Транзистор
Из пројекта Википедија
Транзистор ("кристална триода") је полупроводнички елемент који се користи за појачање (најзначајнија примена), прекидање струје, стабилизацију напона, модулацију сигнала и многе друге операције. Направљен је на бази германијума (Ge), силицијума (Si), или неких других полупроводничких елемената. Полупроводнички материјали се обично допирају примесама како би добили вишак позитивних П или негативних Н носиоца наелектрисања Састоји се из три слоја П и Н полупроводника са којих са изводе контакти: емитора (Е), базе (B) и колектора (C). Разликујемо два типа биполарних транзистора ПНП и НПН означених по редоследу слојева. Транзистори се праве као дискретне (засебне) компоненте или у оквиру интегрисаних кола (чипова). За интеграцију је кључна појава MOSFET (транзистор са ефектом поља) транзистора који су због својих малих димензија и специфичне технологије израде готово потиснули биполарне транзисторе. Данас се сваки власник рачунара може похвалити да има милионе MOSFET транзистора у процесору.
Основна функција транзистора је да контролише проток струје. Транзистор функционише тако што са малом струјом у колу емитер-база можемо управљати знатно јачом струјом у колу емитер-колектор. Ова појава назива се транзисторски ефекат.Стога је и сам назив транзистора изведеница од две речи (транс-променљиви, резистор-отпор) Најбоља аналогија која објашњава транзистор је водена славина. Вентил на воденој славини контролише проток воде. Код транзистора се тај вентил назива база (base) или капија (gate) код ФЕТ-ова (Field Effect Transistor).
Појачање транзистора изражава се као фактор струјног појачања у спојевима са заједничким емитером:
Где су:
- β фактор појачања транзистора
- Ic Струја колектора
- Ib Струја базе
За правилан рад транзистора потребно је поларизовати транзистор (довести му напајање) као и с обзиром на његову преосетљивост на промену температуре, стабилизацију радне тачке у односу на колектор и емитер.
Први транзистор су направили William Shockley, Џон Бардин и Walter Brattain 22. децембра 1947. год. у Беловим лабораторијама. Shockley, Bardeen и Brattain су добили Нобелову награду за свој изум "за њихова истраживања полупроводника и откриће транзисторског ефекта". Пре проналаска биполарног транзистора користиле су се електронске цеви које су имале битне недостатке.
[уреди] Значај
Трaназистор се сматра за један од највећих изума у историји човечанства. Ту се такође налазе и штампа, компас, часовник, оптичко сочиво, парна машина, мотор са унутрашњим сагоревањем, телеграф, телефон и Микропроцесор. Он је саставни део скоро свих данашњих електричних уређаја где игра кључну улогу активне компоненте. Данас се транзистори производе у огромним количинама у високо аутматизованим процесима по ниским ценама. Ниска цена транзистора га чини скоро универзалном компонентом за све задатке.