Thomas Alva Edison
From Wikipedia
Tomas Alva Edison (Thomas Alva Edison) 1847-1931 je američki fizičar i plodan pronalazač.
Edison nije stekao skoro nikakvo formalno obrazovanje, pošto je bio izbačen iz škole kao zaostao, a podučavala ga je majka. Sa 14 godina već je bio preduzimač i radio po 14 sati dnevno, kao raznosač novina i prodavac hrane na železnici, zarađujući 14$ nedeljno. Ubrzo je uredio laboratoriju u napuštenom vagonu, kao i štampariju za svoje novine Grand Trunk Herald, koje je najvećim delom sam pisao; u 16. godini postao je telegrafista i započeo karijeru pronalazača (tokom američkog Građanskog rata) i izumeo i patentirao električni aparat za beleženje glasova na izborima.
Oko tri godine kasnije, 1869, izumeo je „tiker" s papirnom trakom, korišćen za slanje cena s berze širom zemlje, prodao ga za 30.000 dolara i otvorio industrijsku istraživačku laboratoriju. Posle toga je svoje puno vreme posvećivao izumima, prijavivši za života ukupno 1.069 patenata.
U njegove zapaženije pronalaske spadaju mikrofon s ugljenikovim granulama, za poboljšanje Belovog telefona, fonograf (naprava za snimanje zvuka na bubanj prevučen folijom, pronađen 1877) i električna sijalica. Sijalica je zahtevala testiranje s neuobičajeno velikim brojem pokušaja i grešaka i upotrebu preko 6.000 supstanci dok nije otkrio karbonizovano bambusovo vlakno koje je u vakuumu svetlelo preko 1.000 sati. To je sa svoje strane vodilo poboljšanim generatorima električne struje (Edison je njihovu efikasnost povećao od 40% do preko 90%), kablovima za struju, električnom metru, i revolucionisalo osvetljenje u domaćinstvu i javno snabdevanje električnom strujom.
Tokom rada na sijalici otkrio je i Edisonov efekat, činjenicu da električna struja teče od zagrejanog vlakna ka obližnjoj elektrodi ali ne i u obrnutom smeru, što je kasnije predstavljalo osnovu za termojonsku diodu. Edisonov uticaj na život u 20. veku bio je ogroman, a njegova slava plodnog inventivnog genija ostaje bez premca.
