дупља • Усна дупља • Ждрело • Гркљан • Душник • Бронхије • Плућа Нервни систем Нерв • Неурон • Мали мозак • Кичмена мождина Мозак Велики мозак • Мождана кора • Мождана овојница Дигестивни тракт Уста • Усна дупља • Једњак • Желудац • Дванаестопалачно црево • Јетра • Жучна кеса • Панкреас • Танко црево • Дебело црево • Анус Урогенитални апарат Уринарни апарат Бубрези • Уретер • Мокраћна бешика • Уретра Генитални апарат Мушки полни органи: Пенис • Тестиси • Скротум • Простата Женски полни органи: Јајници • Јајоводи • Материца • Вагина • Клиторис • Дојке Ендокрини систем Хипоталамус • Хипофиза • Епифиза • Тироидеа • Панкреас • Надбубрежне жлезде • Тестиси • Јајници Тегументални апарат Кожа • Нокти • Длаке • Коса • Знојне жлезде • Лојне жлезде Чула Чула слуха и равнотеже Спољашње ухо Средње ухо: Бубна опна • Бубна дупља • Еустахијева туба • Мастоидна пећина Унутрашње ухо: Коштани лабиринт • Мембранозни лабиринт Чуло вида Очна јабучица: Рожњача • Беоњача • Судовњача • Цилијарно тело • Мрежњача • Очне коморе • Сочиво • Стакласто тело Видни живац • Помоћни органи ока
О шаблону