Франсиско Пизаро
Из пројекта Википедија
Франсиско Пизаро (око 1475.-26. јун 1541.) је био шпански конкистадор, освајач Царства Инка и оснивач града Лиме. За откуп последњег цара Инка Атауалпе тражио је собу пуну злата и две собе сребра. Атахуалпу је убио, иако је Атахуалпа платио тај огроман откуп.
Садржај |
[уреди] Одлазак у Нови свет
Према једним изворима је рођен 1471., а према другима 1475.-1478. Рођен је у Трујилу у Шпанији. Био је рођак од Ернана Кортеса, освајача Мексика. О његовом детињству се мало зна, али изгледа да је његово образовање било запуштено, јер је био неписмен. Када је сазнао за постојање Новог света налазио се у Севиљи. Отпловио је 1502. у Латинску Америку, где суделује у разним шпанским мисијама и освајањима. Пратио је Васка Нуњеза де Балбоу 1513, када је Балбоа открио Пацифик прешавши Панаму. Успоставили су насеобину у Панами, а Пизаро је постао сточар у Панами.
[уреди] Експедиције у Јужну Америку
На прву експедицију у Јужну Америку 1522. кренуо је Пасквал де Андагоја. Од урођеника сазнаје за територије, које су биле богате златом, на реци Пиру (то је био Перу). Андагоја је кренуо са експедицијом према златом богатим територијама, међутим обољева између Еквадора и Колумбије, па одлучује да се врати. Када се Андагоја вратио раширио је причу о златној земљи (Елдорадо). Пошто је претходно Ернан Кортес успео у Мексику, Пизаро је поверовао и одлучио је да заузме царство Инка.
Још док је био у Панами, Пизаро је ушао у партнерство са свештеником Хернандом де Луком и војником Дијегом де Алмагром. Њих тројица су одлучила да освојене територије поделе међусобно. Пизаро постаје комадант, Алмагро је био задужен за снабдевање храном и оружјем, а де Лука је био задужен за финансије.
[уреди] Прва експедиција 1524.
Прва експедиција је кренула из Панаме 13. септембра 1524. са 80 људи и 4 коња. Дијего де Алмагро је остао да скупља додатне људе и да их још снабде, па да се онда придружи. Гувернер Панаме им је одобрио прву истраживачку експедицију, која је неуспешно завршила. Допловили су до Колумбије, где су се суочили са потешкоћама, од лошег времена, недостатка хране до сукоба са домороцима, Алмагро је изгубио око у сукобу. Вратили су се у Панаму.
[уреди] Друга експедиција 1526.
Две године након прве експедиције кренули су на другу експедицију. Имали су проблема док нису добили одобрење гувернера Панаме. Кренули су са два брода, 160 људи и неколико коња. Дошли су до реке Сан Хуан много јужније него први пут. Након доласка у Колумбију раздвојили су се. Пизаро је остао да испита нове и погибељне мочварне територије обале Колумбије, а Алмагро се вратио у Панаму по појачања. Пизаров главни кормилар Бартоломео Руиз наставио је да плови јужније и после преласка екватора нашао је и заробио домородачки сплав, на коме је било много текстила,керамике и неких златних и сребрених предмета и драгуља.
Бартоломео Руиз је отпловио до Пизара. Злато привлачи пажњу Пизара и његових људи, који су били исцрпљени безбројним потешкоћама у Колумбији. Долази им Алмагро са снабдевањем и нових 80 људи. Одлучили су да одплове до места где је Бартоломео Руиз нашао сплав са златним предметима. На путу су имали проблема са јаким ветровима и морским струјама, али дошлиу су до Атакаме на обали Еквадора. Ту налазе домородачко становништво, које су пре тога Инке покориле. Домороци су били ратоборни и много бројнији, тако да се Шпанци не искрцавају
[уреди] Тринаесторица славних
Одлучено је да Пизаро сачека на сигурном месту, на једном острву, а да се Алмагро врати по појачања у Панаму. Алмагро је носио злато као доказ исплативости експедиције, али нови гувернер Панаме не одобрава нову експедицију 1527., јер је остао без много људи. Гувернер Панаме шаље два брода под командом Хуана Тафура да врати Пизара и остале у Панаму. Пизаро одбија да се врати у Панаму, а својим људима је повукао црту на песку и рекао да одаберу да ли ће остати или се вратити у Панаму. Само 13 људи је остало са Пизаром. Тих 13 је прозвано "Тринаесторица славних".
Ернандо де Лука је успио наговорити гувернера да му даде брод да врати Пизара за 6 месеци и да потпуно одустану од Перуа. Де Лука и Алмагро су искористили ту прилику и придружили се Пизару. Одлучили су да следе препоруке Бартоломеа Руиза и кренули су јужније, тако да су априла 1528. дошли до Тумба на обали Перуа. Домороци су их гостољубиво дочекали, а Пизарови људи су током следећег дана могли да разгледају околину и да се увере у невероватно богатство земље. Видели су златне и сребрне декорације на кући поглавице. Злато је било видљиво на више места.
Домороци су били гостљубиви, звали су Шпанце "деца сунца", због оклопа. Шпанци су по први пут видели ламе. Конкистадори су имали прилике да виде богатство земље, коју намеравају освојити. Одлучили су да се врате у Панаму да би припремили коначно освајање земље Инка. Пре тога кренули су и јужније да би истражили има ли што занимљивог, тако да су дошли до деветог степена јужне географске ширине.
[уреди] Повратак у Шпанију и разговор са шпанским краљем Карлом V 1529.
Кад су се вратили у Панаму, нови гувернер Панаме није одобрио трећу експедицију, па је Пизаро одлучио да тражи одобрење лично од краља. Кренуо је у пролеће 1528. из Панаме и стигао је у Севиљу током лета. Краљ Карло V је био у Толеду и примио је Пизара. Пизаро је краљу испричао о земљи богатој златом и сребром, коју су истраживали његови људи, да би ширили царство Кастиље. Краљ је тада кретао на пут у Италију и обећао је да ће подржати Пизарово освајање Перуа. Док је краљ био одсутан краљица Изабела Португалска је потписала 1529. документ , којима даје Пизару одобрење да освоји Перу. Пизаро је именован гувернером нове земље и вицекраљем. Међутим краљица је захтевала да скупи најмање 250 људи.
Пизаро је са собом повео своју браћу. Кренуо је јануара 1530. са 180 људи и 27 коња према Панами. Из Панаме је кренуо у трећу и коначну експедицију, у освајање Перуа 27. децембра 1530.
[уреди] Освајање Перуа 1532.
Током 1532. искрцао се близу Еквадора, где је прикупио злата, сребра и драгог камења и послао га у Панаму Алмагру, који је скупљао нове људе. Ту је имао сукоб са домороцима Пуњанима, у коме је погинуло три Шпанца и 400 домородаца. Када су дошли до Тумба, где су претходно били гостољубиви домороци, нашли су да је златно место уништено и разорено у нападу Пуњана.
Пизаро одлучује да крене у унутрашњост Перуа. Успостављају прво шпанско насеље у Перу. Конкистадор Ернандо де Сото је одатле кренуо у даља истраживања, па се вратио од Инка са позивом да се сретну са Шпанцима.
[уреди] За Атахуалпу је тражио пуну собу злата
Поглавица Инка Атауалпа одмарао се у северном Перуу, близу Кахамарке у оближњим термалним бањама. Пизаро је дошао са 180 војника и 27 коња на састанак са Атауалпом. Атауалпа забрањује Шпанцима боравак у његовој земљи, па је Пизаро напао Атауалпину војску 16. новембра 1532. у бици код Кахамарка. Шпанци су победили, а Пизаро је побио 12 Атауалпиних гардиста.
Затворио је Атауалпу и тражио је велики откуп. Атауалпа је испунио обећање и једна соба је напуњена златом, а две са сребром да би он био ослобођен. Пизаро је обећао да ће пустити Атауалпу, када овај напуни собе златом и сребром. Пизаро је прекршио реч, па је осудио Атауалпу за убиство брата и напад на Пизарове људе. Атауалпа је убијен 29. августа 1533.
[уреди] Оснивање Лиме и Пизарова смрт
Пизаро заузима Куско 1533., а шпанском краљу Карлу V пише да је то највећи и најфинији град у целом новом свету и да би грађевине Кускоа биле сматране истакнутим чак и у Шпанији . Пизаро је у Мантаро долини успоставио шпански главни град Перуа 1534. Пошто је главни град био далеко од мора Пизаро је основао Лиму на перуанској обали 18. јануара 1535. Оснивање Лиме је сматрао једном од најважнијих ствари у животу.
Инке су покушале да поврате Куско, али поразио их је Алмагро. Између Алмагра и Пизара избио је сукоб око граница њихових јурисдикција. Долази до сукоба Пизарове браће и Алмагра, која завршава 1538. поразом и убојством Алмагра. Алмагрови следбеници организирали су уроту, која је завршила успешним атентатом на Пизара у његовој палачи у Лими 26. јуна 1541.
Иза Пизара су остала деца мелези. Пизаро је био ожењен Атахуалпином ћерком и унуком Хуана Капака.
[уреди] Сличности између Пизара и Кортеса
Пизарова и Кортесова освајања била су слична по стилу. Пизаро је у сукобу са Инкама имао јако мало војника. Многи Перуанци га сматрају криминалцем, јер је наредио да се Атауалпа убије, иако је поглавица платио откуп напунивши једну собу златом, а две сребром. Сматра се да је вредност откупа у данашњем новцу око 2,5 милијарде долара.
