Хепатитис Ц

Из пројекта Википедија

Акутни хепатитис Ц обично није тешка болест, међутим прелази у хронично носилаштво вируса, праћено хроничним болестима јетре у 80 одсто случајева. Кад се добије хепатитис Ц, изгледи за излечење постоје у само 20 одсто случајева.

Данас је интравенско коришћење дроге најчешћи пут преношења вируса хепатитиса Ц зато што наркомани користе заједничку иглу или шприц. Инфекција се преноси и преко заједничког коришћења туфера загађених крвљу инфицираних особа. Такође, постоји могућност да се вирус Ц нађе код оних који ушмркавају дрогу (интраназално) преко заједничке цевчице. За годину дана дрогирања, 60 одсто наркомана добија вирус Ц, а за пет година њих 90 одсто. Они који су заражени сидом, у 40 одсто случајева имају и хепатитис Ц јер сви ти вируси користе исте путеве преношења. Постоји могућност ширења и у болничким условима (случаја четири породиље из Чачка) преко загађених биоптичких инструмената, колоноскопије, за време хемодијализе или у току операције. Опасни су и одласци код стоматолога, посебно оних који не мењају рукавице између два пацијента и који користе неадекватно стерилисане инструменте. У око 30 одсто случајева пут инфекције остаје непознат.

За хепатитис Ц нема ни серума ни вакцине јер то је веома променљив вирус који има шест основних типова и 100 подтипова. Ако се да вакцина за један, пацијент је незаштићен за све остале. Ради се о вирусу који стално мутира.

[уреди] Литература

ХЕПАТИТИС: Притајени убица. Милена Божић, инфектолог и педијатар, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и Милена Јауковић, хирург у Ургентном центру.