Из пројекта Википедија

---

Могући извори информација

Википедија:Основе српског правописа

Википедија:Правописна правила и језичке недоумице

• Питања без одговора (0)

	Пречица:ВП:Т/ПП Добро дошли на википедијански ТРГ!	НАВИГАЦИЈА

Садржај 1 Microsoft Sam 2 Бања Лука 3 Elizabeth Hurley 4 Pravopis 5 Вашингтон или Вошингтон 6 Демографија 7 Nova verzija pisma 8 Вето 9 Имена страних градова, музичких група, видео игрица, компјутерског софтвера, итд ... 10 Писмо, верзија 3 11 Adrien Brody 12 Питање 13 Застава и некретнине 14 Catherine Zeta-Jones 15 "Примери и перспектива овог чланка"

[уреди] Microsoft Sam

Моју сестру, која је иначе професор српског, сам неколико пута консултовао да потврди/потуче моје мишљење. Ипак ме је предлог који ми је дала за решење транкрипционих проблема на Википедији изненадио, али зато што је она по питању компјутера више-мање почетник (уствари изненадило ме је што се ја тога нисам раније сјетио - а и нико са Википедије).

У контрол панелу Windows XP-а (можда и осталих, не сјећам се) је Speech којег сам ја потпуно заборавио јер ми никад није био од користи. Укуцаш ријеч на енглеском и притиснеш прочитај и он је прочита. Користи Microsoft Sam-а.

Почео сам са McLeod прочитао га је Мек Лауд. Значи познаје и изузетке. Онда сам прошао кроз ријечи око којих су се водиле расправе на чланцима хеви метал и Ју ту и скорашња на Веселе седамдесете.

• Larry Mullen - Лари Молен; погрешно Лери и Мален
• Deep Purple - Дип прпл
• Dream Theater - Џрим тиетр; погрешно Дрим тијатер
• Theater of Tragedy - Тиетр од траџеди; погрешно Тијатер оф траџеди
• Ashton Kutcher - Ештон Качр
• Gavin - Гевин, погрешно Гавин
• McLeod - Мек Лауд, јасно каже Мек, није ни близу нашег а (мак)
• MаcLeod - Мек Лиод

--Милант 22:22, 24. март 2007. (CET)

Већ је и врапцима постало јасно да се изговор и транскрипција разликују. Транскрипција подразумева и прилагођавање српском језику, док је изговор само интерпретација написаног. Иако је битно како се нешто чита (од изговора директно и зависи транскрипција), не може се увек изговор узети као транскрипција. Тако на пример, иако би било "нормално" да се McLeod чита МекЛиод, постоји одступање и познавање правог изговора (МекЛауд) нам помаже да направимо правилну транскрипцију (Маклауд, ваљда). Сличан пример је несрећни Рејф Фајнс. Већина људи код нас, а верујем и у свету, зна за овог глумца као за Ралфа Фајнса (изузетак нису новинари, који такође греше на овом месту). Сазнање да се у овом случају, име Ralph чита као Рејф (а што и не би; енглески је доста "флексибилан" код изговора) нам је од суштинске важности за транскрипцију истог, те знамо да ћемо тако и транскрибовати ово име. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 03:14, 25. март 2007. (CEST)

Изузетци као што је Рејф Фајнс су јако јако ријетки а и нису покривени у речницима. По мом искуству

Ријечи се прилагођавају језику, имена не. Прилагођава се у смислу да се може изговорити, али до тога се лако дође (осим у случају Deep Purple-а). Наравно када Сем изговори неки енглески полуглас (а имају их 40-50) знаћеш да је тог гласа нема код нас (јако је разговјетан). Слично и са осталим стварима са којима се срећемо.

Моја поента је: када се запиташ како се транскрибује Larry Mullen, {Dream Theater}- или Gavin - ту је Сем. Он се показао добар и за McLeod. --Милант 06:52, 25. март 2007. (CEST)

Тај Сем је обична глупост! А Дунго је фино објаснио (по ко зна који пут) неке ствари. Али, изгледа да некима не вреди говорити и објашњавати. Е сад, да ли неће, или не могу . . .

Делија (мрзело ме да се региструјем).

Ниједан рачунарски програм није савршен, а понајмање неки који се бави овако деликатном ствари. Не знам само колико би кредибилитета имала употреба тог (неслободног) софтверског пакета. Још кад помислим да је вероватно у склопу нелиценцираног Виндоуса... --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 11:08, 25. март 2007. (CEST)

Уосталом, Рејф није редак пример одступања. Штавише, њих има доста: Нев Кемпбел (не Нив), Килијан Марфи (не Цилијан, нити Силијан), Џулија Луј Драјфус (не Луис), Брет Фарв (не Фејвр), Хана Аскју (не Ејскау или било како другачије), Џон Дан (не икако другачије) итд. као и доста презимена која се читају чудно (Маклејн, Чамли...). За потпуну занимацију погледати ово. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 11:47, 25. март 2007. (CEST)

Па већ је утврђено да се снашао са Меклаудом. Ја сам сада пробао и Нев Кембел и и ту се снашао. Остале нисам провјерио, али вјерујем да је и ту добар.

Филипе што се тиче несавршености програма сигурно се боље сналази него неко ко не зна да чита енглески добро. Може бити од огромне помоћи, и уз знање правила транскрипције може да транскрибује и онај ко не говори енглески добро као ја.

Какве везе има то што ово није слободан софтвер? Па нећемо га инсталирати на Википедију. Имам га на свом Windows-у и користим га за своје сврхе.

Није ми јасно зашто упорно набрајате те примјере одступања. Мислите ли да их ико зна на памет? Било који Британац или Американац? Осим тога већина нису изузетци, већ су имена на француском или шпанском, а људи су одрасли или су чак рођени у земљи гдје се говори неглески па човјек не очекује такво име. Ствар је још гора када су име и презиме једно на једном друго на другом језику. Ја рецимо познат и прочитам њемачко име. Али француско не могу да распознат ако нема неких квакица, а и онда не могу да га прочитам, јер не знам француски. --Милан Тешовић (р) 10:28, 26. март 2007. (CEST)

[уреди] Бања Лука

Вечито питање, и колико сам схватио дозвољено је и овако и онако, али конкретно ово: [1]. Дакле, да ли имамо договор да ако је прво написано на један начин тако и остаје, или како радимо у овом и сличним случајевима? --Dzordzm 22:43, 24. март 2007. (CET)

Већ је била ова тема link. --Поки |разговор| 23:10, 24. март 2007. (CET)

Знам за то. И закључак те расправе је био да може и једно и друго. Али нисмо се договорили да ли на Википедији имамо један облик, и који, или допуштамо оба, у ком случају да ли примењујемо правило да облик који је једном написан остаје, или шта. --Dzordzm 23:16, 24. март 2007. (CET)

У том случају ја сам за прихватање оба облика. По принципу `ћирилица-латиница` остаје онај облик који је првобитно написан. Да чујемо остале... --Поки |разговор| 23:18, 24. март 2007. (CET)

Да разјасним, пошто видим да промене које су направљене у том чланку нису добре. Овако како је у овом тексту који је Џорџ навео, НЕ МОЖЕ И ЈЕДНО И ДРУГО.

По правопису, може Бањалука или Бања Лука. У случају да иде као једна реч, мења се: Бањалука, Бањалуци, Бањалуке, Бањалуку итд. У случају да се одлучи за облик са две речи, кроз падеже се мењају ОБЕ РЕЧИ а не само друга, па самим тим измена коју је направио непознати није у реду и треба вратити на претходно. Значи, Бања Лука, Бањој Луци, Бању Луку, Бањом Луком итд. Свеједно је који ће се облик употребити у неком тексту, али је битно да се остане доследан - дакле, ако се при првом помињању изабере облик са две речи - Бања Лука - онда се у целом тексту следи тај облик и њему својствене падежне промене.--Maduixa kaži 01:05, 25. март 2007. (CET)

[уреди] Elizabeth Hurley

Да ли се презиме дотичне госпођице (госпође?) на српски транскрибује као Херли, или некако другачије? Хвала унапред. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 16:01, 25. март 2007. (CEST)

---

Некако се "уобичајило" Харли, али је она у ствари Херли.

Делија

Најбоље инсталирати TextAloud MP3 то вам омугуцује првилан изговор на енглеском језику. Нпр. упишете неку реч или име особе и програм вам казе како се изговара.--Раде Награисаловић 21:27, 26. март 2007. (CEST)

Dobro, de Delija. I ja sam čula samo za Harli, ali ovde se pita štaje po pravopisu tačno. Da li je dopušteno Harli ili mora Herli? Znaš, kao ono sa Preslijem i Prislijem, ili je kao Šerli i Širli kad je u pitanju Meklejn ili Isak iako je pravilno Ajzak kad je u pitanju Isak Njuton....--Maduixa kaži 21:56, 26. март 2007. (CEST)

Radetu - prvo, ne koristimo svi ovde Windows. Drugo, o tome se već raspravljalo - jedna je stvar kako Englezi nešto izgovaraju, a druga kako se to transkribuje na srpski. Madiuxa - da je Harley, gospođa (mislim da je) iz naslova bi nedvosmileno bila Harli (što je, jeli, uobičajeno). Ali nije, pa sam zato i postavio pitanje. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:10, 26. март 2007. (CEST)

Бране онда би се требали држати онога "читај као што је написано".--Раде Награисаловић 22:18, 26. март 2007. (CEST)

Zbog tog pravila i transkribujemo strane reči kada ih pišemo na srpskom. Nemoj da mešaš uzrok i posledicu. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:24, 26. март 2007. (CEST)

Добро, али зашто се нпр. пише Анџелина Џоли, а не Анђелина Џоли, онда би требало написати и Лос Анџелес. Јер је и име глумице и име града настало од исте речи.--Раде Награисаловић 22:37, 26. март 2007. (CEST)

Pa nije baš - Los Angeles je došao preko španskog, a Angelina preko francuskog (verovatno). --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:47, 26. март 2007. (CEST)

Презиме Џоли је француског порекла (за име бога питај које порекло води, али има везе са анђелима), али зар га онда не треба читати Жоли(као Jean Reno - Жан Рено),а не Џан Рено. Али мислим да нико није паметан што се тиче тога, јер прави одговор не постоји. Мислим да је најбоље написати како се пише npr. Angelina Jolie.--Раде Награисаловић 22:54, 26. март 2007. (CEST)

Ajmo redom:

1. Ovo je već potpuno druga tema i
2. To što predlažeš je em kontradiktorno sa onim što si predlagao ranije ("čitaj kao..."), em nije po pravopisu.

Dakle, ako imaš nešto da kažeš o transkripciji prezimena Hurley, ok. Ako želiš da pričaš o nečem drugom, otvori novu temu. Toliko. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 22:57, 26. март 2007. (CEST)

Ок. пардон што сам одлутао од теме--Раде Награисаловић 23:01, 26. март 2007. (CEST)

---

По Прћићу је Херли, а НЕ Харли.

Делија.

Далија, мрзо, што се не пријавиш! Бране управо сам зато и тражила од Делије да нам разјасни ситуацију. Ето, разјаснио нам је да је по правопису, Херли и тако треба да пишемо, колико год нам се то чинило безвезе.

Под два, да нам је Лос Анђелес дошао из шпанског, изговарало би се Лос Анхелес, а не лос Анђелес. Транскрипција Лос Анђелеса није правилна - требало би да буде Лос Анџелес како каже Раде, али с обзиром да је толико одомаћен, остаје Лос Анђелес. С обзиром да је гђица Џоли новијег датума, онда се транскрипција ради према правлима, па није Анђелина Ђоли него Анџелина Џоли, јер је жена Американка и своје име изговара по енглески - Значи, АнЏелина Џоли. Исто је и са Лос Анђелесом -енглески изговор, али погрешна транскрипција међутим, с обзиром да је одомаћено, постаје изузетак. Исто као и примери које сам навела - није Ширли и није Исак него Шерли и Ајзак, међутим, нема смисла покушавати мењати толико укорењене називе на пример глумице Ширли Меклејн или Исака Њутна, те онипостају изузеци од правила. Транскрипција је ПРИЛАГОЂАВАЊЕ изговора страних језика српском језику. Значи, не покушава се ВЕРНО преписати изговор него се покушава пре свега ПРИЛАГОДИТИ српском изговору. Значи, није баш пиши као пто говориш, али није ни идентичан оригинални изговор, јер је то просто немогуће јер други језици поседују гласове које српски језик не поседује тако да ако бисмо покушали да верно преносимо изговор, много пута бисмо остали кратких рукава јер једноставно немамо одговарајући глас или полуглас.

--Maduixa kaži 23:48, 26. март 2007. (CEST)

Кад неће брег Мухамеду...Ширли, не шамо да није Ширли, него није ни Меклејн, него је Маклин, јер је, по рођењу, иж иштог клана као шер Фицрој Маклин. Погледати [2] и погледати [3]. Ћао. МакЗоран.Д. 00:46, 27. март 2007. (CEST)

П.Ш. Ово ш и ж уместо с и з није грешка, него покушавам да личим на мога љубимца шер Шона Конерија, који је глумио и Џејмса Бонда, лик који кажу да је наштао по угледу на шер Фицроја, али и нашег шер Душка Попова, погледати Иншпирејшн фор Џејмс Бонд. Фор јорс ајж онлииии...!

[уреди] Pravopis

Pravopis u srpskom jeziku je fonoloski,nefonoloski,morfofonoloski i koji je cetvrti??????

Етимолошки (коренски)? Правопис српског језика је фонетски с елементима етимолошког. „Правопис може бити етимолошки и фонетски“, каже проф. др Живојин Станојчић, а затим: „Већ од краја XIX века овај се правопис [етимолошки] ни у једном делу нашег књижевног језика не примењује. Међутим, примењују се у фонетском правопису неки од његових елемената - они који у неким изузецима обезбеђују чување значења речи.“ Али, како ти поче да набрајаш, логично је да следећи по томе реду буде морфолошки, зар не? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:16, 30. март 2007. (CEST)

[уреди] Вашингтон или Вошингтон

Ево урадио сам чланак за Дензела В(о)ашингтона. Како је исправно Вашингтон или Вошингтон.--Раде Награисаловић 13:00, 30. март 2007. (CEST)

Ако је Дензел у питању, мислим да је Вошингтон. Ако је град у питању, онда је Вашингтон. Правилно је Вошингтон, међутим, град остаје Вашингтон јер је превише укорењено. С друге стране, Дензел је од релативно скора познат, тако да на његово презиме мора да се примени транскрипционо правило. Дакле - Дензел Вошингтон.--Maduixa kaži 13:10, 30. март 2007. (CEST)

Тако сам и ја мислио, ипак чудно је да исто презиме из истог језика има други изговор. Било би добро да се још неко нешто напише да будем сигуран, па да после не исправљам.--Раде Награисаловић 13:14, 30. март 2007. (CEST)

Па као што сам ти већ рекла, погрешна траскрипција града је толико одомаћена да би било глупо покушавати сада натерати људе да изговарају Вошингтон за град. То вероватно пише у Прћићу, јер су и мени тако објаснили, и то више пута, па ти преносим оно што су ми рекли. Но, ако сумњаш, сачекај да наиђе Делија, он има Прћића па нека он потврди. Многе ствари су у правопису, у најмању руку, чудне, али то нам је што нам је, и морамо га поштовати.--Maduixa kaži 13:22, 30. март 2007. (CEST)

Ја ћу написати Вошингтон, па ако не буде у реду неко ће преправити.Поздрав и хвала на одговору Maduixa.--Раде Награисаловић 13:55, 30. март 2007. (CEST)

[уреди] Демографија

Видим да се овде реч демографија погрешно користи као синоним за реч становништво, па тако постоје бројне одреднице типа Демографија Бугарске, Демографија Требиња итд. Демографија у ствари значи наука о становништву, што значи да су поменуте одреднице бесмислене, пошто је нема смисла имати одредницу Наука о становништву Требиња итд. Дакле, све те одреднице треба да добију ново име у коме би, уместо речи демографија, стајала реч становништво.

Демографија може значити и опис(ивање) становништва. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:10, 30. март 2007. (CEST)

description (περιγραφή = периграфи), write (γράφω = Графо).--Бановић (разговор) 18:27, 30. март 2007. (CEST)

Хмм:

А подаци у тим чланцима су статистички. Тако да не видим поенту у приговору? --Бране Јовановић, ДГзС <~> 10:33, 31. март 2007. (CEST)

[уреди] Nova verzija pisma

Malo sam sredio pismo lingvistima, izbacivši neke nepotrebne delove. Nadam se da je sada razumljivije i manje ostrašćeno.

Poštovani,

Obraćamo Vam se povodom pravopisnih nedoumica sa kojima se često susrećemo u uređivanju Vikipedije, slobodne internet enciklopedije na srpkom jeziku.

Vikipedija na srpskom jeziku je osobena po tome što koristi dva pisma – ćirilicu i latinicu, a korisniku je ostavljeno da odluči kojim pismom će pisati i čitati članke, što je omogućeno tehničkim rešenjima. Ostaju, međutim, problemi koji nisu tehničke prirode, već se svode na različita mišljenja o tome kako nešto treba pisati. Nedavno je na Vikipediji vođena rasprava o načinu pisanja stranih imena. Mišljenja se razlikuju oko toga šta, kako i zbog čega treba transkribovati ili ostaviti u izvornom obliku.

Glavno sporenje je nastalo oko transkribovanja imena video igara i muzičkih grupa. Za gotovo nijednu video igru u Srbiji ne postoji zvaničan prevod, pa ostaje samo da se ime transkribuje ili ostavi u izvornom obliku. Slično je i sa muzičkim grupama. Da li u srpskom tekstu pisati Iron Maiden ili Ajron Mejdn? Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se eventualno može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Da li, ukoliko grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, znači da „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Da li ista pravila važe i za ćirilicu i za latinicu? Da li se i u ćiriličnim tekstovima mogu ostavljati originalni nazivi?

Ovo su samo neke od nedoumica sa kojima se skoro svakodnevno susrećemo u stvaranju enciklopedije. Prilikom rasprava, obe strane se pozivaju na „Pravopis srpskoga jezika“, koji se tumači po sopstvenom mišljenju. Sam pravopis nam najčešće ne pomaže puno, jer je većina ovih problema nastala razvojem digitalne tehnologije, pojavom interneta, mobilnih telefona i sl. koji su većinom prilagođeni engleskoj verziji latiničnog pisma.

Zato Vam moramo postaviti vrlo konkretno pitanje: Da li je u srpskom jeziku ispravno pisati netranskirbovane oblike?

Unapred zahvalni,
urednici i dopisnici Vikipedije na srpskom jeziku

napisao User:Mladifilozof na Arhivi; preneo BraneJ

Пар приговора:

Не може се рећи "слично је и са музичким групама". Није слично јер се називи музичких група транскрибују, а називи видео-игрица се преводе будући да се ту не ради о личном имену.

Затим, на питања "да ли иста правила вреде за ћирилицу и латиницу" и "да ли се и у ћириличним текстовима могу остављати оригинални називи" правопис је дао одговор и то сам неколико пута наводио у претходним дискусијама.

И на крају, мислим да би кључно питање требало формулисати много неутралније, будући да је формулација "да ли је исправно . . ." већ сугерише одговор. Можда би питање требало бити:

Шта лингвисти препоручују у вези преношења назива видео-игара и називи музичких група у српску ћирилицу и латиницу?

Делија.

Slažem se sa tvojim prigovorima. Ionako nisam puno prerađivao smisao i duh pisma, samo sam gledao da ga skratim i učinim jasnijim. --Mladifilozof 00:59, 31. март 2007. (CEST)

[уреди] Вето

Тај вето или то вето? --Поки |разговор| 22:41, 30. март 2007. (CEST)

Moram priznati da sam se i ja sama iznenadila. Oduvek sam mislila da je TAJ veto, međutim....

TO veto. U Vujakliji piše:

veto: (l. veto) zabranjujem ne primam, odbacujem. (...) u ustavnim državama vladaoci imaju, u odnosu prema narodnom predstavništvu, pravo na neograničenO (apsolutnO) ili samo na ograničenO (suspenzivnO) veto; (...)

Dakle, ako je ograničeno, suspenzivno, apsolutno i neograničeno, onda je TO veto.--Maduixa kaži 22:57, 30. март 2007. (CEST)

[уреди] Имена страних градова, музичких група, видео игрица, компјутерског софтвера, итд ...

Да ли може неко да ми каже, зашто би се правило/тражило посебно правило за транскрипцију страних муз. група, видео игрица и других страних ствари, када постоји релативно јасно протумачено правило за транскрипцију страних градова, од кога не би требало одступати.

То правило је кристално јасно (одозго на доле, ако горњи услов није испуњен):

1. Ако за страни појам у српском језику већ постоји (у ширим слојевима друштва) одомаћен српски изговор - онда се тај одомаћени изговор онда се он употребљава (нпр. Вашингтон, Њујорк, Беч, Немачка, Микрософт, итд.)
2. Оргинални изговор (фонетски) појма као у изворном језику (нпр. Бордо, Бруклин, Ашафенбург, Љермонтов, итд.)
3. Ако орг. изговор није у духу српског језика (тешко се изговара и сл.) онда слиједе прилагођавања, која су дефинисана правилима транскрипције, и то зависно од изворног језика, као нпр. Гетинген (Göttingen), Магбет (Macbeth), Софија (Софја), Шопен (Chopin), Аристотел (Aristotelēs), итд.

Тако је дакле логично, да се и нове ствари раде по истој шеми.

Споран је мислим више начин прилагођавања српском језику, него што је спорно да уопште треба прилагодити.

Што се тиче писања у ћирилици, латиници и посебно стандарда Википедије по том питању:

• Независно, да ли се радило о латиници или ћирилици, прво писати транскрибовани појам а после тога, једном у чланку у загради изворни назив. То се код прве горње групе не треба, код друге може а код треће групе мора радити. Нпр. "Познати композитор Шопен (Chopin) је био добар момак.".

Надам се да сам био јасан са овим мојим скромним и релативно лаичким мишљењем. --Kaster 23:47, 30. март 2007. (CEST)

Jedna razlika, koja mi odmah pada na pamet, je što gradovi spadaju u geografiju, a muzičke grupe u umetnost. Nazivi muzičkih sastava, kako stranih tako i domaćih, su često višesmisleni, pa se prevođenjem ili transkripcijom gube neka od značenja. Takođe, neki umetnici mnogo polažu i na redosled znakova ili zvučnost reči, što se takođe transkipcijom odnosno prevodom narušava. --Mladifilozof 01:07, 31. март 2007. (CEST)

Овдје сам писао о транскрипцији а не о преводу. Имена муз. група се транскрибују, превод назива умјетничког дјела (филм, слика, назив пјесме) као и умјетничког дјела у цјелини (преводи књиге) се обично ауторизују (дозвола преводиоцу од стране аутора, дозвола произвођача видео игре за употребу превода назива истог његовом заступнику у Србији) и та област потпада дјелимично под заштиту ауторског права. По томе је рецимо могуће, да се једна видео игра у Републици Српској продаје под једним, а у Србији под другим именом. Али то су нијансе ове проблематике и при овим анализама, тако далеко не морамо још да идемо. --Kaster 01:44, 31. март 2007. (CEST)

Значи Правопис не забрањује изворно писање. --Милан Тешовић (р) 04:10, 31. март 2007. (CEST)

Да ти кажем да лупеташ, не вреди - многи су покушали, али ти ниси схватио. Горња реченица је скраћена/скрпљена од две, а сви знамо да на тај начин можеш да докажеш и да је земља облика палачинке. А такође, већ је раправљено зашто не може изворно. И нема „слободе употребе једног или другог“. Милане, кратко и јасно - немаш појма о правопису: многе ствари не знаш, још више ствари си научен погрешно, књигу у шаке и бубај пре него се усудиш да давиш више са својим незнањем. Твоје брљање и смарање целе заједнице превазилази границе толеранције. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 10:07, 31. март 2007. (CEST)

Зар је Микрософт одомаћен? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:03, 31. март 2007. (CEST)

---

Наравно да није. Али, бојим се да је на видику нова расправа: Да ли је правилније "Микрософт" или "Мајкрософт"? И онда тако до бесвести.

--делија 13:19, 31. март 2007. (CEST)

[уреди] Писмо, верзија 3

Писмо је испод. Направио сам га као посебну подстраницу овде, а овде га укључујем да може да се види. Дакле, мењајте, допуњујте, па да радимо нешто поводом тога. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 10:23, 31. март 2007. (CEST)

---

---

Poštovani,

Obraćamo vam se povodom pravopisnih nedoumica s kojima se često susrećemo u uređivanju Vikipedije, slobodne internet enciklopedije na srpskom jeziku.

Vikipedija na srpskom jeziku je osobena po tome što se može uređivati dvama pismima – ćirilicom i latinicom, a korisniku je ostavljeno da odluči kojim pismom će pisati i čitati članke, što je omogućeno tehničkim rešenjima. Ostaju, međutim, problemi koji nisu tehničke prirode, nego se svode na različita mišljenja o tome kako nešto treba pisati. Nedavno je na Vikipediji vođena rasprava o načinu pisanja stranih imena. Mišljenja se razlikuju oko toga šta, kako i zbog čega nešto treba transkribovati ili ostaviti u izvornom obliku.

Glavno sporenje je nastalo oko transkribovanja imena video igara i muzičkih grupa. Za gotovo nijednu video igru u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj ne postoji zvaničan prevod, pa ostaje samo da se ime slobodno prevede, transkribuje ili ostavi u izvornom obliku. Slično je i sa nazivima muzičkih grupa. Da li u srpskom tekstu treba pisati Iron Maiden ili Ajron mejden? Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se možda može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Da li, ako grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, to znači da i „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Važe li ista pravila i za ćirilicu i za latinicu? Mogu li se i u ćiriličkim tekstovima ostavljati izvorni nazivi?

Ovo su samo neke od nedoumica s kojima se skoro svakodnevno susrećemo u stvaranju enciklopedije na srpskom jeziku. Prilikom rasprava obe strane se pozivaju na Pravopis srpskoga jezika, koji svako tumači po svom mišljenju. Sam Pravopis nam najčešće ne pomaže mnogo, jer je većina ovih problema nastala razvojem digitalne tehnologije, pojavom interneta, mobilnih telefona i sl. koji su većinom prilagođeni engleskoj verziji latiničkog pisma.

Zato vam moramo postaviti vrlo konkretno pitanje: Šta lingvisti preporučuju u vezi s prenošenjem naziva video igara i naziva muzičkih grupa u srpsku ćirilicu i latinicu?

Unapred zahvalni,
urednici i saradnici Vikipedije na srpskom jeziku

---

---

А тшо закључасте писамце!? Мислим, имам ја још тога. --делија 12:38, 31. март 2007. (CEST)

Сада је откључано. Вјероватно су на дјелу били вандали па је било закључано.

Фурмулације које немају консензус је пожељно прво поткријепити аргументима на разговору (писма) и покушати наћи најмањи заједнички чинилац. Поз, --Kaster 12:50, 31. март 2007. (CEST)

Опет закључано!? --делија 14:01, 31. март 2007. (CEST)

Ово постаје смешно! --делија 14:36, 31. март 2007. (CEST)

Није смешно него забрињавајуће. Софтвер се нешто убаговао. Неће да се откључа страница. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 14:44, 31. март 2007. (CEST)

[уреди] Adrien Brody

Како је исправно написати за глумца Adrien Brody, Адријен Броди или Адриен Броди. Раде Награисаловић (не ради ауто потпис)

Фонетски изговор (Адриен) се прилагођава српском језику: Адријен. --Kaster 12:20, 31. март 2007. (CEST)

---

Иако би приближније изворном изговору било Ејдријен. Али, добро, овде се ради о случају "укорењене" транскрипције.

--делија 12:34, 31. март 2007. (CEST)

Сад видим да је човјек јеврејског поријекла. Да ли то мијења ствар при фонетском изговору и да ли је, као у случају Jonathan, различит изговор од "Чистог" енглеског имена које се свакако изговара као "Ејдријен"? --Kaster 17:05, 31. март 2007. (CEST)

Значи да напишем Адријен.

---

Da, da. Svakako.

--делија 14:29, 31. март 2007. (CEST)

[уреди] Питање

Имам још питања у вези глумаца како се изговарају, а то су:Al Pacino, Charlize Theron, Roberto Benigni.

Да додам овде је већ написано у чланку Оскар за најбољег глумца за Al Pacino(Ал Пачино ) и за Roberto Benigni (Роберто Бенињи), па ме заниима колико је то тачно, јер ја тако не изговарм те глумце .--Раде Награисаловић 21:06, 1. април 2007. (CEST)

---

Иван Клајн каже на стр. 28 свој Речника језичких недоумица: У италијанском и шпанском, треба увек писати Ч а не Ћ. Дакле, Ал Пачино.

Група gn у италијанском се изговара као Њ, као на пример у Болоња (Bologna), па самим тим је Бенињи правилна транскрипција.

Charlize Theron - нисам сигурна. Требало би дас буде Чарлиз Терон (ако је по енглеском изговору), али с обзиром да јој је отац потомак Француских хугенота, мајка Немица, и да је рођена у Јужној Африци а да је њен матерњи језик африкански, врло је могуће да је и Шарлиз Терон. Ту ипак сачекај Делију, да погледа у ћитап.--Maduixa kaži 21:25, 1. април 2007. (CEST)

---

Uf, uf uf... Ala je Čarliza imala detinjstvo... Otac alkoholičar, maltretiro majku pa ga ova usmrtila... Slušaj, u engleskom članku sam naišla na sl. podatak:

"Theron" is a French surname pronounced in Afrikaans as "Tronn," although she has said that she prefers the pronunciation "Thrown."[1] The pronunciation commonly used in the United States involves two syllables, with stress on the first.

Znači, ja bih rekla da je Troun. Sad nisam sigurna šta je kod nas više prihvaćeno - originalan, afrikanski izgovor njenog prezimena ili engleska deformacija istog. --Maduixa kaži 21:31, 1. април 2007. (CEST)

Е, баш зато ја волим писати о глумцима као што је Роберт Де Ниро.--Раде Награисаловић 21:41, 1. април 2007. (CEST)

---

Шарлиз Терон.

• Овде: [4]

• Овај аудио фајл: (обратити пажњу на 25 секунду од почетка).[5]. Мора бити инсталиран RealPlayer. И обратити пажњу на временске тачке 1 мин. 30 сек. од почетка и 1 мин. 38 сек. када спикер разговетно изговара презиме Muni као МјУни (са наглашеним дугим "у"). Код Прћића пише да је правилно "Муни", али нисам сигуран да је овај пут у праву. А овај глумац се помиње у оним првим годинама доделе Оскара.

• И овај: [6] (тачно 3 мин. од почетка репродукције).

--делија 22:12, 1. април 2007. (CEST)

Делијо, ћему ово са Мунијем? Осим тога, у овој другој ја на минуту 1.38 не чујем ништа што би личило ни издалека на Муни/Мјуни... О којој персони је реч?--Maduixa kaži 23:03, 1. април 2007. (CEST) BTW, Čarliza se preziva Teron po engleskom izgovoru, ali podsećam da ona NIJE Amerikanka i da voli da joj se prezime izgovara po afrikanski - Tron ili Troun. Link koji si ti dao je engleski. To je kao kad su našeg Panića Ameri prekrstili u Mr. Panic - Mister Panik, što, priznaćeš, nema veze sa originalnim izgovorom. Kaže li Prćić ili Pavopis nešto o tome?--Maduixa kaži 23:05, 1. април 2007. (CEST)

Најбоље је онда написати на енглеском, африканском и француском језику, она сигурно не било грешке. Ха,ха,ха. Поздрав--Раде Награисаловић 23:10, 1. април 2007. (CEST)

Зар стварно транскрипција мора да буде толико компликована? Мислим, зар стварно човек мора, кад нечије име покушава да транскрибује, да гледа ко је тој особи био отац, а ко мајка, где је рођен(а), где живи, како он(а) сам(а) каже, како други кажу, како би се то иначе изговарало у језику који се тамо најчешће користи, а како у неком другом, итд...? Шта ако преводимо неки текст у коме се помиње нечије име само на моменат и ми га тек тад први пут чујемо - зар тад морамо да проверимо читав педигре те особе како бисмо транскрибовали то име? И како, рецимо, транскрибовати презиме неког америчког Србина чији се предак који је емигрирао у Америку презивао нпр. Божовић, а тај човек данас, као и сви око њега, говори нпр. Бозовик или Бозович? (или, пак, Бозоуич!) Шта онда? ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:16, 1. април 2007. (CEST)

Ти си у праву што се мене тиче, али овде владају друга правила и ја их се држим. За ова српска презимена, ја лично имам рођаке у америци који се презивају Брборовић, а уписани су тамо као Брборович.--Раде Награисаловић 23:22, 1. април 2007. (CEST)

---

Ко је Ђорђе, икада рекао да је траскрипција и уопште било која наука о језику ( поготову о српском!) лака? Да само знаш како ови Шпанци изговарају моје име, умро би од смеха. А све Снежане које познајем, једноставно су одустале од покушаја да их натерају да барем колико толико избговоре њихова имена, и масовно су прешле да се зову Бланка! То да ли же неки Божовић да буде Божовик Бозовик или Божовић, зависи од много фактора - да ли је прва генерација имаиграната, да ли је рођен или није, како он сам изговара своје презиме и како на крају крајева, он воли да му се изговара презиме. Панић ће за нас увек бити Милан Панић, али већ његов унук би био Мајлан Пеник, јер вероватно тај не би ни српски говорио, а камоли да своје име изговара како му га је деда изговарао.

Надам се да ће, читајући ове наше мале расправе о транскрипцији (а биће их још, јер фала богу Раде је разумна особа и ако у нешто није сигуран, ПИТА (Браво, Раде!)) они који подцењују "језичаре" и мисле да ако им је српски језик матерњи да већ знају све и немају ништа више ново да науче, полети да мењају мишљење. --Maduixa kaži 23:26, 1. април 2007. (CEST)

Da li bi neko mogao da mi pomogne da transkribujem imena iz sledećeg teksta:

Kada je Joel Siegel prvi put pravio prikaz filma Karate Kid, on je izgovarao njegovo ime "MA-Key-O" umesto "Ma-chee-o". Ovaj drugi izgovor je način na koji je sam Ralph Macchio izgovarao svoje ime, a prva varijanta predstavlja ispravan italijanski izgovor. Siegel je primio poziv u 4 ujutro na dan kada je njegova reportaža trebala da izađe u javnost sa zahtevom da koriguje svoje pronaunciranje (izgovor). Kasnije je objasnio ovo dosađivanje u 4 ujutru time što Macchio "nije znao kako treba da izgovara sopstveno prezime".

Ovo je moj slobodan prevod sa sajta [7], podnaslov Trivia.Pozdrav.

--Roberto Beninji.23:49, 1. април 2007. (CEST)

APRILILILIIIIII!--Зоран.Д. 23:52, 1. април 2007. (CEST)Hahaha.Valjda još uvek važi prvoaprilska šala (još desetak minuta po mome proračunu).

---

У мом издању Транскрипционог речника (из 1998.) не помиње се Шарлиз Терон ни по имену ни по презимену, па сам зато навео изворе са интернета који су, по мом мишљењу, прилично поуздани.

Затим, сви Јагодини наводи о пореклу Шарлиз Терон су тачни, вероватно је тачно да она воли да се њено презиме изговара као Троун, али је и чињеница да је она, упркос свом пореклу, холивудска (односно америчка) глумица и да је изговор њеног презимена прилагођен духу енглеског језика па више није Троун, већ Терон, са разговетно изговореним гласом "е" (уместо муклог "е" у оригиналном изговору тог презимена). Осим тога, и српској транскрипцији "дражи" је овај други облик будући да се његовим усвајањем скоро у потпуности задржава оригинална графија презимена, односно оригинално презиме је много мање изобличено него у оној првој верзији изговора. Само да напоменем да у енглеском језику имамо мноштво сличних примера у којима се оригинални изговор неког неенглеског презимена прилагођава правилима изговора у енглеском језику, па је Штајнбек постао Стајнбек, Вајнштајн Вајнстин или чак Вејнстајн, презиме Лихтенштајн постало је презиме Ликтенстин или Ликтенстајн, Франкенштајн је постао Франкенстин (погледајте филм Млади Франкенштајн. Ем ћете се добро насмејати, ем ћете научити нешто о овом правописном проблему), Петар је постао Питер, Ђорђе је постао Џорџ, Марчано је постао Марсијано итд.

За Ђорђа: па транскрипција и не мора бити тако компликована. Постоји компетентна и релевантна литература на српском језику које се треба придржавати, а уколико у тој литератури нема одговора на нека питања, Богу хвала, имамо интернет који може бити прави мали "рудник злата" уколико га правилно и с мером користимо.

За Јагоду: Заборави Мјунија, он није баш толико важан у овој причи.

--делија 00:10, 2. април 2007. (CEST)

Opa bato! Za sve po nešto, jedino za Robertina ništa. To samo može da znači dve stvari: Ili ga izbegavaš, ili ti je postavio koska pitanje.Hahaha. Ajd, pozdrav i za Deliju, a ja odoh opet da tražim zemlju Dembeliju!--Зоран.Д. 00:21, 2. април 2007. (CEST)

Ја.... Исто као што су сад почели да зову Пенелопе Круз Пенелопи Круз.... Надам се да кад се буде писао чланак о Пенелопе, да ћемо ипак задржати изговор из језика Пенелопине родне груде, а не места где тренутно ради...--Maduixa kaži 09:27, 2. април 2007. (CEST)

Зоко, овде све бре неки озбиљни људи, нико се није ни сетио да је јуче био 1. април... Е, кад нађеш ту земљу Дембелију, јави где је, па да идемо сви, а не само ти... Знаш да је све лепше у друштву...--Maduixa kaži 09:27, 2. април 2007. (CEST)

Hehehe, Mašo, eto i ja tek u zadnjim minutama uspeh nekako da iskoristim prvoaprilsku šalu. A za “zemlju Dembeliju”, ništa se ne brini, ako je ja ne pronađem, niko drugi neće, budi sigurna. Pa kad je pronađem, prvu tebe zovem na godišnji odmor jer si to zaslužila posle ovolikog napora i truda. Elem, ovaj gore Delija, pošto sa mnom izgleda više ne komunicira, prenesi mu moje čestitke na objavljenom transkripcionom rečniku, jer evo gore je napisao

. I usput mu prenesi da još uvek čekam njegov odgovor na pitanje kako treba da se transkribuje ime glumca Ralph Macchio, kao Ralf Mačio ili kao Ralf Makio. Razmišljam da napišem članak o ovome mome ljubimcu pa ne bih da me neko naknadno ispravlja. Ćao Maduiša, do sledećeg pisanja !--Зоран.Д. 16:20, 2. април 2007. (CEST)

---

Медуиша, ваљда би он свог унука именавао Millan, то би било много паметније него му име Милан писати "по српски" (Milan) а да се чита амерички. Иначе Millan је Милан, a Milan је Милеен (дуго е), није Мајлан. Добро, шалим се. То је био само примјер. Али тај проблем стварно постоји. Имена се, наравно локализују, али презимена не. Ето рецимо, Шарлиз се презива Tronn/Thron али име и даље не пише на енглеском.

Без обзира шта лингвисти рекли мени ће Ал бити Паћино, а онај италијанчић (ово је комплимент) Бенини, не Бенињи. Није ово никаква тврдоглавост, већ је једноставно тако - Ала нико, али нико, не зове Пачино.

Да ли треба знати гдје неко рођен и које су му националности родитељи да би се причитало име? Не. Само треба знати језик на којем је име написано, а на енгл. википед. је у већини случајева када име није на енгл. читање написано у загради.

Овакве ствари знам и по себи - колико сам пута када сам се негдје регистровао на интернету или попунио неки формулар за нешто друго, а чак и на нашем интернету гдје софтвер није у UTF8 него на Wester European, написао своје име као Milan Tesovic (ангинизовано би било Millan Teshovic или горе). Обратите, рецимо, пажњу на Хоровиц, врло често презиме у САДу - пољско је и чита се како се пише, а не Хоровик. --Милан Тешовић (р) 12:15, 2. април 2007. (CEST)

Je li bre ti Milane, Millane, Mileene ili Majlane. Ajd što nisi siguran ni svoje ime kako treba da potpisuješ, ali odakle ti pravo da moje ime prepravljaš i menjaš. Lepo sam ti se sinoć potpisao gore iznad kao Roberto Beninji.23:49, 1. април 2007. (CEST), a ti me očas posla prekrsti u Benini. Pa, majku mu, valjda ja znam bolje od tebe kako se prezivam. Drugo, kada bih ja bio Benini onda bi se i bivša prijateljica od mama mia zvala se Ana Manani, a ne Ana Manjani, (Anna Magnani), kao što je ceo svet pod tim imenom poznaje. Treće, i mog prijatelja i kolegu Al Pačina prekrstio si takođe u Al Paćina i još trabunjaš nešto kao „Imena se lokalizuju, a prezimena ne“. Pa znaš li ti bre da i Pačino može kod nas Italijana da bude ime kao Pacino koje je varijacija imena Pace što ujedno na italijanskom znači mir. A tako se inače kod nas zove i onaj znak koji se kod vas zove po engleski „Pis“, što potvrđuje i ovaj poslednji link koji sam postavio u ovoj rečenici. Takođe, mio bon amiko Eros Ramazzotti imao je skoro jedan veliki hit koji se zove „Un attimo di pace“ i ceo svet ga je pevao kao „Atimo di pače“, a ne „Atimo di paće“. E sad, jedino ako si totalni antisluhista ti to pevaj kao „Atimo di paće“ i Pačina zovi i dalje Paćino, a mene Beninjija kao Benini šta ću ti ja. Ja na to stvarno mogu samo da uzviknem „Mama mia, ke stupi...?!?!!?!“. I još nešto na kraju, nazvao si me gore „italijančićem“, što je uvreda, ne samo na ličnom planu, nego i na nacionalnoj osnovi. Ali, preći ću preko toga, jer sam po zanimanju komičar, pa nisam prek čovek, nego sam navikao uvek da zasmejavam ljude. Međutim, tebi skidam kapu i svaka ti čast, jer svojim komentarima ovde toliko zasmejavaš ljude da si prevazišao čak i mene, velikog komičara Robera Beninjija. Arivederči.—Roberto Beninji, alijas,--Зоран.Д. 16:25, 2. април 2007. (CEST)

П.С. Ево малопре ме је назвао телефоном мио амико Ал Пачино да ми каже да, у складу са претходно наведеним аргументима у српском постоји име Мирко, које је еквивалентно са Паче, или Пачино, па тако и са његовим презименом које би на српском онда могло да гласи и Мирковић или Мирић. Пис, паче, или на српском, мир свима.--Зоран.Д. 18:20, 2. април 2007. (CEST)

---

Српски лингвисти су се договорили (и тај договор је верификован у Правопису у одељку о транскрипцији) да се италијанско CI i CCI транскрибује као "ч" а ја бих додао - без обзира како тај глас изговарао оригинални говорник. Наиме, чињеница је да је код појединих говорника изговор тог гласа ближи гласу "ч", код неких је између "ћ" и "ч" (најчешћа варијанта), а код неких је до краја "умекшан" па је сличан гласу "ћ" (као када Ал Пачино изговара презиме Stracci у Куму, што је неоспорно). Али, за сва три случаја вреди - транскрипција као "ч"! Сличних случајева имамо и у неким нашим крајевима где се говори ћути, ћекати, ћовек, али је правилан запис тих речи чути, чекати и човек (без обзира на неправилан изговор).

А ако пођемо од енглеског изговора, треба само напоменути да се тај "умекшани" глас у IPA-транскрипцији бележи само као "tʃ", a to "tʃ" је само "ч" у српској редакцији.

Да закључим, у српској транскрипцији може бити само Ричи, Пачино или Страчи, без обзира како оригинални говорници изговарали спорни глас.

--делија 07:40, 3. април 2007. (CEST)

[уреди] Застава и некретнине

Молим за помоћ:

1. Да ли је "камион марке застава", или "камион марке 'застава'"? Засигурно знам само да је мало "з", логично би било да је са наводницима.

2. Да ли је "промет некретнина" или "промет некретнинама" (нпр. у контексту "предузеће за промет некретнина(ма))"? Што више га мотам по устима, све ми је мање јасно, и на крају се слудим... --Sale 23:19, 2. април 2007. (CEST)

---

1. Malo slovo i sa navodnicima. Tako kaže čika Klajn. 2. Promet nekretnina, rekla bih ja...--Maduixa kaži 23:46, 2. април 2007. (CEST)

---

Да, али по тој аналогији је и "промет ексера", уместо "промет ексерима" (мени логичније), и тако сам ја ишао аналогију по аналогију и на крају ми тек ништа није било јасно :) --Sale 09:12, 3. април 2007. (CEST)

---

У Речнику Матице српске под одредницом промет наведена је синтагма промет хране и материја (у телу), а у осталим случајевима наведено је како следи: новчани промет, чековни промет, робни промет итд.

Тај промет некретнина/некретнинама мени звучи баш ружно. Зар није лепше "купопродаја некретнина", односно "предуѕеће за купопродају некретнина"?

--делија 09:26, 3. април 2007. (CEST)

---

Ма на крају ћу ја ставити "трговина некретнинама", али ме је интересовало конкретно за "промет" --Sale 09:59, 3. април 2007. (CEST)

---

Па може и тако.

--делија 10:28, 3. април 2007. (CEST)

[уреди] Catherine Zeta-Jones

Како да напишем Кетрин Зита-Џонс или Кетрин Зита Џоунс.--Раде Награисаловић 15:31, 6. април 2007. (CEST)

[уреди] "Примери и перспектива овог чланка"

"Примери и перспектива овог чланка или одељка вероватно не представљају свељудске погледе везане за предмет." treba da glasi "Primeri i gledišta/stavovi u ovom tekstu ne predstavljaju opšteljudske poglede na temu o kojoj se ovde govori/u vezi sa temom..." ili slično. Gdje se ovo može ispraviti i kako glasi originalna rečenica na engl?--Majmun 14:01, 12. април 2007. (CEST)