Топуско

Из пројекта Википедија

Топуско је насељено мјесто и општина у Хрватској, на граници Кордуна и Баније, у Сисачко-мославачкој жупанији, близу босанскохерцеговачке границе.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Демографија 4 Насељена мјеста 5 Познате личности 6 Види још 7 Спољашње везе

[уреди] Географија

Топуско је једна од мањих општина у Хрватској, са површином од 210 км². Налази се у предјелу средњег тока ријеке Глине, брежуљкастом крају између Петрове горе на западу и нешто удаљеније Зринске горе на југоистоку. Путевима је повезано са већим оближњим мјестима: Глина (13 km), Петриња (35 km), Сисак (47 km), Карловац (55 km), Загреб (преко Ласиње и Писаровине 65 km). Од Топуског нису далеко ни Плитвичка језера (80 km).

У околиnи Топуског налазе се и познати извори хладне питке воде: врело Молинари, Бенково и Јелачићево врело. Посебно значајни, и по чему је Топуско познато, су термални извори. Постоје три главна и неколико мањих извора вулканског су поријекла који избијају на површину из дубине од отприлике 1500 m.

[уреди] Историја

У 4. и 5. вијеку надиру Готи и Лангобарди, у 6. вијеку Словени и Авари, а у 8. вијеку Франци. У 10. вијеку долазе и Мађари. Године 1097. у бици на Гвозду умире Петар Свачић, по коме се данас зове Петрова гора. Угарски краљ Андрија II почетком 13. вијека даје цистерцитима одређене повластице, и они се настањују у самостану на мјесту гдје је данас перивој Опатовина. Цистерцити су под турском пријетњом отишли из Топуског, а краљ Фердинанд I права опатије додјељује 1558. загребачким бискупима. Турци су ипак 1556. године заузели имање топуске опатије, а цистерцитски самостан и цркву разорили су топовима. Предаја каже да је по том догађају Топуско добило назив. Након Турака, 1784. године Топуско је дошло под управу Војне Крајине. Од самостана и опатије преостало је једино готичко прочеље цркве високо 23 m.

Почетком 19. вијека Топуско је потпало под француску власт, а након 1813. поново је у Војној Крајини. Тада почиње развој Топуског као купалишта, а један од најзаслужнијих људи у том смислу био је пуковник Иван Нестор. У 19. вијеку раде се многа научна испитивања термалних врела. Њихов љековито дејство постаје све познатије, па све више угледних и познатих људи тог доба посјећује топлице и оне постају помодно састајалиште.

По укидању Војне крајине (1881. године), Топуско и околица постају дио банске Хрватске. То је раздобље интензивног развоја љечилишта и туризма у Топуском. На самом почетку 20. вијека изграђени су водовод и жељезница. Подижу се перивоји, међу којима су најпознатији перивој Николино брдо и перивој Опатовина. Многи ботаничари и хроничари Топуског су се нескривеним одушевљењем дивили љепоти крајолика и спокоју поднебља, истичући Опатовину као перивој у подножју Николина брда, улицу липа, бројне платане, егзотичне врсте дрвећа (гинко билоба, секвоје и др).

Током Другог свјетског рата хиљаде Срба је поклано у околини Топуског. У Топуском је 8-9. маја 1944. године одржано треће засједање ЗАВНОХ-а.

У ратовима 90-их Топуско је претрпјело велика разарања. Након тешких борби , у августу 1991. године Топуско као већинско српско место улази у РСК. Многе познате зграде у мјесту, као што су зграда Војног љечилишта или Блатне купке са зградом љечилишне рестаурације су разорене. Када је укинута РСК, Топуско је ушло у састав Хрватске. Раније Топуско није била засебна општина већ је припадала тадашњој општини Вргинмост (данас општина Гвозд). Током операције Олуја многи Срби су прогнани из Топуског.

[уреди] Демографија

Општина Топуско по посљедњем попису становништва из 2001. године броји 3.219 становника, што је отприлике половина пријератног броја. Према етничкој структури, због протеривања Срба и њиховог спречавања да се врате већинско становништво су постали Хрвати (63,5%), а бројни су и даље и Срби (29,6%).

Само насеље Топуско има 798 становника. У стварности је тај број нешто већи, јер је доста мјештана службено пријављено као становници околних села, у којима још није довршена обнова. Прије рата, насеље Топуско имало је 1.587 становника, од којих су већину чинили Срби. Хрвати су чинили 26,2%.

[уреди] Насељена мјеста

Батинова Коса Буковица Велика Врановина Воркапић Гређани Доња Чемерница Катиновац Мала Врановина

Маличка Пецка Перна Пониквари Старо Село Топуско Топуско Хрватско Село Црни Поток

[уреди] Познате личности

• Ђуро Бродарац, бивши сисачко-мославачки жупан
• Џорџ Војновић, амерички политичар, је поријеклом из Топуског [1]
• Татјана Хољевац, предсједница градске скупштине Загреба

[уреди] Види још

• Сисачко-мославачка жупанија
• Кордун
• Банија

[уреди] Спољашње везе

• Љечилиште Топуско
• Туристички центар Топуско
• ОШ „Владимир Назор“ Топуско
• Топуско блог
• Парохија Топуско
• Фотографије Топуског