Адице
Из пројекта Википедија
Адице је периферно насеље Новог Сада, на крајњем западном делу градске територије; између Дунава са јужне стране, футошког пута са северне и границе грађевинског рејона дуж Шумске улице са источне стране. Обухвата територију од 36 хектара, и то је легализовани део локалитета бесправне градње, али се насеље шири и на нелегализоване парцеле.
Адице су настале као "дивље" насеље, у време масовног стихијског досељавања становништва у Војводину, посебно у градове, између 1950. и 1960. године.
Мигранти су долазили највише из Србије и Босне и Херцеговине а и из многих места у Војводини. Становници Адица активно су се ангажовали да добију статус легалног насеља . Градске власти 1974. извршиле су привремену легализацију насеља а следеће године израђен је детаљан урбанистички план. Упркос напорима града изградња објеката се наставила и изван легализованог локалитета.
Ревизијом Генералног урбанистичког плана Адице су 1985. ушле у грађевинско подручје Новог Сада, као простор за индивидуално становање. Између 1982. и 1986. саграђено је преко 130 кућа а велики број постојећих поново саграђе али од чвршћег материјала и поптунијим комфором.
Први телефони су уведени 1958. Прва улица је асфалтирана 1973, а прва аутобуска линија је уведена 1977. У сентралном делу је подигнут монтазни објекат за потребе Месне заједнице. Доводник воде постављен је 1981. Пошта је отворена 1984.
Број становника Адица растао је од 848, колико их је било 1966, 1,122 становника 1975, 1,455 становника 1991. Већина становника су Срби, затим следе Албанци, Мађари и др.
 |
Овај незавршени чланак Адице, везан је за градове у Србији. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
