Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
Из пројекта Википедија
Факултет техничких наука је високообразовна установа смештена у Новом Саду и део је Универзитета у Новом Саду. Факултет је основан 18. маја 1960, а данас је са 700 запослених и 9.000 студената један од највећих факултета у региону.
Садржај |
[уреди] Историјат
Факулет техничких наука је основан 18. маја 1960. године одлуком Народне скупштине, Народне Републике Србије као Машински факултет у Новом Саду у саставу Универзитета у Београду. Оснивањем Универзитета у Новом Саду 28. јуна 1960. године факултет улази у састав тог универзитета.
Факултет је почео да ради у адаптираној згради Индустријске средње техничке школе у Школској улици број 1 са 7 професора и 10 асистената. Први декан новоотвореног факултета је био професор Евгеније Чупић, а први председник Савета факултета био је Марко Бачлија, дипл. правник.
Студије су биле двостепене са четворогодишњим трајањем и одвијале су се по наставном плану и програму Машинског факултета у Београду.
1962. године Машинском факултету уступљена је зграда Педагошког центра, где се одвијала настава на другој и старијим годинама студија. Неко време је зграда припадала Правном факултету, али је касније враћена Факултету техничких наука. Данас је позната као блок Ф. Додатних 890 m2 лабораторијског и кабинетског простора је саграђено за Одсек за енергетику, електронику и телекомуникације. Завршетком зграде машинских института (1965. год.) створени су услови за бржи развој Машинског факултета. Школске 1965/66. год. прелази се на јединствене студије и нови наставни план са петогодишњим трајањем.
Изградњом зграде наставног блока и куле 1968. године, побољшани су услови за рад и омогућен је упис већег броја студената на прву годину студија. Од 1971. год. на Факултету почињу студије електротехнике и грађевинарства као одељења одговарајућих факултета у Београду.
Одлуком Скупштине АП Војводине 22. априла 1974. године Машински факултет прераста у Факултет техничких наука са три одсека:
- Машински
- Електротехнички
- Грађевински
Декан у то време био је професор Живојин Ћулум.
Да би се решили проблеми које је Факултет имао, град Нови Сад је 1979. предао Факултету бившу Творницу машинских делова (ТМД).
Школске 1978/79. године машински одсек почео је наставу на смеру за производно машинство у Кикинди. Институт за хидраулику и саобраћај иницира 1979/80. покретање студија саобраћајне струке на овом факултету. 1987. год. формиран је Центар за управљање великим системима под покровитељством Унеска.
Студије архитектуре су почеле школске 1996/97. Због потреба овог смера дограђен је четврти спрат у наставном блоку. Градња је започела 13. јула 1998, а радови су завршени 7. децембра 1998.
Од школске 1999/2000. долази промена, када почињу студије графичког инжењерства и дизајна, поштанског саобраћаја и телекомуникација, инжењерског менаџмента и инжењерства заштите животне средине. Од школске 2002/2003., као интердисциплинарни смер, почеле су студије мехатронике.
[уреди] Факултет данас
Основне студије се изводе у оквиру 9 струка на 38 смерова на српском језику и на 2 струке на енглеском језику.
Специјалистичке студије су организоване на 8 усмерења, а магистарске студије на 47 смерова. Факултет техничких наука је научно–образовна институција састављена од 38 катедри, 13 института – одсека, 6 научно стручних центара и 6 заједничких стручних служби.
Факултет је лоциран у центру кампуса Универзитета у Новом Саду. Чине га 7 зграда на преко 29.000 m2 простора. Од јануара 2007. године почиње са градњом још једне зграде од 10.000 m2
Од 7 наставника и 10 асистената прерастао је у један од највећих факултета у Србији са 644 запослених и преко 9.500 студената. До сада је дипломирало преко 7.500, магистрирало више од 400 и докторирало више од 170 кандидата.
Факултет је први у бившој Југославији сертификовао свој систем квалитета према међународним стандардима ISO 9001 код Савезног завода за стандардизацију и код Међународне сертификационе организације RWTÜV из Есена у Немачкој.
Дужност декана тренутно обавља професор доктор Илија Ћосић.
[уреди] Деканат
- Декан - проф др Илија Ћосић
- Продекан за наставу - проф др Илија Ковачевић
- Продекан за финансије и развој - проф др Владимир Катић
- Продекан за науку и међународну сарадњу проф др Јанко Ходолич
[уреди] Шефови катедри
| Одсек/институт | Шеф | |
|---|---|---|
| 01. | Производно машинство | проф др Драгоје Милкић |
| 02. | Механизација и конструкционо машинство | проф др Ференц Часњи |
| 03. | Енергетика и процесна техника | проф др Милан Димић |
| 04. | Техничка механика | проф др Теодор Атанацковић |
| 05. | Индустријско инжењерство и менаџмент | проф др Бранислав Боровац |
| 06. | Енергетика, електроника и телекомуникације | проф др Вељко Малбаша |
| 07. | Рачунарство и аутоматика | проф др Мирослав Поповић |
| 08. | Грађевинарство | проф др Радомир Фолић |
| 09. | Саобраћај | проф др Ђорђе Копић |
| 10. | Архитектура | доц др Ксенија Хиел |
| 11. | Графичко инжењерство и дизајн | проф др Ливија Цветићанин |
| 12. | Инжењерство заштите животне средине | проф др Ђорђе Башић |
| 13. | Основне дисциплине у техници | проф др Мила Стојаковић |
[уреди] Одсеци
Одсек за Рачунарство и аутоматику организује студије из области:
- рачунарске науке
- информатика
- аутоматика
- управљање системима
- рачунарска техника
- рачунарске комуникације
Одсек је у школској 2002/2003. години извршио модификацију наставног плана и програма са циљем увођења најсавременијих области рачунарства и управљања системима као и прилагођавање Болоњској декларацији. План и програм наставе на Одсеку посебно потенцира стицање знања потребних за пројектовање и имплементацију интернет базираних система, биомедицинског инжењеринга и рачунарски базираних техничких система.
Одсек сарађује са великим бројем универзитета из Немачке, Данске, Грчке, Велике Британије и САД.
Прецизније усмеравање образовних садржаја а тиме и оспособљавање инжењера да се одмах након завшених студија пуним капацитетом укључе у професионалне активности на радном месту, остварује се кроз смерове, која има тру:
- Рачунарске науке и информатика
- Аутоматика и управљање системима
- Рачунарска техника и рачунарске комуникације
Политика одсека је да студенте, почев од треће године студија, уводи у истраживачки рад кроз семинарксе радове, пројекте и факултативне курсеве.
[уреди] Издавачка делатност
Факултет техничких наука се издавачком делатношћу бави од свог оснивања. Међутим, систематично и организовано издавање публикација започето је 1996. год., када су ФТН и књижара “STYLOS” Нови Сад, основали едицију “Техничке науке”. Од 2001. год. ФТН је сам преузео бригу о издавању едиције. До 2002. год, у оквиру едиције “Техничке науке” штампани су искључиво основно и помоћни уџбеници. Од 2002. едиција се грана у две едиције – “Едиције техничке науке – уџбеници” и “Едиције теџничке науке – монографије”
До сада је у оквиру “Едиције техничке науке – уџбеници” штампано 114 уџбеника, а у оквиру “Едиције техничке науке – монографије” 14 монографија.
Главни и одговорни уредник едиције закључно са бројем 31 је био декан професор др Душан Петровачки, а од броја 32 декан професор др Илија Ћосић.
