Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Specijalna teorija relativnosti - Википедија

Specijalna teorija relativnosti

Из пројекта Википедија


физика Овај незавршени чланак Specijalna teorija relativnosti, везан је за физику.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

Specijalna teorija relativnosti predložena je od strane Alberta Ajnštajna 1905. godine u njegovom čuvenom radu "O elektrodinamici pokretnih tela" (en:"On the Electrodynamics of Moving Bodies"). Oko tri veka ranije, Galilejev princip relativnosti utvrdio je da su sva ravnomerna kretanja relativna, i da ne postoji nijedno apsolutno ili dobro definisano stanje mirovanja; čovek na palubi broda može da bude u mirovanju prema njegovom mišljenju, ali neko drugi koji bi ga posmatrao sa obale rekao bi da se ovaj čovek kreće. Ajnštajnova teorija kombinuje Galilejevu relativnost sa postulatom da svi posmatrači treba uvek da izmere istu brzinu svetlosti bez obzira na njihovo stanje ravnomernog pravolinijskog kretanja. Ova teorija ima mnoštvo iznenađujućih posledica koje čini se da se protive zdravom razumu, ali koje su do sada već potvrđene i eksperimentalno. Specijalna relativnost odbacuje njutnovska shvatanja o apsolutnom prostoru i vremenu tvrđenjem da prostorni i vremenski intervali između bilo koja dva događaja zavise od stanja kretanja njihovog posmatrača, ili da različiti posmatrači različito i opažaju prostorne i vremenske intervale istih događaja.

Ovo je dalje iznedrilo i Ajnštajnovu poznatu ekvivalenciju između mase i energije, izraženu čuvenom jednačinom E=mc², gde je c brzina svetlosti, m oznaka za masu tela a E za energiju.

Njutnova mehanika u saglasnosti je sa Ajnštajnovom specijalnom relativnošću i još uvek je primenjiva samo u onim eksperimentima u kojima su brzine tela veoma male u poređenju sa brzinom svetlosti.

Ova Ajnštajnova teorija nazvana je specijalna ili posebna zato što primenjuje princip relativnosti samo na posebnu vrstu tzv. inercijalnih sistema referencije (sistema u ravnomernom pravolinijskom kretanju). Jer, nešto kasnije Ajnštajn je razvio novu, opštu relativnost, koja primenjuje princip relativnosti mnogo opštije, što znači na bilo koje referentne sisteme, uključujući i tzv. neinercijalne ili ubrzane sisteme referencije, a takođe ova teorija uključuje u sebe i gravitacione efekte.

Mada je specijalna relativnost učinila relativnim neke veličine, kao što su vreme ili prostor, koje smo sve dotada zamišljali, u skladu sa našim svakidašnjim iskustvom, apsolutnim, ona je takođe učinila apsolutnim neke druge veličine koje su prethodno smatrane relativnim. U konkretnom slučaju, ona tvrdi da je brzina svetlosti ista za sve posmatrače čak i ako se oni nalaze u relativnom kretanju jedan u odnosu na drugog, ili drugim rečima brzina svetlosti je apsolutna veličina. Specijalna relativnost nam, osim toga, otkriva da c nije samo brzina jedne određene pojave kao što je svetlost, nego da predstavlja i jedno fundamentalno svojstvo ili način na koji su prostor i vreme zajedno povezani i uslovljeni.

Posebno je važno naglasiti, da je, u skladu sa Specijalnom teorijom relativnosti, nemoguće za bilo koje materijalno telo da se kreće brzinom koja bi bila jednaka ili veća od brzine svetlosti.


Садржај

[уреди] Vidi još

[уреди] Spoljašnje veze

http://www.astronomija.co.yu/teorije/relativnost/teorije/ajnstajn.htm

Викикњиге имају више информација о:

Шаблон:Wikibookspar

[уреди] Objašnjenja Specijalne teorije relativnosti

Овај чланак или један његов део није преведен.
Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

  • The Hogg Notes on Special Relativity Dobar uvod u specijalnu relativnost na postdiplomskom nivou, uz korišćenje infinitezimalnog računa.
  • Relativity Uvod u specijalnu relativnost na postdiplomskom nivou, bez infinitezimalnog računa.
  • Nothing but Relativity Postoje mnogi načini uvođenja Lorencovih transformacija bez pozivanja na Ajnštajnov postulat o konstantnosti brzine svetlosti. Način izvođenja koji se preferira u ovoj knjizi vraća se ranije ustanovljenom, jednostavnom pristupu.
  • Reflections on Relativity Kompletan onlajn udžbenik o relativnosti sa obimnom bibliografijom.
  • Special Relativity Lecture Notes Ovo je standardni uvod u specijalnu relativnost koji sadrži ilustrovana objašnjenja zasnovana na crtežima i prostor-vremenskim dijagramima sa Virdžinija Politehničkog Instituta i Državnog Univerziteta
  • Special relativity theory made intuitive

Jedan novi pristup objašnjenju teorijskog, fizičkog, smisla specijalne relativnosti sa intuitivno-geometrijske tačke gledišta

, Relativnost:Specijalna i opšta teorija, autor Albert Ajnštajn, lično


[уреди] Vizualizacije

  • Through Einstein's Eyes Australijski nacionalni univerzitet. Relativistički vizuelni efekti objašnjeni sa filmovima i slikama.
  • Real Time Relativity Australijski nacionalni univerzitet - Relativistički vizuelni efekti doživljeni kroz interaktivni program.
  • Warp Special Relativity Simulator kompujuterski program koji pokazuje efekte putovanja brzinom koja je bliska brzini svetlosti

[уреди] Ostalo

Relativnost u istorijskom kontekstu. Otkriće specijalne relativnosti je bilo neizbežno, kada se uzmu u obzir otkrivački momenti koji su joj prethodili.

[уреди] Reference

    [уреди] Knjige

    • Einstein, Albert. "Relativity: The Special and the General Theory".
    • Silberstein, Ludwik (1914) The Theory of Relativity.
    • Tipler, Paul; Llewellyn, Ralph (2002). Modern Physics (4th ed.). W. H. Freeman Company. ISBN 0-7167-4345-0
    • Schutz, Bernard F. A First Course in General Relativity, Cambridge University Press. ISBN 0-521-27703-5
    • Taylor, Edwin, and Wheeler, John (1992). Spacetime Physics (2nd ed.). W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-2327-1
    • Einstein, Albert (1996). The Meaning of Relativity. Fine Communications. ISBN 1-56731-136-9
    • Geroch, Robert (1981). General Relativity From A to B. University of Chicago Press. ISBN 0-226-28864-1
    • Logunov, Anatoly A. (2005) Henri Poincaré and the Relativity Theory (transl. from Russian by G. Pontocorvo and V. O. Soleviev, edited by V. A. Petrov) Nauka, Moscow [1].
    • Misner, Charles W., Thorne, Kip S., Wheeler, John Archibald (1971). Gravitation. San Francisco: W. H. Freeman & Co.. ISBN 0-7167-0334-3.
    • Post, E.J., Formal Structure of Electromagnetics: General Covariance and Electromagnetics, Dover Publications Inc. Mineola NY, 1962 reprinted 1997.

    [уреди] Članci iz časopisa

    • On the Electrodynamics of Moving Bodies, A. Einstein, Annalen der Physik, 17:891, June 30, 1905 (in English translation)
    • Wolf, Peter and Gerard, Petit. "Satellite test of Special Relativity using the Global Positioning System", Physics Review A 56 (6), 4405-4409 (1997).
    • Will, Clifford M. "Clock synchronization and isotropy of the one-way speed of light", Physics Review D 45, 403-411 (1992).
    • Rizzi G. et al, "Synchronization Gauges and the Principles of Special Relativity", Found.Phys. 34 (2005) 1835-1887
    • Alvager et al., "Test of the Second Postulate of Special Relativity in the GeV region", Physics Letters 12, 260 (1964).

    Static Wikipedia 2008 (no images)

    aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

    Static Wikipedia 2007 (no images)

    aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

    Static Wikipedia 2006 (no images)

    aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu